Анатолиј Степанов: Улазак К. Малофејева у политику или Укрштање „Двоглавог орла“ са „Праведном Русијом“?

О политичким перспективама приступања Константина Малофејева партији леве социјалистичко оријентације

Константин Малофејев (Фото: Анатолий Жданов/Коммерсантъ)

(Руска народна линија, 26. 3. 2019)

Пре неколико дана православну јавност (али не само њу) је усталасала једна вест: директор и власник телевизије „Царград“ (Царьград), председник друштва „Двоглави орао“ и познати православни мецена, Константин Малофејев се учланио у странку „Праведна Русија“ (Справедливая Россия). Његово чланство у странци потврдило је 12. марта Председништво Централног савета „Праведне Русије“. Осим тога, објављено је да ће конгрес странке 21. априла одлучивати о начелним изменама Статута странке.

Сам Малофејев је према тврђењу „Комерсанта“ изјавио како се у странку есера[1] учланио због тога што су му „идеје правичности одувек биле блиске“. Ипак, свима је јасно да познати људи, какав је Малофејев, не приступају некој странци тек „из љубави према правичности.“

Имајући у виду ту информацију, медији су почели да говоре о Малофејеву као новом спонзору странке есера, што је вероватно тачно. Међутим, Малофејев није само богаташ, који може, по свему судећи, да зачепи финансијске рупе у есерском буџету или да макар привуче своје пословне партнере да пруже финансијску подршку једној од четири системске партије у данашњој Русији.

Ипак, не може се све свести само на тако баналну рачуницу. Малофејев је, пре свега, већ доказани друштвени активиста са јасно дефинисаном идеолошком физиономијом и управо ту можемо да очекујемо најзанимиљивије ствари.

Свим је јасно да је странка „Праведна Русија“ ушла не само у период финансијске кризе, већ у још опаснију за есере кризу идеологије. Странка је, као што је познато, настала на развалинама странке „Родина“, тако што су једном њеном делу политички технолози из Кремља придодали „Странку пензионера“ и остатке „Странке живота“.  „Праведна Русија“ је требало у том тренутку да испуни један важан задатак за Кремљ: да максимално ослаби главног противника партије на власти, „Комунистичку партију Руске Федерације“ (КПРФ), тако што би „Праведна Русија“ од ње откинула непостојано левичарско бирачко тело и истовремено спречила КПФР да прошири свој утицај ван граница традиционалног комунистичког бирачког тела. Тај задатак је делимично и реализован.

Међутим, последњих година се показало да есери не успевају да откину већи комад бирачког тела од комуниста. КПРФ је сачувала контролу над својим бирачким језгром и не може се потпуно истиснути са левог крила. И у Кремљу су сада научили да се договарају са комунистима, па по свему судећи више и немају за циљ потпуно уништење КПРФ. Тиме у коначном збиру нестаје смисао постојања есера. При том је већ њихова нејасна идеолошка позиција утицала на смањење утицаја странке. Зато се већ неколико година говори о новом идеолошком „брендирању“ „Праведне Русије“. На таква разматрања утицало је и старење лидера странке Сергеја Миронова (…).

Анатолиј Степанов

У том случају се може сматрати да је Сергеј Миронов претекао Владимира Жириновског[2], јер примајући у своје редове Константина Малофејева (јасно је да он не може да буде обичан члан, што указује да ће бити заменик и наследник Миронова), он поручује да има озбиљне претензије да буде предводник конзервативног заокрета друштва.

По свему судећи, учлањење Константина Малофејева у „Праведну Русију“ и с тим у вези претпостављено ново идеолошко „брендирање“ странке есера, одобрено је (а може бити и иницирано) у администрацији Председника РФ. Уосталом, у нашој „контролисаној демократији“ (управляемая демократия) и не може да буде другачије. То значи да у администрацији Председника прогнозирају да ће у будућности бити потребне идеје традиционализма и конзервативизма.

У вези с тим се појављује изузетно важан задатак (посебно у случају „Праведне Русије“) – ради се о правилном формулисању идеја савременог традиционализма. Када се исправно формулише, руски традиционализам не противречи идеји социјалне правде. Традиционализам уопште не мора да буде исто што и антисовјетизам и руски етно-национализам, само они који имају сужене видике тако гледају на традиционализам. Примера ради, монархистички покрет с почетка 20. века (тзв. черносотенцы) објединио је у себи верност Православљу и идеју одбране цара са социјалном правдом и законским правима радника и сељака. У етнички неруским регионима постојале су татарске и башкирске филијале „Савеза руског народа“.

Разумљиво је да идеолошки маневар „Праведне Русије“ ка традиционализму не може бити глатко и безболно изведен. Спојити партију есера са „Двоглавим орлом“ није уопште лак задатак.

Као што је саопштено, 21. априла ће се одржати конгрес есера, на коме се планира измена Статута, како би се створили услови за спајање са патриотским странкама и организацијама (прича се да може доћи до обједињења са остатком „Родине“, који је сачувао име и даље постоји као самостална организација). Међутим, унутар партије есера постоје противници заокрета у правцу патриотизма, традиционализма и конзервативизма, а један од најутицајнијих је члан руководства странке, харизматични Олег Шеин. Он је већ изјавио да друштво тражи управо левичарске идеје, а да је према социолошким истраживањима број присталица монархизма и национализма мизеран (јасно је да Шеин потпуно уско тумачи идеје традиционализма). Једном речју, може се претпоставити да ће се у вези са идеолошким заокретом есера развити озбиљни спорови, који могу довести и до раскола у „Праведној Русији.“

Претпостављам да се и у „Двоглавом орлу“ „праведни заокрет“ Константина Малофејева свако неће свидети свима. У организацији постоје снажна антисовјетска расположења. Око пензионисаног генерала КГБ Леонида Решетњикова, иначе заменика председника „Двоглавог орла“ (он је био и председник организације све до доласка на то место К. Малофејева), формирала се група борбених антисовјетоваца, за које је заокрет ка идеји социјалне правде потпуно неприхватљив, јер асоцира на совјетски период. Њима предстоји или да се одрекну своје приче и да постану „православни стаљинисти“, које су са таквим жаром до недавно раскринкавали или да напусте „Двоглавог орла“. Тако да Константина Малофејева и ту чекају компликовани преговори и одлуке.

Лого „Двоглавог орла“

Ипак, чини се да се труд исплати, јер политичке користи које може имати Константин Малофејев могу надокнадити све муке. Познато је да је лидер „Двоглавог орла“ већ раније најављивао да жели да уђе у политику и да постане челник неке конзервативне политичке снаге. На платформи „Двоглавог орла“ практично није могуће створити такву политичку снагу. Атисовјетске идеје могу добити максимално подршку 3% становништва РФ, чак и ако се у такав пројекат уложе значајне паре. Осим тога, „Праведна Русија“ је већ формирани партијски механизам, са задовољавајуће развијеном регионалном структуром, са именом и са разрађеним облицима партијског деловања. Увек је проблематично сипати ново вино у старе мехове, али у овом случају, када су мехови још увек поуздани, може да се постигне успех.

Политичку добит од новог идеолошког „брендирања“ партије есера („Праведне Русије“) може извући не само лично Константин Малофејев, већ то може бити од користи за целокупни православно-патриотски покрет. На политичкој сцени би се појавила политичка снага са којом је могуће сарађивати и преко које је могуће иницирати теме које су важне за Цркву и православно-патриотска удружења.

До свега тога може доћи само под једним условом, да укрштање „Двоглавог орла“ са „Праведном Русијом“ буде максимално безболно, а при том се ради о веома сложеном послу.

Анатолиј Димитријевич Степанов, главни уредник „Руске народне линије“ и председник „Руског сабрања“ (Русского Собрания)

Са руског посрбио: Зоран Чворовић


[1] Прим. ЗЧ: Специфични руски политички термин који означава странку леве социјалистичко оријентације, која се разликује од комуниста (бољшевика). Есерима су се називали чланови Партије социјалиста-револуционара (Партия социалистов-революционеров, ПСР), која је формирана 1901. године.

[2] Прим. ЗЧ: В. Жириновски је, после гласања у Думи о реформи пензионог система, полушаљиво понудио Наталији Поклонској, која је тада прекршила партијску дисциплину, да из Јединствене Русије пређе у његову ЛДПР. Тако је јасно показао намеру да и он жели да направи идеолошки заокрет ка традиционализму и конзервативизму.

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s