Пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије, док остала убиства новинара, међу којима Даде Вујасиновић и Милана Пантића нису још нису расветљена
Славко Ћурувија (Фото: Спутњик, АФП 2019/Андреј Исаковић)
Специјални суд у Београду осудио је данас на максималне законске казне од по 30 и 20 година затвора четворицу оптужених припадника некадашњег Ресора државне безбедности због убиства власника и новинара „Дневног телеграфа“ Славка Ћурувије, 11. априла 1999. године.
Тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени су на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Ромићу и Радоњићу у казну се урачунава време које су провели у притвору и кућном притвору.
На ову одлуку суда, и тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.
Ова пресуда није донета једногласно, већ прегласавањем судија у трочланом већу, односно 2:1.
Током суђења за убиство Ћурувије саслушано је више од 100 сведока и одржано је више од 90 главних претреса.
Пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије, и то је прва пресуда за убиство једног новинара, док остала убиства, међу којима Даде Вујасиновић и Милана Пантића нису још нису расветљена.
Марковић је осуђен због кривичног дела подстрекавање на тешко убиство, а Радоњић, Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Оптужени Радомир Марковић у затвору већ служи казну од 40 година затвора због четвороструког убиства на Ибарској магистрали у октобру 1999. године, а како се у спрском правном систему казне не сабирају, остао је осуђен на јединствену казну од 40 година затвора.
Мирослав Курак је у бекству и за њим је расписана међународна потерница, пренео је Танјуг.
Милан Радоњић и Ратко Ромић су од јула 2017. у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду.
Према оптужници, Ћурувију је 11. априла 1999. године убио Мирослав Курак, а саучесник му је био Ратко Ромић, који је дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу.
Како се наводи у оптужници, Ћурувија је убијен због „јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага, ради очувања постојеће власти“.
Убијен је на Ускрс, 11. априла 1999. године, у дворишту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетинг службе „Дневног телеграфа“, а са њим је тада била Бранка Прпа.
Изрицању пресуде у Специјалном суду поред више десетина новинара, присуствовали су и представници новинарских удружења, главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић, колумниста „Недељника“ Љиљана Смајловић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић, уредник информативног прогрaма РТС Ненад Љ. Стефановић…
Categories: Вести над вестима
А шта се то, и коме, замерио Ћурувија?
Srpskom pravosudju je trebalo 20 godina da osudi krivce za ubistvo hrabrog novinara. Ali, ni 20 godina nisu bili dovoljni da Sud ustanovi ko je naredio ubistvo. Drugim recima, naredbodavac (nalogodavac, narucilac) je i dalje nepoznat.
Mada svi znamo da u to vreme (1999) nista krupno nije moglo da se desi bez znanja Milosevica.
Kao sto znamo da danas (2019) nista krupno ne moze da se desi bez znanja Vucica.
Postoje brojne afere ciji je naredbodavac i danas nepoznat. Na pr :
Nikada nije otkriveno ko je naredio rusenje Savamale, aprila 2016
Nikada nismo saznali ko je osmislio freskama oslikani voz na liniji Bgd – Kosovska Mitrovica. Voz na kome je spolja na 21 jezika pisalo « Kosovo je Srbija » i koji je zaustavljen u Raskoj, januara 2017.
Nista nismo saznali o ubistvu Olivera Ivanovica, januara 2018.
Nismo saznali ko je naredio skidanje slika u kulturnom centru u Parizu da se NATO oficiri ne bi sokirali, marta 2019.
Drustvo omerte i straha
Treba izaci na ulicu u subotu 13 aprila !
На западу је лансирана прича да су Славка Ћурувију убили масони, интернационалисти, идолатристи, окултисти, ритуалисти и езотеристи о којима је као службеник Удбе негативно писао у антисрбском “Дневном Телеграфу” у току 1998. године – “But, not surprisingly, another explanation has now been put forward: in 1998 Curuvija had published several articles about Freemasonry in his newspaper. It was therefore suggested that he had been murdered by the Freemasons…” ( Види: Jasper Ridley, The freemasons – A History of the world’s most powerful secret society, New York, 2011, стр. 256)
Јелена Ћурувија, ћерка убијеног Славка, изјавила је поводом пресуде :
“Данас смо добили недвосмислену потврду да је држава убила мог оца. Судско веће је држави послало поруку да не може да убија политичке неистомишљенике и да прође некажњено.
Надам се да ће, упркос жалбама, Апелациони суд потврдити ову пресуду”
“Суд је полудео” – изјавила је Мира Марковић у Москви – “Славка су убили масони езотеристи . . . погледајте коментар Душана Буковића”.
Данас се навршава 21 година од убиства новинара Славка Ћурувије
https://www.danas.rs/drustvo/fond-godisnjicu-ubistva-curuvije-docekujemo-u-vanrednom-stanju-koje-se-koristi-za-obracune-sa-novinarima/
Пет дана пре убиства, у дневном листу Политика Експрес објављен је текст
“Ћурувија дочекао бомбе” који је касније прочитан у Дневнику 2 РТС.
У то време министар за информисање Александар Вучић донео је Закон о јавном информисању који је предвиђао високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком Слободана Милошевића.