Незванично се може чути да Иринеј као надлежни архијереј Архиепископије београдско-карловачке не одобрава ни учешће њеног свештенства на протестним окупљањима у Београду, помиње се чак и забрана

Након дана проведеног са верницима у Пећкој Патријаршији и Пећи, патријарх српски Иринеј стигао 13. априла 2019. године у Високе Дечане, где су га дочекали епископ Теодосије и игуман архимандрит Сава са братством, немали број верника и јапански туристи (Извор: СПЦ)

– Патријарх српски Иринеј сутра би требало да заврши своју „блиц“ посету Србима на Косову и Метохији током које је почев од петка планирао да обиђе Пећку патријаршију, Високе Дечане, север Покрајине, Косовско Поморавље, као и највеће српске енклаве у Метохији и централном делу КиМ.

Током целе посете у његовој пратњи је епископ рашко-призренски Теодосије (Шибалић). Иако је у суботу ујутру многе изненадила вест да је патријарх свету архијерејску литургију служио у Пећкој патријаршији, у коју је наводно отпутовао изненада, не сачекавши ни седницу Саборске комисије за нови црквени Устав, у седишту СПЦ кажу да је реч о дуго планираној посети КиМ.

– Његова светост није члан Комисије за нови Устав СПЦ и није у обавези да присуствује њеним седницама. Ово је његова редовна пастирска посета КиМ. Нема ни говора о томе да је из Београда отишао због протеста опозиције, који је одржан у суботу – објашњава за Данас протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије и уредник телевизије Храм СПЦ, која прати на терену патријархову посету.

У појединим политичким круговима патријархов пут доведен је у везу са прекјучерашњим великим опозиционим скупом „Сви као један – Један од пет милиона“ зато што се поглавар СПЦ више пута изјашњавао јавно против протеста, последњи пут ничим изазвано у Нишу у друштву државног „врха“ на централном обележавању 20. годишњице НАТО бомбардовања СРЈ. Незванично се прича да патријарх као надлежни архијереј Архиепископије београдско-карловачке не одобрава ни учешће њеног свештенства на протестним окупљањима у Београду, помиње се чак и забрана.

На скупу пред Скупштином Србије у суботу је прочитано писмо свештеника Ненада Илића, који је као старешина Цркве Светог Николе у Амстердаму формално изван патријархове јурисдикције. Свештеник Илић је у писму појаснио саборну природу Цркве и, између осталог, поручио да је она „увек уз оне који траже истину и правду“. Протесте је до сада јавно подржао и епископ диселдорфски и немачки Григорије (Дурић).

С друге стране, патријархова посета КиМ, за коју поједини црквени извори тврде да је, ма како деловала неочекивано, била дуго припремана, могла би да се доведе у везу са предстојећим редовним мајским заседањем Светог архијерејског сабора. Патријарх Иринеј међу браћом архијерејима има немали број критичара због својих изјава и односа према косовској политици председника Србије Александра Вучића, који често делују као да одударају од духа званичних саборских саопштења и ставова СПЦ о КиМ.

У високим црквеним круговима спекулише се да је последњи пут незадовољство појединих српских владика поглавар СПЦ изазвао уочи почетка Великог поста и „тримирја“, кад је на Дан праштања у цик зоре, пред недељну литургију, заједно са осталим члановима Синода примио државни „трио“ – Александра Вучића, премијерку Ану Брнабић и шефа српске дипломатије Ивицу Дачића наводно због „приштинске платформе за преговоре са Србијом“.

Ствар је утолико била гора по „црквену владу“, чији је патријарх председавајући, што на тај састанак са државним званичницима није био позван и за КИМ надлежни владика Теодосије, који је само који дан раније упутио верницима посланицу поводом Великог поста у којој је упозорио да „они који би да тргују са КиМ на себе призивају проклетство“. Та посланица чак није ни објављена на званичном сајту СПЦ због, како Данас незванично сазнаје, процене портпарола СПЦ и члана Синода епископа бачког Иринеја (Буловића) да су неки њени делови политички. Иако је гласноговорник СПЦ, владика Иринеј се ниједном није огласио, чак ни на молбе медија, док су прошлог лета и јесени државни врх, функционери СНС и њене испоставе на КиМ Српске листе нападали владику Теодосија и игумана Високих Дечана архимандрита Саву (Јањића) зато што су се јавно успротивили Вучићевој политици разграничења и поделе КиМ, што је и званичан став Сабора СПЦ. Сабор је на последњем јесењем заседању подржао рад владике Теодосија и архимандрита Саве.

Према незваничним сазнањима нашег листа, због последњег састанка Синода са државним званичницима патријарху Иринеју се писмом обратио умировљени епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), који је и раније критиковао што патријархове позиве Србима на КиМ да учествују на косовским изборима у складу са бриселским споразумима, што Вучићеву бахату косовску политику. Ни његово писмо није објављено на сајту СПЦ. Извори нашег листа тврде да је патријарх одласком на КиМ у петак изненадио не само владику Атанасија него и остале чланове Комисије за црквени Устав, којој председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић).

– Будите постојани, браћо и сестре, будите достојни своје историје, чувајте ову светињу нашу и знајте да је сав српски народ, не само народ који је у Србији, него народ српски који је расељен силом неприлика широм света. Сви они мисле и моле се Господу да сачува наше свето Косово и свету Метохију… Ви сте остали на темељима својих предака да сачувате своје светиње, гробове својих предака и ову нашу свету земљу, благословену. Молимо се Господу да вам да снаге да издржите сва могућа овосадашња страдања и да Господ улије свест онима који су отишли са Косова и Метохије да га не забораве, него да се полако враћају – поручио је патријарх Иринеј у Пећкој патријаршији, где је започео посету КиМ.

Он је тамо примио и ученике средњих школа из Грачанице, Прилужја, Лапљег Села и Гуштерице са којим је разговарао о значају образовања и позвао их да „буду спремни да преузму кормило којим ће водити српски народ на КиМ“. Током јучерашњег дана поглавар СПЦ обишао је манастир Високи Дечани, Ораховац, Велику Хочу и Призрен.

Вруће теме

У црквеним изворима навелико се спекулише да би на предстојећем Мајском сабору осим КиМ „врућа тема“, ако не и прва тачка дневног реда, могла да буде преписка владике Иринеја бачког и епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) због украјинског црквеног случаја, која може да се прати на сајтовима њихових епархија. Не улазећи у богословску и канонску страну проблема, који је већ изазвао поделу међу свештеницима и верницима преко друштвених мрежа и црквених сајтова, у СПЦ многи мисле да владика бачки заправо „отвара фронт“ и према владици Атанасију (Јевтићу). Владика Максим је, као и владика Григорије, који на прошлогодишњем Мајском сабору изненада из Херцеговине премештен у Немачку, у чему многи црквени извори виде и „прсте“ портпарола СПЦ, духовно чедо владике Атанасија, који са митрополитом Амфилохијем и рашчињеним и из Цркве искљученим владиком Артемијем био део чувеног „тројца“ на „А“ из духовне школе архимандрита Јустина (Поповића).

Ј. Тасић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Данас, 15. 4. 2019)

Categories: Вести над вестима

Tags: „1 од 5 милиона“, Јелена Тасић, КиМ, патријарх Иринеј, протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, свештеник Ненад Илић