Поводом текста „Ви верујете и у Недића”, „Политика”, 4. април 2019, пренетом и на „Стању ствари“
Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941)
Уместо да одговори на мој чланак „Има нас који верујемо у Косовски завет”, г. Небојша Бакарец је написао неколико неистина и политичких дисквалификација, а на питања није одговорио.
Г. Бакарец у свом реаговању понавља тврђење да Косовски завет није повезан са религијом. Можда би било добро да је 17. марта ове године дошао у Земун, у Храм Рођења Пресвете Богородице, на предавање „Свети владика Николај и Косовски завет”. Предавач је био о. Стефан, игуман манастира Велика Ремета. Не сумњам да би присутни тада са занимањем испратили и излагање г. Бакареца и примерено га наградили.
Бакарец даље помиње бестијално дивљање сецесионистичких специјалаца у К. Митровици 26. марта 2018. На моје питање на основу којих и чијих споразума су ти окупатори прешли на север Косова, где нису могли да примиришу дo 2013, он не одговара. Ја сматрам и да се сада не сме изаћи на изборе у четири општине на северу КиМ по законима сецесиониста, већ да председница Скупштине мора да тамо распише локалне изборе по законима Србије.
А сада о личним дисквалификацијама. Одговорићу на то, иако знам да је њихов аутор већ правомоћно осуђиван због увреда. Тачно је једино да сам на изборима 2016. био кандидат на посланичкој листи ДСС-Двери, у квоти ДСС-а, као члан Српског либералног савета, насталог после гашења Српске либералне странке (СЛС), коју су водили академици Н. Милошевић и Коста Чавошки. Немојте ми пребацивати никаква пластична „вешала”; ја сам, чак, одмах када се та провокација догодила, рекао: Па ту је реч о типичној подметачини, на то ни магарац не би насео.
А о мом „љотићевству и „недићевству”? Потичем из антифашистичке породице, која није хтела да идентификује антифашизам са титоизмом. Мој деда Никола, угледни земунски грађанин, био је у илегалном покрету у Земуну од 1941. Окусио је 1944. затвор Гестапоа и Бањицу. А 1945. је одбио да уђе у КП и одбио партизанску Споменицу речима: „Борба против окупатора је била моја грађанска дужност, а нисам се борио за привилегије”. И мој отац Ђорђе, касније вишеструки првак Југославије у мотоциклизму, са 17 година је отишао на Сремски фронт, а после код Пакраца налетео на мину као дивизијски курир на мотоциклу.
Флоскула о „љотићевству”? Нисам се досад бавио Љотићем, нити писао, нити игде говорио о њему. Што се Недића тиче, био сам једном, у поступку рехабилитације, од суда позван као сведок, због моје историјске оцене, али тада нисам могао да дођем, а касније нисам више био позиван. Поступак рехабилитације покренула је странка СЛС 2008, уз Удружење политичких затвореника, и са тим никакве везе нисам имао. Не познајем никога са протеста у Симиној улици, а из агенцијских вести видим да их припрема мени непозната организација Србска акција; наводи г. Бакареца о томе биће предмет судског поступка. Иначе, мислим да само лудак међу Србима може да поздравља нацистичким поздравом. Н. Бакареца је јако узнемирио мој чланак у „Новостима” из 2016. године „За Сајмиште крив Павелић, а не Недић”, којем намерно испушта наслов. У чланку пишем да су, по налазима Државне комисије за утврђивање ратних злочина, 1946. као одговорни за логор Земун („Сајмиште”) проглашени поглавник Независне државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић, Славко Кватерник и други нацистички и усташки злочинци, а не Милан Недић. Зашто Бакареца боли истина о Павелићу и усташама у вези са логором Земун?
И касније сам више пута писао о нацистичко-усташким зверствима у логору Земун и да се он налазио у НДХ, а не у Недићевој Србији. А о Недићу написах један важан пасус: да је одбио и последњи, најмањи нацистички захтев у вези са Источним фронтом: да тамо пошаље три српска војника. За разлику од Недића, неки други су под Стаљинград ишли добровољно; претпостављам да г. Бакарец зна који је усташки натпоручник из Осијека први одликован „Жељезним крижем” по доласку у Русију, већ у јесен 1941. Да га подсетим: био је то Едуард Бакарец старији, стриц Едуарда Бакареца млађег, „заповједника” Осијека 1991. и бригадира (бригадног генерала) ХВ у последњем рату. Питам Н. Бакареца, као рођеног Осјечанина: Ко се из његове породице борио од 1941. до 1945. на страни антифашизма? Да, чланови наших породица очито су били супротстављени и 1941. и 1991. и поносим се тиме.
Правник и историчар
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Као што сам и претпоставио, сад ће да крене доказивање “антифашизма”. Омиљена српска занимација. Него, може ли неко да објасни, какве везе имају Недић, Љотић и ко је кога убијао за време Другог светског рата са данашњом ситуацијом у вези са КиМ?
Gospodine Milovančev, kapa dole za napisano i učinjeno.
Па и Недић је имао контролу над Ибарским Колашином, за разлику од нове политичке љубави господина Бакареца. Осим тога, сумњам да би Мита Љотић, да је као победник седео за картом на столу, попут Броза и брозоида, отргао Косово из састава Србије. Како је могуће да са становишта политичких интереса српског народа дисквалификација о тобожњим везама са Недићем и даље буде снажнија од веза са Брозом?
Gospodine Milovančev,
Ne bi trebalo da izgubite još jednu stvar iz vida. Bakarec, ili Bakarac kako ga mnogi s pravom oslovljavaju. nikada nije iznosio svoje mišljenje. On je oduvek samo zvučnik svoga partijskog gurua i gazde. Tako je bilo nekoć, tako je i danas. A znate zašto to radi? Ne zbog toga što to od njega neko traži, jer čak i to ne radi sa stilom, civilizovano i za njihovu stvar korisno, nego zato što jedino to zna da čini ne bi li im se ulagivao i uvukao pod kožu, a onda obezbedio sebi kakvu manijaturnu privilegijicu. Koštunici je bilo neprijatno od tog uvlačenja, Vučić to voli, ceni i nagrađuje. To vam je cela “filozofija” u vezi sa Bakarcem, tj. Bakarecom.