Иако се потежу разне озбиљне теме па и о јединству Православља, одмах се стекне утисак да је расправа двојице наших владика о украјинском питању заправо расправа о непогрешивости
Новине најчешће читам док путујем. Аутобус, авион, воз, свеједно. Данас налетим на ово.
Нисам стигао на интернету да испратим све финесе у расправи наших владика (само двојица, хвала Богу) о украјинском питању, јер ми се на почетку расправе учинило да се она не би ни развијала да је неко рекао: упс, брате, мало сам непрецизно формулисао, а други рекао: упс, старији брате…
Иако се потежу разне озбиљне теме па и о јединству Православља, одмах се стекне утисак да је расправа заправо о непогрешивости. А ми, Православни, одавно смо се одредили према људској непогрешивости. ☺️
И онда, кад крене од владика, не треба да се чудимо што је сваком Србину толико тешко да каже: погрешио сам, опрости. И владике су Срби.
Већина наших расправа и на послу и у фамилији и међу пријатељима је заправо расправа о непогрешивости. ☺️
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
А шта мисли Отац Ненад Илић? Много је неодређен, као да му је битније да се покаже да је изнад сукоба него да нам каже шта он сматра да је истина.
Брате Станко, оног момента када би он (отац Ненад) рекао шта мисли, ушао би на велика врата у расправу (у којој му није место, барем за сад). Но, он – ако си пажљиво прочитао његов текст – управо и говори о томе да сви ми (неоправдано) мислимо да смо непогрешиви, па то непрестано показујемо, иако то никако није наш (православни) пут смирења. Ово ја тумачим као пажљиво подсећање свих нас (па и поменутих владика) на трпљење.
Схватам, брате Милораде. Волим да га читам, само сам хтео да кажем да ми након његовог коментара читава ситуација није много јаснија.
Ех, брате драги, кад би барем неком било јасно! Смутна су времена.
Сачекајмо и молимо се, а Истина ће доћи (мада можда не упакована како ми очекујемо :))
Станко, добро питање. О. Ненад релативизује сукоб две екуменистичке струје унутар Београдске Патријаршије: сви смо грешни, да се изљубимо и измолимо опрост, и све ће се изгладити. Мрка капа, јер се ради о политичком сукобу: и грешни могу да виде да кад се одступи од Истине,.остаје само борба за моћ, за овоземаљско. Детаљи су доступни (нпр. http://borbazaveru.info/content/view/11546/1/). Слично, и сукоб Московске Патријаршије и њене главе, пат. Кирила, и истанбулског патријарха Вартоломеја је у суштини политички сукоб двојице екумениста – папољубаца. Наравно, то не значи да су две стране исте: нпр, ко од православних жели да буде у евхаристијској заједници са анатемисаним Филаретом и целом Порошенковом “Украјинском Православном Црквом”, основаној као анти-руској са благословом америчких власти, као кораком у походу на Русију? Од две екуменистичке струје унутар Београдске Патријаршије, једна је толико напредовала да је прескочила католички степеник и завршила у протестантизму, са рођацима мајмунима а без иконостаса у црквама. Друга се бави дневном политиком тј. смутњом: мало се грли са католицима а онда грди “папизам” Вартоломејев; тобож “не да” Косово а онда хвали велеиздајника који би да преда то исто Косово; итд, итд.
Ја лично не очекујем од оца Ненада, а ни од било ког оваквог сајта, да ми да коначна решења, а још мање да се овакви коментари претворе у сукоб мишљења паметних и “паметнијих”, који НИКАДА не доведе до било каквог решења.
Ја сам овај кратки текст оца Ненада доживео управо као поруку која није имала за циљ да суди, па ни расуђује о двема (или више) струјама у врху наше Цркве.
Иако се потежу разне озбиљне теме па и о јединству Православља, одмах се стекне утисак да је расправа заправо о непогрешивости.
++++
На жалост, оче Ненаде, утисак Вам није тачан.
А повод, је много, много озбиљнији.
http://borbazaveru.info/content/view/11546/1/
И то нећете прочитати у новинама које пратите.
Као и обично, није рекао ништа. А бар овај пут је могао да заузме став или бар да ћути. Фејк је био, фејк и остао.