Милош Милојевић: Сви као један или Није ни Њему свеједно

Прваци протестног поретка „1 од 5 милиона“ хтели су да из целе ствари изађу чиста образа и уз што мањи ризик. А свима је јасно да се нешто дешава. И није им свеједно. Па ни Њему.

„Добар је ТВ програм, добар нам је ТВ програм, одличан је ТВ програм, врло добар је ТВ програм, одличан је, врло добар, доста добар, само је досадан…“

Речи знаменитог Радована III могле би да послуже – као уосталом и многе друге, то што је Душан Ковачевић у међувремену политички застранио не значи да није био и остао гениј за познавање наших нарави – у нешто парафразираном облику да опишу громогласно најављивани суботњи протест опозиције којим је врхунио вишемесечни протестни покрет.

Показало се, а могло се и наслутити, да то што власт не зна шта опозиција смера не значи нужно да опозиција зна шта опозиција смера. Судећи по приказаном, прваци протестног поретка „1 од 5 милиона“ хтели су да из целе ствари – а ствар је, да подсетим, дуго најављивани масовни протест на коме је, по прегрејаним очекивањима, нешто требало да се деси – изађу чиста образа и уз што мањи ризик.

Отуда, ваљда, и изразито дуга листа говорника. Која као да је састављана у складу са вапајем Мирка Топаловића из биоскопске сале – „а сад мало она“. С тим да су овде очито многи чекали својих пет или мало више минута да се обрате публици од више десетина хиљада људи (не треба сумњати да је то ред величина). Да се не огрешимо, говорници су били углавном врло надахнути но, с обзиром да је листа говорника била дужа од десет имена, један део публике – ако искуство овог аутора колико-толико може да се универзализује –питао се шта нас снађе.

Да ни власти нису знале шта их чека могло се закључити из њихових паничних покушаја да предупреде било шта што би опозицији евентуално могло пасти на памет. Деловало је то као да контрабатирају непријатељску артиљерију а да немају појма где су противнички топови. Најављени штрајк глађу београдских и републичких дужносника, још раније најављивана журка испред зграде „Пинка“ и потом вожња Митровићевим камионом са снажним озвучењем дуж трасе демонстраната и најпосле упад напредњачких активиста у неколико зграда локалних управа где нису на власти деловали су – када се заједно узму – као напад панике.

Не треба о предводницима претесног скупа судити одвећ строго. Да је листа говорника била краћа, да после говора није уследила бесциљна протестна шетња већ један енергичан ход (да не кажем милитантно – марш) до неке од установа на које се односе захтеви, на памет по обичају пада РТС. И да је, уместо нове туре говора током које је недолично извиждан бивши председник Србије Борис Тадић, уследила кратка блокада наречене институције док се барем неки захтев демонстраната не усвоји ствари би, верујем, прошле далеко боље.

Ипак, има и назнака које охрабрују и које никако не смемо занемарити. Две се, чини ми се, односе на сам протестни скуп а две на шири контекст протестног покрета. Пођимо редом.

Прво, на скупу су се, поред градских фаца и рекреативних протестаната могли видети ликови које, подједнако ауторасистички, другосрбијанци и напредњачки пропагандисти описују као „навијаче“, „људе с кокардама“ и „руралне типове“. То су, да не дуљим, оне физиономије које, обичајно, пре очекујете на, моме срцу драгим, радикалским скуповима него тамо где говоре Сергеј Трифуновић и Чеда Чупић. То је добро, ако не и врло добро. Публика је и даље претежно грађаноидна али је барем мало прошарана споменутим елементом.

Милош Милојевић (лево) на протесту „Сви као један – Један од пет милиона” (Фото: Стање ствари)

Друго, на скупу је прочитано писмо сјајног оца Ненада Илића и саопштење о Косову и Метохији. Додуше, било би боље да је отац Ненад лично говорио а не да се, у хомеинијевском стилу, његово обраћање чита окупљенима али ова маленкост не сме да засени кључну ствар која се олако занемарује – да је један изразито православни и српски политичко-друштвени дискурс пренет из херметичких кругова пред публику која му, сигурно једним својим делом, и није наклоњена. Сазнадосмо, захваљујући овом писму, да би неким Србима и православнима дражи био Вучић када цитира Лутера од, рецимо, светог владике Николаја који цитира Светог Саву. Или од древног архиепископа лично. Но, да не улазимо у мрачни домен психотерапије.

Свако ко је иоле упознат са унутрашњом динамиком онога што је сада у Србији против владајуће странке може да разуме колико је довијања потребно да се прогура једно овакво косовско-метохијско саопштење. Морамо признати да је пронационални део опозиционог покрета, често невичан у артикулацији кључне теме (о чему сам писао овде) ипак некако успео да прогура онако формулисани косовско-метохијски став коме се, у садашњим околностима, не може много шта приговорити.

Што се ширег контекста протестног покрета тиче ту су важне две ствари, једна која се односи на унутрашње слагање снага у опозицији и друга која се односи на распоред снага на целокупној политичког сцени.

Протест „Сви као један – Један од пет милиона” (Фото: Танјуг)

Могло се приметити да се последњих недеља, а свакако од упада у РТС, протестни покрет може поделити на два дела – активистички грађаноидни и политички. Став према радикализацији протеста коју су најављивали и заговарали лидери Савеза за Србију је вододелница ове поделе. Изгледа да је – и срећом да је тако – одређену превагу однела политичка струја у односу на Твитер хор београдских очајних домаћица.

Но, ипак је најважније што је после четири месеца оформљено нешто што би се могло назвати кредибилном опозицијом. Када је протестни покрет отпочео пре више месеци и овај скроман али опипљив исход није био вероватан. Вишеминутни прилог о протестима на почетну РТС-овог „Дневника“, позивање опозиционих посланика Ђорђа Вукадиновића и Александре Јерков два-на-два гостују на РТС-у после дуге паузе и (одбијени) позив Маје Гојковић да парламентарна опозиција проговори коју о Косову мали су, ситни али реални уступци колико – до пре који дан – дехуманизованој и проказаној опозицији.

Јасно је свима да се нешто дешава. И није им свеједно. Па ни Њему.

Advertisements


Категорије:Позови М. М. ради колумне

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Из Кембриџског речника о томе шта је политика:

    „the activities of the government, members of law-making organizations, or people who try to influence the way a country is governed“

    „активности владе, законодавних тела или људи који покушавају да утичу на управљање земљом“

    Дакле, суштина политике је борба за позицију моћи, позицију са које ће се моћи утицати на управљање.

    Зашто све ово пишем? Једна од главних бесмислица везаних за ове протесте је подела на тзв. грађански и политички протест. Не постоји „грађански протест“ који није политички. Ако се група људи скупи на улици протествујући против сече дрвореда, шта је циљ њиховог окупљања? Њихов циљ је да УТИЧУ на одлуке, тј. својом активношћу покушавају да дођу у позицију моћи са које ће моћи да допринесу да се донесе одлука која је за њих пожељна. Та позиције моћи не мора да буде формална. Битно је да се утиче на одлуку, да је моћ реална. Оног тренутка када изађеш у јавни простор и покушаш да, својим деловањем, утичеш на одлуку која се тиче било ког аспекта друштвеног живота ти се, у ствари, бавиш политиком.

    Професионални политичари који воде ове протесте су људи лошег квалитета и знају да немају подршку, па се крију иза наводног „грађанског протеста“, тј. покушавају да прикрију своје политичке амбиције, продајући Србима лаж да је политика ствар услова, принципа и правила. Не, политика је ствар моћи, ствар способности да се донесе и спроведе одлука.

    Зато ови протести, овакви какви су, немају никакве шансе. Вучић, са оваквом опозицијом може бити срушен само интервенцијом споља и ја сам сигуран да политичари опозиције само на то и рачунају јер, очигледно, немају оно што је потребно да се Вучић сруши без интервенције странаца и без сагласности странаца.

    Ми смо враћени у период од пре 1804. Србија нема ни „с“ од суверенитета. Нама није потребан Пашић, између осталих, он нас је и довео довде. Нама је потребан Карађорђе. Неко ко ће рећи: мој циљ је да дођем на власт да урадим то, то и то, да спасем Србију. Ако може изборима добро је, ако не може, тражићемо други начин. За мном!

    Свиђа ми се

  2. @Stanje stvari
    Kako se ono bese zove cenzura na vasem sajtu – modernizacija, tako nekako?

    Свиђа ми се

  3. @ Komentar ceka pregled

    Нисте на овом чланку послали ниједан коментар, није вам обрисан ниједан коментар у последње време – на шта се сада жалите?

    Пошто сте ипак прешли све границе пристојности, ово вам је ПОСЛЕДЊА ОПОМЕНА: наставите ли овако, бићете трајно уклоњени као коментатор, у свим вашим „инкарнацијама“, са нашег сајта.

    без поштовања,
    Александар Лазић (Стање ствари)

    Свиђа ми се

  4. @Stanje stvari
    Od moderacije do uklanjanja svake inkarnacije, malo stihova, put je kratak!Ne znam kakve sve „inkarnacije“, imam jednu za koju i kucam imejl, tako da, ako uklonite sve moje „inkarnacije“, uklonicete nekog ni krivog ni duznog!Elem, ono je trebalo da bude duhovito, imam jos jednu duhovitost, ali posto cu biti uklonjen, ostavicu je za kasnije, kada se najmanje budete nadali, duhovitost s ledja!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s