Преминула Мирјана Марковић

Удовица председника СРЈ Слободана Милошевића учествовала је у доношењу политичких одлука које су креирале судбину земље деведесетих година прошлог века

Мирјана Марковић (Фотодокументација „Политике”)

Супруга бившег председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића и прва председница Југословенске левице Мирјана Марковић преминула је у 77. години у Русији. Како су пренели медији, претходних седам дана била је болници у Сочију, у тешком здравственом стању.

Последње године живота удовица бившег шефа државе провела је у Москви, где је имала статус политичке избеглице после истрага које су против ње покренуте у Србији. Апелациони суд недавно је укинуо пресуду којом је била осуђена у одсуству на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја при додели државних станова, па се поставило питање да ли то значи да ће се вратити у Србију.

Она ипак није дочекала повратак у земљу коју је напустила 2003. године.

Свакако једна од најважнијих тема које се повезују с њеном политичком каријером и годинама проведеним на власти јесте утицај на супруга Слободана Милошевића и на дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година прошлог века. Медији су о њој извештавали као о једној од кључних личности тога доба, повезујући њено име и с појединим политичким убиствима што није никада доказано. Несумњиво је, ипак, да је учествовала у доношењу политичких одлука које су креирале судбину земље и позицију државног врха.

Само политичко деловање преламало се пре свега кроз партију Југословенска левица (ЈУЛ), коју је Мирјана Марковић основала 1994. године као коалицију 23 левичарске и комунистичке партије. Сам ЈУЛ је у саставу владајућег блока у Југославији био је од 1996. до 2000. године, када после петооктобарских промена престаје да буде значајнији фактор на политичкој сцени, а на парламентарним изборима 2003. године осваја 0,9 одсто гласова, након чега је убрзо уследило распуштање ове странке.

Делује, међутим, да после одласка ове политичке партије с власти, али и из медија, име Мирјане Марковић остаје донекле присутно у јавности. Овог пута по извештајима о судским процесима и оптужбама за корупцију и злоупотребе у време боравка на власти, као и за изношење новца из земље. Уз званичне судске оптужбе често је на политичком нивоу оптуживана за утицај на грађанске ратове деведесетих година прошлог века.

У једном од последњих интервјуа, на питање о томе зашто Србија није могла да избегне ове сукобе, одговорила је да они у Србији нису ни вођени. „У ратовима који су вођени у Хрватској и Босни и Херцеговини Србија је плебисцитарном вољом српског народа материјално и морално помагала Србе, као што је Хрватска помагала Хрвате, а исламске земље муслимане”, изјавила је Мирјана Марковић готово две деценије након окончања власти свог супруга.

Слободан Милошевић и Мирјана Марковић по повратку из Кине, 16. новембра 1997. (Фото: Драган Јевремовић)

Политичке поруке Мирјана Марковић често је слала и кроз своје књиге и радове, најпре из области социологије, будући да је била професорка социологије на Природно-математичком факултету у Београду. Овај предмет је предавала као редовни професор и на Америчко-француском факултету за менаџмент, као и на Факултету за међународни менаџмент у Београду.

Поред тога, била је и редовна чланица Руске академије друштвених наука, гостујући професор Московског државног универзитета Ломоносов и почасни професор Универзитета Ломоносов у Москви. Објавила је око 100 радова из подручја социологије, као и два уџбеника социолошке тематике. Дела су јој преведена на многе језике, као што су руски, енглески, кинески, грчки.

Током година проведених ван земље бавила се мемоарским делима, која су једним делом заправо била одговор на оптужбе за њено политичко деловање, али и сведочанство о животу ван Србије.

„Моја породица ми је све… Дуго, као што је познато, не живимо заједно. Растављени смо такорећи насилно и то је оно што ме боли. Са ћерком, мојом Маријом, нисам се видела 14 година”, изјавила је Мирјана Марковић 2017. године.

Тада је, упитана о повратку у родни Пожаревац, изјавила да више ништа не очекује и да има своју пензију која износи 58.000 динара, као и да није наследила Милошевићеву пензију јер он није имао право на њу.

Иако је после одласка с власти ретко давала интервјуе, једна од главних тема о којима је говорила била је и смрт њеног супруга и Међународни суд у Хагу, за који је изјавила да је „савремени Гестапо”. Говорила је и да је Милошевић био ухапшен с циљем да буде осуђен, „а не убијен”, али да су „кад су видели да не могу да га осуде, одлучили да га убију”. Мирјана Марковић тврдила је и да Србија није могла да избегне НАТО бомбардовање 1999. године јер би Алијанса добила контролу над целом територијом СРЈ.

Управо је њена веза са супругом била у фокусу јавности као једна од најважнијих тема, почевши још од гимназијских дана. Уз приватне детаље о њиховом односу, од упознавања у комунистичкој омладинској организацији, закључак је често био да су њен утицај на Слободана Милошевића поједини критичари видели као кључан детаљ у многим штетним корацима државног врха. „Ми смо у најранијој младости формирали заједнички поглед на свет, имали смо исте или веома сличне етичке, политичке и естетске вредности”, изјавила је у једном од последњих интервјуа Мирјана Марковић.

Због бекства, Марковићева није присуствовала ни сахрани супруга, који је у марту 2005. године преминуо у притвору Хашког трибунала, где му се судило за ратне злочине током сукоба на територији бивше Југославије.

Узрок смрти упала плућа

Драган Радовић из Удружења „Слобода” рекао је Танјугу да је у контакту с породицом Мирјане Марковић и да је она преминула од упале плућа. Она је, наиме, пре више од месец дана пала и сломила десну руку, због чега је морала да лежи, па је дошло до компликација и воде у плућима што је изазвало упалу и довело до смрти. Радовић је пренео да је она желела да буде сахрањена у Пожаревцу, уз супруга, али да ће коначну реч о томе дати породица.

Саучешће Дачића породици Милошевић

Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић упутио је, поводом смрти Мирјане Марковић, изјаву саучешћа породици Милошевић. У телеграму је поручио да је СПС спреман да у договору с породицом и Удружењем „Слобода” пружи помоћ у организовању сахране.

Вулин: Надам се да ће наћи мир

Председник Покрета социјалиста Александар Вулин изјавио је да искрено жали због смрти професорке Мирјане Марковић. „Надам се да ће наћи мир који су јој људи ускратили”, изјавио је Вулин поводом смрти некадашње председнице ЈУЛ-а.

Цвет у коси у знак сећања на Веру Милетић

Уз Слободана Милошевића, деведесете године и боравак на власти, као и последњи период живота проведен у Москви, најважнији детаљ из биографије Мирјане Марковић свакако је њено и порекло и однос према родитељима. Рођена је 10. јула 1942. године, у селу Брежане крај Пожаревца, и била је ћерка политичког комесара НОВ и ПО Србије Момчила Марковића и партизанке Вере Милетић. Будући да су Веру у октобру 1943. у Београду ухватили агенти полиције, мајка Мирјане Марковић мучена је у логору, због чега се и до данас воде полемике да ли је она тада одала имена сабораца који су касније страдали. Свакако, Мирјана Марковић је у више наврата говорила о улози своје мајке. Када се деведесетих говорило о томе зашто се на скуповима појављује с цветом у коси, биографи су објашњавали да је такав симбол управо посвећен сећању на Веру Милетић.

Никола Белић, Јелена Церовина

(Политика, 14. 4. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

6 replies

  1. Слава мртвима, али да нисте мало претерали са оволиким писанијем? Чиме нас је то задужила, и које је уопште уређивачко одређење и уређивачка политика овог сајта? Докле ће се десница удварати левици? Писала научне радове. И то сто кажете? Хај’те молим вас… Брука и срамота, ко ово написа, овај двојац посвети текст једне ипак вести коју треба обележити, историја нека суди, али у форми обавештења са ако треба и таксативно набројаним фактима, а не самозваним научним радовима и једном руском параакадемијом, брука и срамота, то је као оно г Деретић што кажу, можда су Њега и наговорили, да је члан неке шкљ руске академије наука, а не званичне, чак и он делује озбињније. Па ево нека било ко у било којој научној институцији света наброји десет њених научних радова? Истине ради, чак се ни она није тако претенциозно, као научница, ни представњала. Текст је овако као омаж лику и делу.

    Свиђа ми се

  2. De mortuis nihil nisi bene! Зато сам присиљен да ћутим, јер о њој нема ничег доброг да се каже.

    Свиђа ми се

  3. У тексту се провукла једна фактографска омашка – Слободан Милошевић је преминуо у марту 2006, не 2005. године.

    Свиђа ми се

  4. Она и њен супруг су мене и мој народ толико унесрећили да им куцам овакав епитаф (1) :

    “Колко бисте гладних нахранили,
    колко босих и голих обукли,
    да сте шили колко сте вешали,
    и да сте кували колико сте тукли ?

    Да сте зидали колко сте рушили
    – ил да сте лежали, да прстом нисте макли –
    колико би се димњака у долини
    димило сад, у зимској зори и магли ?”

    (1) песма ЗИМСКА ЗОРА Љубомира Симовића

    Свиђа ми се

  5. Ko je Mirjam? Žena koja je osnovala i vodila tajkunsko-socijalističku udrugu pod imenom JUL. Udbašku. Žena s „cvetom u kosi“, s analognim literarnim stilom – cvetnim, latičastim, irealnim, srednješkolsko-uzornim i tugaljivim, patetičnim i idiličnim do bola. Zašećerenim do gađenja. Jugoslovenka, „drugarica“, komunjara, preispoljna izdajnica i retard, zagovornik Vens-Ovenovog plana, sankcija Srbima u Bosni, tj. uvrtanja ruke Karadžiću i rukovodstvu Srpske. Bila je rđava. Dno dna. Njena „zaostavština“ je Linvu, i unekoliko cela ova kriminalna vlast koja je partizanska, izdajnička i parazitska. Ona liči na Mirjam. Ako je ona umrla, ova vlast je veoma živahna, i samim svojim izrjadnim postojanjem, svojom bednom plebejskom vladavinom, prepreka konstituisanju i usponu desnog tradiocionalizma u Srbiji. Komunjare nas upropaštavaju. Levi pseudonacionalizam, ili da kažem: jakobinski nacionalizam – sve što su socijalisti i vadikali – jeste glavni i sputavajući neprijatelj desnice i tradicionalizma u Srbiji. Treba ih dovesti do nepostojanja: do nečasnog groba: traba ih pridružiti Mira-Mari…

    Свиђа ми се

  6. Поводом смрти Мире Марковић, супруге бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића, у „Недељнику“ је објављен један занимљив чланак о њеној мајци Вери Милетић. Она је била члан КПЈ и са 23 године је родила ћерку Миру са комунистом Момом Марковићем. Октобра 1943. године је по задатку Партије послата у Београд „да обнови разбијену партијску организацију“. Убрзо је ухапшена од Специјалне полиције и стрељана је у Бањичком логору септембра 1944. године. Ова потресна прича о судбини жртвоване чланице СКЈ, мајке једногодишње бебе, може се наћи на линку: https://www.nedeljnik.rs/cetiri-prokletstva-vere-miletic-sudbina-majke-mire-markovic-koja-je-odredila-i-njenu-sudbinu/

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s