Једни тугују, други ликују, трећи се спрдају. Једни муслимани се смеју и тријумфују, други искрено стају међу оне који су жалосни због страдања старог непојамно вредног културног наслеђа
Извор: Снимак екрана/RT
Док људи у директном преносу гледају како гори црква Нотр Дам у Паризу, поред иду коментари који сведоче да површност, бахатост па и злонамерност нису само наш специјалитет. То је очигледно у духу времена.
Једни тугују, други ликују, трећи се спрдају. Једни муслимани се смеју и тријумфују, други искрено стају међу оне који су жалосни због страдања старог непојамно вредног културног наслеђа.
Једну критичку тезу која се помиње и ми можемо да разумемо. Кад се тако нешто дешава источније или јужније никога није брига, само у Западној Европи такве ствари заокупљају пажњу свих.
Свеједно – тужан призор.
Извор: Solidarité Kosovo
Али чудне су и реакције припадника традиционално европских, хришћанских нација.
А те чудне реакције су највише последица неучествовања, свеукупне виртуелности свега. Кад би људи учествовали у гашењу пожара вероватно не би било толико злобе и глупости. А и мало ко се не би прихватио кофе с водом.
А овако – некако је бесмислено и човек се осећа немоћан па отуд ваљда и те манифестације лажне надмоћи.
Баш као и код нас. Свет се веома променио.
Наслов и опрема: Стање ствари