Крајње сервилан према својим западним заштитницима, AV као да уопште не жели да сазна шта говоре и пишу они који му не певају славопојке већ покушавају да помогну саветима како да свима буде боље
Најбољи и у баскету: Александар Вучић удара “рампу” дечаку (Извор. Снимак екрана/Еспресо.рс)
У оно мало медија у Србији која нису под строгом контролом Александра Вучића, могу се прочитати или чути и мишљења угледних стручњака из разних области привреде, науке и културе. Она би неком мудром владаоцу била од велике користи да схвати у чему греши, да их искористи и успешније води земљу.
Критичари указују на погрешне процене, намере и одлуке, препоручују шта би требало учинити, које мере применити како би се опште стање средило и поправило.
То су најчешће људи који се не баве политиком, па нису ни чланови политичких странака, већ су им њихово знање и искуство једини разлог да се јаве и укажу на лоше или недовољно добре поступке људи (боље речи: једнога човека) који одлучују у Србији.
Пишу и говоре они о томе како би поступали са шиптарским преговарачима о Косову, шта мисле о страним инвестицијама, плаћању радних места и претварању Србије у колонију са јефтином радном снагом, указују на потпуну неизвесност прикључења земље Европској унији, о очигледним уцењивачким поступцима те организације европских држава, или о склапању сумњивих пријатељстава са земљама које Србији никад нису биле наклоњене, већ су у историји остале забележене по злу које су јој наносиле.
Велика је несрећа што се, стицајем смишљених околности, на месту председника наше државе нашао АV, који није само преузео апсолутну власт, већ је и дубоко уверен како све најбоље зна, уме и може, и да су му савети других непотребни. (Али само кад стижу из наше земље. Они из иностранства су, међутим, увек добродошли.)
Metafora za fer i demokratske izborne uslove pic.twitter.com/Rfd6R4p6eT
— Viktor Marković (@Belgrade) April 7, 2019
Крајње сервилан према својим западним заштитницима, он као да уопште не жели да сазна шта говоре и пишу они који му не певају славопојке већ покушавају да помогну саветима како да свима буде боље.
Не јавља се да би се видело да ли је ишта допрло до њега од онога што се предлаже у најбољој намери, а нема ни реакција његових ласкаваца (који се, вероватно, боје да изусте било шта сем да му се диве, пљескају и наводе његове речи).
Како се критички написи појављују углавном у оним медијима које маса народа не чита и не слуша, то и не зна за многе корисна запажања и предлоге. И остаје у уверењу како од начина на који Вучић води земљу нема бољег.
Није нимало добро по Србију што је АV, пре свега, уверен како све најбоље зна и уме, а затим и што је кукавица која се патолошки плаши разговора са неким ко му се не диви, већ има примедбе на оно што ради. Кад би се појавио у неком таквом јавном сучељавању, постало би очигледно колико је заиста „велики стручњак“ за све области којима се непрекидно хвалише преко својих телевизија и новина.
И колико је тек смешна његова бачена рукавица вођама опозиције да му изађу на двобој моткама, а које би он, пошто све зна и може, „разбио“…
Categories: Судбина као политика
“Све оне који заговарају „мирне демонстрације“, макар опозиција изводила по 200 хиљада људи сваког викенда у Београду, као једини начин да се на власт утиче или суштински промени однос снага у корист опозиције, у смислу подршке јавности, молио бих да ми наведу примере из последњих тридесетак година, када је то „мирним демонстрацијама“ и моралним и рационалним аргументима промењена, не само политика власти, него једна једина одлука власти?”
https://svitanjeblog.wordpress.com/2019/04/14/mirne-demonstracije/comment-page-1/#comment-506
Vucic ima, tacnije, institucije su mu se dale na apsolutnu samovolju, jer ih je prethodna vlast slabila da bi radila isto ovo sto radi Vucic.Nemoguce je priznati nezavisnost KiM i tako nasilje nad vlastitom drzavom, a ne ciniti i sam nasilje nad drzavom, te dve stvari su neodvojive.Vucic, medjutim, vlada kao da je u opoziciji.Njegova retorika je ista kao kada je bio van vlasti.On nekoga naziva fasistom ili lopovom koji je ukrao stotine miliona evra, kao da je nesvestan da poseduje vlast i sredstva sile i umesto da se lopov uhapsi, on se etiketira, kao da je Vucic opozicija,Zato i jeste problematicnije kada vlast nekog etiketira nego opozicija, jer su u rukama vlasti sredstva prisile, pa njene etikete imaju formu pretnji drzavnog aparata, a on ne preti, vec deluje po zakonu, pa se iz tih pretnji vidi i kako funkcionise drzavni apart.Policijom se preti, umesto da sprovodi naloge tuzilastva i sudova i zakon.
P.S.
Dobih opkladu!Kojo je uradio isto ono sto je uradio u LDP-u i kod Jankovica, uclani se , pa kroz par meseci postane nejzesci pljuvac, pod parolom “vi ste izdali, vodja je…”.Sada je Djilas kriv, Jankovic je bio DB-ovac. a zapravo je on DB-ovski agent provokator.Covek je “filmski” glumac i producent, u pozoriste ne zalazi, a u Srbiji filmova nema bez drzave, cak i ni privatnici nece dati novac, ako drzava ne klimne glavom.Koja, egzibicionista (ima ih dosta po jutjubu, ne mogu da izdrza pa se razotkrivaju kroz price o , toboze, nekom drugom, npr. kada Jovo Bakic prica da ga je Vucic zvao i pokazao mu Dacicev dosije, zapravo se radi o Bakicevom dosijeu, posle cega on od glasaca DS-a postaje sa Stefanovicem drug Bakic, da bi, za divno cudo, posle par meseci napustio Stefanovica i sada govori sve najgore o njemu, kao i “opoziciji” i prica o “revolucionarnim sudovima” radeci kao profesor na drzavnom univerzitetu), kao i svaki glumac, je i snimio film “Stado”, pod Vucicevom vlascu, o tome kako funkcionise “filmska industrija” u Srbiji, samo sto je sebe prikazao kao zrtvu.Ako hocete da budete filmski glumac u SAD, zna se mafija ili producentska mafija, ako ima razlike, a ako hocete u Srbiji javite se DB-u.
I jos jedna stvar.Jedan od razloga ovakvog Vucicevog ponasanja je shvatanje drzave kao vlasti, posedujem vlast, posedujem drzavu, zbog cega se opoziciji pripisuje da “samo hoce vlast” i trazi da bude “konstruktivna opozicija”.Iz toga se jasno vidi nedrzavnickost vlasti, koja nije cilj radi drzave, vec je drzava plen-posed (vise puta sam skrenuo paznju da Vukov recnik ne sadrzi rec za drzavu, vec samo nemacku rec i srpsku kao drzavinu-posed.Kod nas se zemlja (drzava) shvata kao posed, pa se oko KiM sudimo (Tadic-Jeremicava tuzba pred medjunarodnim sudom), delimo je (Vucicevo razgranicenje), pozivamo se na ko je pre bio na toj zemlji, posmatramo ga kroz pitanje imovine (Srbija ima imovinu i u Angoli), a njom treba da upravlja “dobar domacin”.Jos su stari Grci ostro razlikovali posed (ojkos) i drzavu)).Zato se kod nas ne shvata da je vlast odgovorna i za opziciju, pa se Milosevicu pripisuje da je bio drzavnik, ali…, a ne objasnjava se kakva je bila drzava u kojoj se opozicija okrece inostranstvu (ovo je gotovo normalno, kada drzava dugo ne uspeva da postane pravna, gradjanska, nama se to desilo sa komunistima koji su bili sovjetska ispostava, ali su se odvojili usled unutaroligarhijskog sukoba, i dogadja nam se danas, kada su i vlast i opozicija pod kontrolom Zapada, a ne gradjana), da bi na kraju drzava tog “drzavnika”, sa sve vojskom koja je pobedila NATO, gomilom specijalnih jedinica, obavestajnih sluzbi, propala za jedan dan i godisnju Ronaldovu zaradu, bez ispaljenog metka.Kada je Makijaveli pisao “Vladara”, on je imao na umu “drzavnike” poput Kostunice, koji svoju licnu moralnost pretpostave drzavi i dovedu do toga da vlast prepuste gorima od sebe i gorima po drzavu.Makijaveli nikada nije rekao da vladar treba da bude nemoralan ili amoralan, vec da moral ne sme da pretpostavi drzavi i da je iz perpektiva ocuvanja vlasti bolje biti nemoralan.Ali, za Makijavelija je vlast potrebna samo da bi se vodila drzava (ova banalnost tipa morate znati da vozite bicikl da biste ucestvovali u biciklistickoj trci, postala je izvor nerazumevanja Makijavelija), kada je ona sama sebi cilj, onda je drzava sredstvo licnih ambicija, a takva vlast izaziva ovo sto postoji kod nas.Nisam siguran da je Makijaveli ikada rekao da cilj opravdava sredstvo, ali se bavio iskljucivo time sta opravdava cilj, a to je drzava!Ako je u ime drzave, sve dozvoljeno, osim da dirate u neciju licnost, imovinu i porodicu.