За питање приступа Тврђави треба се присетити и недоумице грчких стручњака који су разматрали како се пењати до Акропоља… На то питање Корбизије, протагониста модерне архитектуре, одговорио је: „На коленима, господо“

Калемегдан (Извор: ФБ страница САНУ)

Саопштење Одељења историјских наука САНУ

Пре три деценије је Одељење историјских наука објавило саопштења научног скупа на којем је двадесетак наших најугледнијих стручњака из разних области усмерило своју пажњу на Београдску тврђаву. Нова сазнања, заснована на брижљиво вођеним археолошким истраживањима и преданим студијама разноврсних извора, пружила су у многоме нову слику о Тврђави током две хиљаде година њене повести, али и позвала јавност у најширем смислу да се посвети њеној будућности у визији коју је с разлогом очекивао један од организатора, Одбор за трећи миленијум. То разматрање је укључивало не само питање непосредног уређења комплекса и могућност реконструкције појединих његових делова на основу досадашњих истраживања него и места Тврђаве у урбанистичком развоју града. Из свих саопштења је зрачила брига да се заштите и очувају њене вредности, уз основане критичке опаске да се не остварује подједнако намера да се Тврђава уреди као културно-историјски споменик. На првом месту је, разуме се, истакнута обавеза да се у складу са Пројектом Београдске тврђаве обаве сва археолошка истраживања, а затим, на основу валоризације, изложе предлози конзервације и рестаурације њених појединих делова.

Будућност Београдске тврђаве, која је тада на научном скупу била предмет посебне пажње, данас је садашњост у којој морамо да одговоримо на изазов који је у супротности не само са обавезама које смо прихватили него и са основним начелима поштовања и неговања културне баштине која је јасно дефинисана у свим законским документима.

У питању је изградња жичаре са гондолама између језгра Београдске тврђаве са другом обалом Саве и трговачким средиштем на њој, која би грубо нарушила целину јединственог споменика и визију положаја Тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град. Њен карактер и значај на раскрсници водених и копнених путева, између великих држава и различитих цивилизација, током столећа су на разне начине потврђивали путописци и још више освајачи који су, задивљени изгледом или посвећени карактеристикама тврђаве коју је требало освојити, на графичким листовима бележили облике и особене обрисе града над водама којима су у мирним временима лађе пловиле везујући привреде удаљених земаља. Поразна је чињеница да је пројекат о изградњи несрећне туристичке атракције одобрио управо Републички завод за заштиту споменика културе којем је старање о Тврђави, с обзиром на изузетан значај, поверено.

У овом обраћању јавности није потребно подсећати на дугу историју нашег града од времена када је Сингидунум са IV Флавијевом легијом бранио северну границу Римског царства, а затим столећима био сведок и поприште сукоба, памтио власт Хуна, Авара, Угарске, Византије и других, доживео процват као престоница деспота Стефана Лазаревића и поново, све до Првог српског устанка, био рушен и утврђиван због изузетног стратешког положаја и значаја у ратовима Мађарске, Турске и Аустрије. Слојеви свих тих историјских раздобља налазе се на Тврђави. Недавно објављеним пројектом Града Београда о изградњи жичаре непосредно се угрожавају вишевековни остаци прошлости. У јавности је та одлука изазвала вишеструке реакције професионалних удружења о смислу таквог подухвата и његовој правној заснованости, међу којима су се огласили Српско археолошко друштво, Друштво конзерватора Србије, Академија архитектуре Србије, Музеолошко друштво, Национални комитет ИКОМ-а, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Национални комитет ИКОМОС-а и велики број веома угледних стручњака из редова архитеката, урбаниста, универзитетских наставника, туристичких експерата, еколога и других, а међу најпозванијим придружила им се већина стручњака самог Републичког завода за заштиту споменика културе, која је аргументовано оспорила ваљаност донесене одлуке и затражила обустављање изградње тзв. гондоле.

Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности, које је вишеструко везано за изучавање прошлости и културног наслеђа Београда, што је показао и поменути научни скуп о Тврђави, сматра се позваним да изрази своје противљење намери да се грубо наруши њена јединствена целина и угрозе остаци прошлости. У својој визији будућности, Одељење историјских наука, као и до сада, очекује да ће се свестраним истраживањем обогатити историјска слика Тврђаве и насеља око ње. Изградња тзв. гондоле, која поништава познате обрисе града, неочекиван је ударац настојању да Тврђава са Калемегданом буде неодвојиви, главни део урбаног амбијента који чине Универзитет са бројним факултетима, музејима, галеријама, концертним дворанама, библиотекама и другим културним установама.

P. S.
Личности које после свега истрајавају у намери да повреде изглед и достојанство града који је у време деспота Стефана – археолошка истраживања су утврдила – доживео највиши узлет, требало би, ако имају снаге, да прочитају узбудљиве странице из пера његовог биографа Константина Филозофа са исцрпним описом утврђене престонице и њених становника који су сви, као грађани, на печату исправа које су их штитиле, имали утиснут изглед свога града. А за питање приступа Тврђави треба се присетити и недоумице грчких стручњака који су у време светског конгреса архитеката у Атини разматрали могућност да се вишевековни прилаз Акропољу пењањем по каменим громадама замени уклесаним степеницама, рампом … или, помишљало се чак, успињачом. На то питање Корбизије, протагониста модерне архитектуре је одговорио: На коленима, господо.

Београд, 15. априла 2019.

Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности

(Фејсбук страница САНУ)

Управни суд зауставио изградњу жичаре на Калемегдану

Закључено је да би извођење радова могло да има ненадокнадиве последице по културно добро – Београдску тврђаву и животну средину

Идејно решење жичаре на Калемегдану

Управни суд у Београду донео је решење којим се налаже заустављање радова на изградњи жичаре на Калемегдану до доношења коначног решења о законитости грађевинске дозволе коју је за припремне радове издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

То је јуче у саопштењу навео Регулаторни институт за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине (РЕРИ), који је 17. априла поднео тужбу Управном суду захтевајући да се грађевинска дозвола за извођење припремних радова поништи као незаконита и да се радови хитно зауставе.

– Управни суд је закључио да је захтев за одлагање извршења решења основан те да би извођење радова на Калемегдану могло да има ненадокнадиве последице по културно добро – Београдску тврђаву и животну средину. Према закључку Управног суда, извршењем решења о грађевинској дозволи била би нанета штета ширим интересима јавности, која би се тешко могла надокнадити – пише у саопштењу РЕРИ-ја.

Идејно решење жичаре на Калемегдану

Наводећи да по решењу Управног суда од 19. априла радови на Калемегдану „не смеју бити настављени док суд не донесе коначну одлуку о законитости грађевинске дозволе”, институт је оценио да одлука Управног суда „показује да владавина права у Србији и даље постоји те да борба за заштиту животне средине и јавног интереса правним средствима даје резултате”.

РЕРИ је у саопштењу позвао надлежне органе, а посебно Министарство грађевинарства, Министарство туризма и телекомуникација, град Београд и ЈП „Скијалишта Србије”, да „поштују законе и обуставе све активности на изградњи гондоле које наносе трајну штету јавном интересу”.

Исти захтев прошлог месеца упутили су коалиција стручних удружења, научних института и образовних катедри за очување културног наслеђа у Србији, затраживши од надлежних да зауставе пројекат градње гондоле, јер је, како сматрају, у колизији са стручним стандардима, међународним обавезама и законима Србије у домену очувања културног наслеђа и неповратно би угрозила Београдску тврђаву као културно добро од највишег значаја за Републику Србију. Ти стручњаци покретачи су и онлајн петиције против подизања гондоле.

Идејно решење жичаре на Калемегдану

Изградњи жичаре Ушће–Калемегдан прошле недеље успротивило се и Одељење историјских наука Српске академије наука и уметности оцењујући, између осталог, да би тај пројекат „грубо нарушио целину јединственог споменика и визију положаја Београдске тврђаве на ушћу двеју великих река какав нема ниједан средњовековни град”.

Министарство: поштујемо одлуку суда, очекујемо једнако брзо одлуку по тужби

Министарство грађевинарства поштоваће одлуку Управног суда о привременом обустављању радова на изградњи гондоле на Калемегдану и нада се да ће тај суд по тужби против решења министарства радити „једнако ажурно и ефикасно као што је донео решење о одлагању извршења нашег решења”.

– Посебна грађевинска дозвола, којом се одобравају припремни радови, донета је по захтеву „Скијалишта Србије”, на основу члана 133. Закона о планирању и изградњи и у складу с важећим просторним планом и планским актима града Београда, као и у складу са решењем Завода за заштиту споменика културе. Дозвола се односи на припремне археолошке радове на Калемегдану, који треба да буду изведени – наводи се у саопштењу ресорног министарства.

Оно је 1. априла издало инвеститору ЈП „Скијалишта Србије” грађевинску дозволу за извођење припремних радова за изградњу станице гондоле „Калемегдан”, који укључују ископ земље и побадање шипова.

Далиборка Мучибабић

(Политика, 24. 4. 2019)

Горан Весић: Привремена мера суда не односи се на изградњу гондоле

Заустављена су, дакле, археолошка истраживања, али су, додаје заменик градоначелника, током јучерашњег дана у јавност пласиране „лажне информације да је заустављена изградња гондоле”

Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је данас да се привремена мера, коју је донео Управни суд, не односи на изградњу гондоле, већ на привремену грађевинску дозволу, која је издата за спровођење археолошких радова које изводи Археолошки институт Српске академије наука и уметности.

„Како би гондола била изграђена, неопходно је прво спровести археолошка испитивања која претходе изградњи”, наводи Весић у изјави достављеној Танјугу.

Горан Весић (Фото: А. Васиљевић)

Заустављена су, дакле, археолошка истраживања, али су, додаје заменик градоначелника, током јучерашњег дана у јавност пласиране „лажне информације да је заустављена изградња гондоле”.

„За изградњу гондоле још увек није ни издата грађевинска дозвола, па, самим тим, изградња није ни могла да буде заустављена”, истиче Весић и додаје да Град Београд, Република Србија и Скијалишта Србије поштују сваку одлуку суда, али и да ће гондола бити изграђена у складу са законом.

Иначе, то што је Управни суд тренутно зауставио археолошка истраживања није се, уверен је Весић, десило нигде у свету.

Да смо се руководили таквом логиком и праксом, каже, Србија никада не би имала Виминацијум а не би било ни римских ископина у Риму рецимо.

„Било како било, ми ћемо поштовати ову привремену меру и очекујемо да ће суд што пре да реши овај бесмислени спор, чији је циљ да се спрече археолошка истраживања која ће одмах потом бити спроведена”, рекао је заменик градоначелника.

(Политика, 24. 4. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Београд, Горан Весић, Калемегдан, САНУ, гондола