Застрашујући су механизми којима мејнстрим медији и левичарски активисти све напоре у корист породице покушавају људима да огаде називајући их екстремно десничарским или фашистичким
Један од панела у оквиру Светског конгреса породица (Фото: Миша Ђурковић)
У великој сали фантастичне грађевине из 17. века Гран гвардија, која доминира централним тргом Вероне, на сцени је осморо особа са посебним потребама, које уз своје троје учитеља и асистената приређују полусатни концерт за памћење. Сала препуна посвећених хришћана свих конфесија даје им огромну подршку, пева са њима, подржава их пљескањем. Људи плачу и радују се у исто време, гледајући како живот побеђује. Тако се прошле недеље окончао тродневни скуп Светског конгреса породица.
Дан раније напољу против њиховог рада и начела испред зграде је протестовало на хиљаде левичара, поборника абортуса, еугенике, противника природне породице и традиционалних бракова. Да се они питају, мученици на сцени не би постојали већ би нужно морали да буду абортирани. И пазите сад парадокса да ови еугеничари напољу оне унутра називају “фашистима”, а да их у таквим дисквалификацијама подржавају водећи западни медији попут Гардијана, Си-Ен-Ена или Индипендента!?
Управо због такве присиле новог идеолошког тоталитаризма, велики део западне хемисфере данас жестоко подрхтава. У таквој атмосфери почиње кампања за прилично занимљиве европске парламентарне изборе који ће се одржати од 23. до 26. маја. Светски конгрес породица као организација која већ четрнаест година подржава начела природне породице, овим скупом је лансирана у центар европске политике и успела да оствари утицај о коме до пре коју годину није могла ни да сања.
Наиме, талас радикалне деснице, који се подигао на антиимигрантској и суверенистичкој политици, почиње све више да се окреће породичним, социјалним и питањима идентитета. Тако је Матео Салвини као министар унутрашњих послова најпре укинуо одредбе о родитељу 1 и родитељу 2 и у документа вратио старе добре маму и тату.
Миша Ђурковић
Поменути Салвини, који је у овом тренутку први човек Италије са очигледним политичким растом, био је главна звезда овогодишњег скупа. Његов наступ у суботу после подне личио је на наступ рок звезде. У пажљиво припремљеној драматургији на овом панелу, уз њега су говорили и Орбанова министарка за породицу госпођа Новак, те министар образовања Италије Бусати и министар за породицу Фонтана. Било је ту и лидера других странака, великог броја европских парламентараца, представника европског племства итд.
На панелима и пленарним сесијама наступали су и бројни верски лидери попут католичког надбискупа Сан Франциска, митрополита руске цркве Дмитрија Смирнова, представника мормонске заједнице, епископалних пастора итд. Номинални носиоци организације конгреса овога пута су биле бројне италијанске про-лајф организације које су се ујединиле и у недељу организовале шетњу за живот и породицу која је обухватила више десетина хиљада људи.
Током тродневног трајања конгреса, посетиоци су могли да слушају врхунска излагања и нове податке о статусу породице, демографије, брака, биоетичким проблемима и неопходној вези духовне, вредносне и моралне обнове са демографским опоравком, затим да виде богату продукцију књига, филмова, часописа, билтена којима се активисти у јавној сфери и законодавним форумима боре за начела традиционалне породице.
Аутор ових редова учествовао је на панелу о демографској зими са којом се суочава Европа, сусрео се са одраније познатим мислиоцима и активистима, али и упознао велики број нових колега и договорио се о доласку и у Србију са неколицином заиста вредних имена као што је Алекс Шаденберг, Канађанин који води глобалну борбу против еутаназије.
Под окриљем конгреса, за један број људи организована је премијерна пројекција у Европи новог филма “Непланирано”, потресне истините приче о животу Ејби Џонсон, некадашње директоре једне од клиника Планираног родитељства, данас мајке осморо деце. У питању је изванредан филм који на емотиван начин сажима вредности про-лајф покрета и који вас заиста дубински потресе и натера да размислите у каквој то цивилизацији живимо.
Као неко ко је сва три дана пратио готово комплетан програм и на њему гледао искључиво позитивне поруке, анализе проблема и покушаје да се из традиционалистичке перспективе траже решења и бори са проблемима, морам да приметим колико су застрашујући механизми којима мејнстрим медији и левичарски активисти све такве напоре покушавају људима да огаде називајући их екстремно десничарским или фашистичким. То, међутим, више не пролази и отуд толика нервоза.
Упркос оваквој опструкцији мејнстрим медија, пре свега захваљујући интернет информисању, ове теме су све значајније, а политичке партије које са њима излазе пред бираче бележе евидентан раст.
Опрема и допуна наслова: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар