Од тог начина борбе против „агресивне мањине“ засад нема ништа. Сви су редом одложили штрајк глађу, пошто им је, наводно, Мали Алек рекао да тако поступе
Невоље које последњих месеци доживљавају становници нашег главног града ако користе градски превоз или сопствене аутомобиле није једноставно ни описати, а још је теже, разуме се, свакодневно их осећати на својој кожи.
Горан Весић можда и није аутор идеје о раскопавању улица, што доводи до потпуног загушења саобраћаја у центру Београда, али је увек спреман да је ватрено брани, па је природно што је он у последње време најомраженији човек у граду, бар за оне његове становнике који желе да нормално живе, а не да се осећају као да се у свом граду налазе по казни.
Овај педесетогодишњи Крушевљанин, правник по занимању, већ је тридесет година присутан у политичком животу Србије, најчешће као човек из сенке.
Горан Весић (Извор: Ембарго.рс)
Двадесетак година био је истакнути функционер Демократске странке, да би, после њеног пада с власти, прелетео 2013. године међу напредњаке, па и у новом јату задобио важне позиције и остао значајна страначка личност. Изгледа да без њега власт не може да опстане, као ни он без власти.
Током свог демократског периода, поред непосредног рада за партију и обављања разних одговорних функција, стизао је он и да помаже Милу Ђукановићу и Биљани Плавшић у предизборним кампањама, али да се меша и у изборе у Бугарској, Македонији и Словенији (!!!) или да као вођа навијача Црвене звезде на кошаркашким утакмицама у „Пиониру“ даје знак присталицама клуба када треба да заједнички дивљају и бацају пластичне делове седишта са трибина на терен.
Када су пре неколико дана вође опозиције дошле са присталицама пред Скупштину града, желећи да градонaчелнику изразе протест због стања на улицама Београда, у томе их је спречио управо омрзнути лик многих Београђана, који је у „прву борбену линију“ испред улаза у Скупштину града извео жене запослене у Градској скупштини.
“Амазонке” из СНС-а (Фото: Танјуг)
Службенице су, као праве Амазонке, одбраниле Скупштину града не само својим телима, већ и веома надахнутим псовањем и сиктањем на опозиционаре, то јест, „лопове и фашисте“, а о чему су затим Вучићеви медији сложили жваку како су кукавице опозиционари безобзирно насртали на жене и замахивали на њих рукама. Мало је, према тим извештајима, требало па да их премлате и силују.
Овај блиски сусрет београдских Амазонки и „лопова и фашиста“ изазвао је и реаговање једног несумњивог женомрсца, који је написао како су гуске спасле Рим, а ове наше – Весића и Радојичића.
Следећег дана после догађаја пред Скупштином града, опозиција опет није мировала, па су њене присталице скинуле ограде и ознаке са градилишта у центру града и донеле их пред Градску скупштину.
Иако су их затим уредно вратили на градилишта, Горан Весић је објавио како је нанета штета од више десетина хиљада евра, а да ће организатори морати да плате уништене делове.
Лево протест опозиције, десно Горан Весић (Фото: Блиц/РАС Србија)
Била је то опет још једна згодна прилика за Вучићеве сараднике да се згрозе над поступцима опозиционара, па је тако Зорана Михајловић (која, иначе, обавезно коментарише скоро све што се у Србији дешава) осудила „вандалско акције“ (дај, Боже, да бар сваки десети сендвичар зна ко су били Вандали и по чему су остали записани у историји), док је Милош Вучевић изјавио да се досад у Србији није могло видети да неко напада градилиште, а да је ово политика насиља и „чисте мржње“.
А има још.
„Осетљиво срце“ Горана Весића није могло да поднесе да агресивна мањина од педесетак људи у организацији Бошка Обрадовића и Драгана Ђиласа недељама терорише грађане Београда, уништава градску имовину и спречава да се обављају радови у граду, па је – у знак протеста – најавио штрајк глађу. Требало је да му се придружи, како је најавио, и министар војске, а и посланици СНС-а у Скупштини Србије, предвођени Александром Мартиновићем, као и напредњачки одборници у Градској скупштини.
Међутим, од тог начина борбе против „агресивне мањине“ засад нема ништа. Од Весића до Мартиновића сви су редом одложили штрајк глађу, пошто им је, наводно, Мали Алек рекао да тако поступе. Вероватно је он или неки његов саветник схватио колико је идеја глупа и штетна за владајућу странку и њене коалиционе партнере и да је боље да се не срамоте и на тај начин.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар