Александар Проханов: Народ очекује да Путин буде као Стаљин

У историји Русије увек је постојао тип Стаљина. Очекујемо и верујемо да ће Владимир Владимирович Путин, који има стаљинске црте, постати Стаљин број 5, сматра писац и публициста Проханов

Стаљин и Путин (Фото: Keystone/Hulton Archive/Getty Images)

(Руска народна линија, 17. 4. 2019)

Као што смо известили, портпарол Председника Русије, Димитриј Песков, током разговора са новинарима прокоментарисао је податке о расту позитивног односа грађана Руске Федерације према Стаљину и при том је нагласио да је важно да се утврди како су гласила питања коју су постављана испитаницима. „Нисам имао прилике да се пажљивије упознам са овим истраживањем (јавног мњења) Леваде, тако да је тешко било шта рећи… Морао бих најпре да се упознам“, казао је он.

Према истраживању „Левада-центра“, историјску улогу Јосифа Висарионовича Стаљина позитивно је оценила огромна већина грађана Русије (70%), што је рекордан број од када се уопште спроводе истраживања јавног мњења на ову тему.

Разлоге раста Стаљинове популарности у телефонском разговору са „Руском народном линијом“ анализира главни уредник новина Завтра, познати руски писац и публициста Александар Андрејевич Проханов:

Александар Проханов

Обично се говори да је Стаљин творац државе. Упркос томе што је држава стварана врло сурово, народ је захвалан Стаљину што је Русији вратио огромну моћну државу, која га је заштитила од невоља.

Обично се говори да је Стаљин творац Победе. У суштини, његовима је рукама била сломљена најужаснија и најмрачнија сила у свету.

Обично се говори да је Стаљин створио нову индустрију, нову Русију и у суштини нови народ – совјетски народ, који је ушао у рат као заједница супростављених интереса, а изашао је из рата као један велики монолит.

Међутим, потребно је схватити да је Стаљин био отелотворење најдубље суштине  руске историје. У историји Русије увек је постојао тип Стаљина. Имам у виду четири Стаљина, док се пети рађа.

Велики равноапостолни кнез Владимир био је Стаљин број 1.

Иван Грозни – Стаљин број 2.

Петар Велики – Стаљин број 3.

Стаљин је био Стаљин број 4.

Очекујемо да ће се у Русији појавити Стаљин број 5.

Очекујемо и верујемо да ће Владимир Владимирович Путин, који има стаљинске црте, постати Стаљин број 5. Он је државу подигао из праха, он пати због тога што је руски народ најподељенији народ у свету. Он је вратио Крим. Он је створи моћну војну индустрију. Ипак он још увек није постао Стаљин, јер са њим није покренута велика стаљинска мобилизација. И за његове власти, као и пре тога, свуда наоколо су лопуже и преваранти, који поткопавају стуб руске државности. У Путиновим рукама још нема ратне секире која би им посекла главе, онакве какву су имали у рукама кнез Владимир, Иван Грозни и Петар Велики. О Јосифу Висарионовичу да и не говоримо. Стога, власт мора да извуче лекцију да је доста било мажења либерала! Доста је било бесмислене и штетне подршке дестаљинизацији од стране власти. Време је да се посредством Стаљина окренемо великој идеји, без које је будућност Русије лишена смисла.

Нека се у Русији догоди нови стаљински пројект! То не значи да у Русији поново мора бити смртних казни у гулазима, не значи да се поново морају пресељавати народи. То само значи да лидер мора тако да заволи свој народ, да буде спреман да ради народа жртвује свој живот и репутацију.

Живео друг Стаљин!

Са руског посрбио: Зоран Чворовић

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

18 replies

  1. Менталитет робова. Подређеност „заштитнику“. Лакше је него бити слободан. Врло слично Србима.

    Свиђа ми се

  2. Па..Челек, знам да не живите на Марсу, већ међ` људима, које презирете ал ајд..-)) А знам и да нисте „демократа“..па вам је коментар..оно..само да се пљуцне -)

    Поздрављам вас,

    Свиђа ми се

  3. Ови Руси су пошандрцали начисто. Тешко да бисмо међ Србима могли да пронађемо некога ко би написао “Стефан Немања је Тито број 1“.

    Свиђа ми се

  4. @ сима

    Поздрав Симо!

    Ја сам увек презирао одрасле и нормалне људе који траже стараоца, а Срби и Руси су томе врло склони. Ови међу којима сада живим нису толико.

    Свиђа ми се

  5. Стаљин па Стаљин, пре Стаљина и после Стаљина.
    Колико је Стаљина на западу па никоме ништа?
    Има ли и један амерички председник а да није био Стаљин читавом свету?

    Свиђа ми се

  6. @Кобајаши

    Можда нема америчког председника који није био Стаљин целом свету (ипак верујем да има). Међутим, нема америчког председника који је био Стаљин америчкој нацији. И то је оно што је важно и што онеспокојава у оваквим истраживањима.

    Не либерално-демократска критика која трабуња о “ропском менталитету“ и потрази за “чврстом руком“. Такво уређење опстајава у неколико западних држава током неколико деценија у доба релативне међународне безбедности и разне филтере којим се ограничава разобручена популистичка демократика каква се код нас провали понекад као киша из ведра неба.

    Са руског становишта, барем мени тако делује, није превасходних проблем што је Стаљин био диктатор (иако ни то није добро) већ што је био антируски диктатори који је интересе.

    Свиђа ми се

  7. @Кобајаши: „…Колико је Стаљина било на Западу, па ником ништа?..“. Онај прави Стаљин (бандитски надимак „Коба“… полуимењак?) је неко време био Стаљин и за оне јаднике ван граница територије којом је владао (али, на њихову срећу не толико дуго као на територији којом је владао). За садашњи остатак територије којом је владао и за потомке робова над којима је владао, изгледа да постаје све популарнијији, па ти мазохисти прижељкују Стаљина бр. 5. Па, кад баш толико чезну за њим – нека им буде – само нека га задрже за себе кад им толико прија.

    Свиђа ми се

  8. Биће од интереса да напоменемо, да су „српски“ комунисти интернационалисти између два светска рата били марионете фабијанске, бундистичко-бољшевичке експерименталне фирме СССР-а, у којој су стварани паклени планови против Краљевине Југославије и нашег србског народа.

    Још бисмо констатовали, ради историске истине, да је Стаљин одредио карактер, тактику и стратегију Комунистичке Партије Југославије, која се морала безусловно проводити по цену цепања државе. То је јасно подвучено и изражено у чланку “Стаљин и наш раднички покрет”, објављеном у партијском илегалном органу “Комунист” , Год. IV, бр. 2 за 1940. годину, где дословно стоји:

    “Друг Стаљин је одредио карактер револуције у Југославији. Друг Стаљин је поставио темеље наше политике по националном питању… Друг Стаљин је поставио основе за оцену карактера предстојеће револуције у Југославији. Владајуће гледиште по томе питању у нашој партији у првој половини двадесетих година, састајало се у томе да се Југославија налази непосредно пред пролетерском револуцијом… Када нас је друг Стаљин учио, да полазна тачка нашег националног програма буде Совјетска револуција у Југославији, да без свргавања буржоазије и победе револуције национално питање не може бити колико толико задовољавајуће решено. Он нас је истовремено упућивао да ће се епоха довршења буржоаско-демократске револуције извршити под заставом Совјета, под заставом демократско-револуционарне диктатуре радника и сељака. Он нам је објаснио да та епоха довршења буржоаско-демократске револуције носи у себи нагли прелаз у пролетерску револуцију, поред осталог и због тога што једино пролетерска револуција може решити национално питање…” (Види: Стаљин и наш раднички покрет, “Комунист” , Орган КПЈ, Год. IV, бр. 2 за 1940).

    Комунистичка Партија Југославије била је доследна коминтеновског програму у свима конгресним и земаљским коференцијама, резолуцијама и одлукама да на линији отвореног дефетизма разбије Краљевину Југославију и србски народ.

    У комунистичком листу “Трудбеник”, Органу радног народа Војводине, објављен је чланак у јануару 1941. године под насловом: “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, где дословно стоји:

    “1918 године србијанска буржоазија из Војводине, Хрватске, Славоније, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Косова, Метохије и Македоније уз помоћ крупних капиталиста, велепоседника, и плаћеника, није дала право народима ових земаља да се сами определе него их је подјармила и силом им натурила своју хегемонију… Један спасоносни пут за све национално угњетене народе, дакле и војвођанске Мађаре јесте народно-ослободилачка борба на бази пролетерског интернационализма. То је онај исти пут којим су ишле и стигле својој мети угњетене нације и групе царске Русије, које су велико-руски империјалисти угњетавали на нечувен начин…” (Види: “Трудбеник”, орган радног народа Војводине, бр. 1, година 1, Јануар 1941, “Национално-ослободилачка борба народа Војводине”, стр. 6).

    Свиђа ми се

  9. Коментари испод овог текста показују колико се рођена браћа, Срби и Руси, не познају и колико једни о другима суде из угла стереотипа „брозоморе“ и совјетије.
    Два духовно најближа народа нису исте величине, не живе у истом поднебљу, формирали су државу у различитим околностима, државе им нису исте по величини, етничком саставу, нити по историософском смислу којим је Господ даровао. Русија је одувек била велика и многонационална Империја, српска држава је и по својој величини и националној хомогености највише личила на продужену породичну задругу, па јој је отуда у новом веку итекако приличила парламентарна демократија. То не значи ни да је руски тип државе бољи од српске, ни обрнуто.
    Када Проханов и други Руси говори о феномену Стаљина у руској историји, о не аболира Стаљина за гулаге и пресељења становништва, већ говори о једном типу државнику, који су били пресудни за изградњу јаке, велике и успешне руске државе. При том су и Иван Грозни и Петар Велики и Стаљин успехе постизали уз много људских жртава и много сопственог посвећеничког саможртвовања држави. Мада се људске жртве не смеју прећутати, разлози за репресију, као и њен обим, нису онако једноставни како нам се чини када и несвесно гледамо из угла западних стереотипа. Петар Велики је, с једне стране, нанео штету тиме што је духовно вестернизовао Русију, али без техничког и административног напретка који је извршио Петар, руска држава би била поједена од стране Запада. Исто важи и за Стаљинов успех да после 1936. успео административно увеже СССР као што то није урадио ни један руски цар, да подигне индустрију и науку на до тада невиђени ниво (у периоду Царства добар део индустрије је био у рукама Запада). Кључну ствар коју Запад не може да опрости Стаљину је његов бојкот Светске банке и ММФ, кључних институција глобалне банкократије, које данас ограничавају финансијски суверенитет Русије. Историја је показала да су највећи издајници руске државе били бојари-ком. партијски руководиоци-олигарси, они који су највише страдали од руке државника типа Стаљин. Тај посао чека Путина или његовог наследника или ће га урадити или ће Русија бити на коленима.
    Нити Руси треба своје државно искуство да намећу Србима па да овде подржавају аутократију, нити Срби треба на историју руске државе да гледају очима „брозића“ који купују фармерице у Трсту и читају сибирска искуства Штајнера и иних.

    Свиђа ми се

  10. @Милош

    Намерно нисам споменуо неке Енглезе и Немце па и Французе.
    Није Стаљин измислио фашизам и нацизам, ту су неки далеко пре њега били креативни.
    Они нису били диктатори, таман посла!

    Свиђа ми се

  11. Еј @Кобајаши

    Лепо су ти Милош и Иоанн рекли :
    Коба је јашио свој народ. Амерички председници нису.

    Свиђа ми се

  12. @Деда Ђоле

    Када научиш историју, мало шире, онда се јави.
    Амерички председници нису убијали црнце и Индијанце?
    Они нису били Американци?
    Највише волим такве који се упишке када се спомене запад и њихова милосрдност.

    Свиђа ми се

  13. У овом контексту вредно је указати на др Благоја Нешковића – „Михаила“ (Крагујевац, 1907 – Београд, 1984), који је имао антисрбске „стаљинске црте“. Нешковић је по професији био је лекар, али се са професијом није константно бавио, већ конспиративном антисрбском, коминтерновско- интернационалистичком политиком. Студирао је на универзитету у Београду. Још као млад студент ушао је у конспиративни комунистички интернационалистички покрет. Постао је чланом конспиративне Комунистичке Партије Југославије у току 1935. године. Од 1936. године био је на конспиративном задатку Коминтерне у Шпанији. Борио се на страни шпанских комуниста интернационалиста, а потом је био по концентарионим логорима у Француској у којима је активно радила група јогословенских троцкиста. У логорима је радила и немачка комисија за скупљање радне снаге. Са немачком комисијом је руководио мајор гестапоа, који се посебно интересовао за извесне Југословене, који су се налазили у логору, да им помогне да се пребаце у Југославију. Међу њима је био и Благоје Нешковић. Са „тачке гледишта гестапоа то су били потпуно поуздани људи“ (Види: Око 150 југословенских троцкиста империјалистички шпијуни од 1941 године, „Под Заставом Интернационализма“ – Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, Број 10, од 1.Х.1949).

    Нешковић је од капитулације Краљевине Југославије до судбоносног и трагичног покретања тзв. „буржоаско-демократске“ антисрбске револувције у Србији 1941. године, која је била само нагли прелаз у тзв. „пролетерску“, био задужен за конспиративни рад као политички секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију и делегат Централног комитета за руковођење конспиративним радом у Србији, око Рудника, Букуље и Космаја у Шумадији, око Лесковца и делимично на Косову и Метохији. Од 1941-1944 године био је председник тзв. Народноослободилачког комитета и члан Главног партизанског штаба за Србију. Извесно време у току рата живео је строго илегално у Београду, али и највећим делом у јужном делу Србије, где је током 1943 и 1944 године заједно са Светозаром Вукмановићем -„Темпом“ припремао план за освајање целе Македоније и Грчке, како би великохрват Јосип Броз – „Тито“ тих дана био признат за маршала Балкана.

    Иначе, према извесној оцени, Нешковић је био велика кукавица, циник и покварењак, који никада није имао никаквих обзира према својим комунистичким друговима када су били у питању његова лична безбедност, осигурање и конспиративни партијски интереси. Користио је веома умешно све личне, пријартељске и родбинске везе само да се што боље постави, одржи и камуфлира за време свог руководећег илегалног рада у Београду у чему је благодарећи паду и жртвовању извесних комунистичких руководилаца, пријатеља и сарадника и успео.

    Нешковић је таксиран као стаљиниста, уклоњен је 1952. године са свих функција и положаја. Броз га је одбацио и осудио, без обзира на његове конспиративне заслуге за антисрбску комунистичку партију у Србији, која је лобирала за данашњи Беогрдско-Јосипградски пашалук, која није отварала никакву перспективу нашем обезглављеном, обесправљеном, пониженом и несрећном Србском народу..

    На крају бисмо констатовали, само што су прошле три године од како су ступиле у дејство атомке, које су окончале Други светски рат, Нешковић се изјасно као непоколебљиви стаљиниста-коминформиста, зато је скинут по наредби великохрватског „маршала“ и робовласника, европског и америчког империјалистичког лакеја Јосипа Броза „Тита“, који данас труне у фараонској могили у Београду-Јосипграду на срамоту јуначке Србије, где му се и данас „српски“ интернационалисти и полтрони клањају.

    Свиђа ми се

  14. @Сима Поштовање Симо, шта би са Српска Акција сајтом? Иако се и овде ради о природном инстинкту народа да се окупи не нужно око једне личности као такве, већ монархија – имоерија – краљевина, када су мање, у праву је и коментатор да је наша увек била, како данас кажу, на неки начин парламентарна, сабор је постојао то јест, али на СА (не треба мешати са србска акција организацијом, иако је дотична била прилично активна, малограђански је етикетирана унапред као нека сумњивих политичких становишта па није имала перспективу) и кад би било жељене випедимензионалности, те приказивања и другачијих политичких мишљења… Није било ове, и типично српске, као и руске, комунационалне приче, како је ја зовем. Иако мислим да је г Чворовић ово, а тако је морам признати и Стање Ствари интонирао, иако је изашао из Двери, ипак ни оно тек не можемо назвати комунизмом да ни ми са друге стране не етикетирамо иако је и отац Бошка Обрадовића оснивао спс-ове по Чачцима како они кажу, Чачку, тек и то да се зна, као парадокс свакако. Мишљења сам да ако ипак свугде постоји уређивачка политика, једва сам трпео, у реду Ваша уметничка, пошто ми је пасија и обожавам комедиографију, уметничка, али је сликарска нарочита изгледа, црта разбарушености ако не, различности у свестраности, а овде видећете, врви од персона које би да се само мало потрудимо, разобличили као бар унеколико комунисте. Често користе и те реченичне конструкције паролашке, против овог несумњиво злог, материјалистичког у крајности када се као такав пројави у својој крајности, капитализма, али ја увек подвлачим, измишљена реч да је, и његово извитоперење ко зна каквим масонским и сличним, нисам у тим водама да познајем, а и колико јесам, све су скоро сем Фурсова параноици заиста и теоретичари завере, мада нисам ни глуп да не провалим-као такви постављени да буду бизарни почев од разних Деретића, Видојевића и Лучића, али масонских струја који јесу по природи елитизма и картела непријатељи слободног тржишта. Те је ово данас пре нека њуејџ мутација, ако не корпоративног глобалистичког фашизма, нешто што свакако намерно личи на то, управо да би се, ево видите, глобално, будио тај че говнара, комунистички импулс и иконографија, нарочито међу младим. Како би вечито лутали од тих, крајности у крајност, од немила до недрага. Поздрав, и пренесите и Ивану, те Микши, да се бар овде појаве ако већ није план да се онаква ризница као што је СА обнови. Спомените нас у Вашим молитвама. Ви ћете остати незабоеављени у нашим. Срећан Вам предстојећи празник, у вери васкрсења бар једног дана макар када то било, за век, и српства, светосавског дела хришћснскога, а пре свега свих здравих што је од тога остало, да ипак не будемо дакле у греху маловерја, увек јесте, племенитих делова човечанства! Желимо Вам свако добро, здравље, бистро око и лаку руку при кичици из матице, за све Србе и Српкиње расејања. Са вером у Бога, за Краља и Отаџбину!!! Слобода или смрт (комуни додао бих…)

    Свиђа ми се

  15. Поздрав вам Добрњац! Овај старац вас држи у мислима ..не брините! Колико јуче..-)) И вама срећан надолазећи празник, и будите ми здрави, то је најважније. А..о осталом биће, биће..полако вратићемо се..ако Бог да..-) Велики поздрав,

    п.с. И хвала СС што ето, можемо, преко њих, да се поздравимо,

    Свиђа ми се

  16. *малограђанских *вишедимензионалности те *хришћанског, ипак, важно је и исправити нужне типфелере како чујем сада кажу, погрешке пре рекао бих, у куцкању са мобилног у вечитој брзини. Да, и ја се захваљујем, а хвала и Вама. Да не претерамо и у етикецији, знате да сам томе склон, али заиста памтим макар као скоро деке, ипак је то само скоро, управо господу старог кова. Колико ми смета данашња усиљена господственост, баш пишем нешто о томе како је мило покупио нешто сентимента и држања које је тамо остало од великана, мада искрено горштачка господственост није, хајде што није ни најпрофињенија, нисам ни сам као горштак, него ни најпримернија, имитирајући бедно црногорску господсрску црту и чини се чак пре сердара Јанка Вукотића којем може бити само бизарна имитација, али да смо и ако не рајетински, како би Туљанин рекао егалистички склони рушења у блато сваке господствености. Комуњарски. Тако да тек условно могу из пристојности овде да се захвалим, не верујем да ћу овде писати, развијати попут скрибомана жељу тек да се нешто пише, док су лутања, ма нека иде ко где жели, боље да не кажем где, у духу празника желим сваком да стигне тамо где треба. Ту смо тек танки, мада ера је глобално чак кажу постхришћанска преко оног видим такође партизанског сина, али сада ваљда најврснијег интелектуалца при СПЦ. У конкуренцији разних бокана, ништа мање бизарних вељка ђурић-мишина и живица туцића те почившег мирка ђорђевића… Буђење, овог пута искрено, право и постојано је неопходно. Немамо више времена за лутање, не само да је Косово и Метохија две деценије окупирано, Ви знате моје мишљење, време њуејџа је такво да су пред нама разни попут косовских издаја и дилема. А ми то морамо да вратимо, не трошимо време на причу о којекаквим Грузинима, срећом по реакцији из Јединствене Русије видимо колико се са правом то одбацује као пучина-стока једна грдна. Има ту и прагматских разлога, да се светина нечим забавља пошто је и тамо после Француске, продужен радни век до шездесет пете. Г Путин, Његова Екселенција и Настојатељство, овде ћу ипак намерно, принуђен је на такве потезе покаткад прагматске, као и сваки владар. Шта је друго привлачење мученог мучића, опет је морао значи нечим да испослује састанак код Путина, одмах се попишманивши када је покушао да дигне глас, човек је бедна кукавица. На срећу Путин то зна, и то је једини начин да нас спасе од тога да нас нато већ није усисао и као члана преко разних шормаза и бајатовића, све комунистичке деце нових интернационала наравно. Докле се лагати. Све су то сами проклетници у сваком смислу те речи, бар до покајања, али и искрене дугогодишње катарзе. Остајте збогом. Овде је Његово Преосвештенство Владика Артемије забрањен. Нека знају да је у народу још увек Владика, иако још нисам како једном рекосте у етнофилетизму да Ви постадосте, док је још нешто вредело, извесна коментаторка Гордана је на трућања ових новотара у свему, мени иначе модернисти кад смета, ненада илића кобкретно и она нека шукетања кад се мора тако рећи, разобличила из руских извора пошто је и сјајна Милана Бабић напустила овај сајт, да је код нас етнофилетизам јерес како сам и претпостављао, ако не предимензионирана, јер није и да немамо ми као национ, или шта је већ ово, лабава асоцијација племена у пракси малтене, тај проблем, али да га учитавамо у погрешном кључу. Нема теолога као што сте Ви. Људи се праве невешти и паштају, дају себи за право, о свему имати не само мишљење већ и осуђивати. Синкретичко лудило, јуче ми готово малог братанца наговорили у шали до душе некој глупој, да верује у карму. Народ пред Васкрс, бар у овим крајевима, да превери, никад није било. Тад би се до сад будили макар пред сам празник. Када једино ми овакви прокажени оживимо, немојте се заваравати, отпали су од Вере Православне, макар се уопштава да се каже Хришћанска, а не Православна у свакодневним разговорима, дај Боже да сам само предострожан, тешко, јер сам бар лично превише благ човек. Но, увек је највећа тмина пред свитање. Видећемо шта нам доноси време, да не кажем шта нам Бог да, да ни не богорадимо као какве бабе само, кад гласи уосталом народна-и Путин!!! 😉 Најмрачнија ноћ гласи последња вежба свих ватрометних како гласи заправо име ноћних оруђа и инсталација руске војске, која је никад боља и спремнија, отпадник и језиви потрошенко није смео ни да присмрди и већ је послат у историју. Руси се не само унутрашње регрупишу него и полако временом како то они раде, све више шире. Империја ће се приближити и ослободити Србију једнога дана, сигуран сам у то.

    Свиђа ми се

  17. *пред нама су бојеви и времена попут косовских издаја и слично. Иако ја јесам за поштену поделу, а то је да је место попришта косовске битке српско, Призрен, ако не, Пећ метохијско-црногорска, што би нормалним Црногорцима морало отворити очи коначно да се макар као независна држава учествује у Конфедерацији Србији под Круном по угледу зашто не и на Комонвелт у том смислу, нисмо велика земља, требају нам свима укрупњавања, сулудо је ово што чине још мање балканске државице уз сво поштовање. Позвати за сад, мада и после мислим пре свега делањем приказа ипак нашег још увек како ја то зовем у палом стању подврсте модела живота од не знам, Село гори до финог и уљудног урбаног Полицајца са Петловог брда ако ме разумете, не можда такве неумесне фамилијарности, али једне интонације душе у односима која је ипак гледам тврди то и лесковачки др Станиша Стојиљковић па Вам топло препоручујем интервју „Како повратити контролу над нашим здрављем“ иако на још смешнијем у задње време покаткад балкан инфу, ипак другачија од анксиозности њуејџа. Нисам ни за кафане. Али за ако не кафу, једно мало време да ослушнемо једни друге макар уз чај, па и чашу вина, људски је, али да не одемо више од тога чему смо тако склони. Прекодринска Српска поготову, као макар идеја ова која се промаља о двојном суверенитету. Мада ја не видим зашто у томе не би учествовали и босански муслимани ако до њих допремо, и понудимо довољно, али под именом Конфедерација Србија, omen nomen ће нам ипак значити верујте, а не какве столице у некаквој ун код поново да кажем некаквог намерно, ма Циганина гутијереса. Хајте молим Вас, па оно је чак и Деретић у праву. Порто галска ако је истинска држава, ја сам Никола Пашић. И ако се мора разумети реалитет постојања САД државности, коју је узгред конституисала и руска царица против Енглеза, у том смислу је занимљив и последњи интервју Милослава Самарџића мада код дмитровића где тврди да је то однос на два колосека, и братски са великим братом, али и унутрашњим процепом, мада не мислим да можемо осим регионално утицати на светске игре, добар нам је показатељ како радити. Зашто не и меком моћи. Испод свих наслага страха, љутње, мржње, чак и Хрвати, а некмоли босански муслимани, са орвима ипак никад више, потајно се угледају српској својеглавости. Каурској, влашкој кажу. А онда само немо посматрају. Уосталом то је источни импулс, иако не бих одбацио ни византинског наслеђа које ће се кад тад пробудити и код Грка, видимо поново са успостављањем захтева Немачкој. Не треба имати илузија, иако српска државност иако није у окриљу руско немачке осовине, јер ни не постоји, зависи и од Немачке, али не ове клинтоновско сорошевске, мада, машинерија је то, и пробудиће се. А напротив, нисам германофил, нити верујем у четири стуба јеремићевских клиначких лупања, но просто са свима као, ето убудуће уверен сам и конституент средње величине, најмање је ту комплекс буквалних величина битан данас тако чест и материјалистички, уздати се у себе, Бога и Русију! Која би нас и заштитила у повратку целог Косова, али ми морамо имати и договор са тек племеном албанским побуњеним, али и системски се бар деценију коначно регруписати и системски дизати, и Војску у коначници.

    Свиђа ми се

  18. @ Душан Буковић
    „Иначе, према извесној оцени, Нешковић је био велика кукавица, циник и покварењак, који никада није имао никаквих обзира према својим комунистичким друговима када су били у питању његова лична безбедност, осигурање и конспиративни партијски интереси….“

    У прилог овом опису, постоји податак да он, Нешковић одабира 23 годишњу Веру Милетић, активисту КПЈ и мајку једногодишње кћерке Мирјане из брака са Момом Марковићем, такође чланом КПЈ, са задатком „да у Београду обнови разбијену партијску организацију“. У том „змијском леглу“ млада активисткиња убрзо бива ухапшена од агената Специјалне полиције и живот завршава септембра 1944. у логору на Бањици. У овој одлуци се помиње и други комуниста, Петар Стамболић.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s