Пореска полиција из Приштине затварала је кладионице на северу КиМ, Метохије регистроване у складу са законом Републике Србије. Асистенцију им је обезбеђивала Косовска полицијска служба

Извор: Al Jazeera Balkans

Оставка проф. др Радета Грбића на место ректора Универзитета у Приштини је само показатељ катастрофалне политичке ситуације у којој се налазе Срби са Косова и Метохије. У року од годину дана ово је трећа промена ректора на челу Универзитета. Први који је незаконито смењен био је проф. др Срећко Милачић.

Главни разлог за ове честе промене ректора је њихово одбијање да Универзитет предају сепаратистима у Приштини на чему инсистира званични Београд. Питање интеграције Универзитета ових дана нашло се као тема и на седници скупштине самопроглашене републике Косово.

Проф. др Раде Грбић незванично каже да је и један од разлога због чега је поднео оставку и тај што је на њега власт вршила притисак да подели отказе наставницима и сарадницима Универзитета који су учествовали на протестима „1 од 5 милиона“.

Рад на Универзитету изгледа отприлике овако: на Правном факултету за пријем једног асистента конкурисало је двоје кандидата. За одобрење за пријем декан факултета је отишао код потпредседника „Српске листе“ Милана Радојичића на Копаоник да добије дозволу. Сутрадан је друга група професора која форсира другог кандидата такође ишла на Копаоник код потпредседника „Српске листе“ да прогура свој предлог. Тако изгледа аутономија српског Универзитета на Косову и Метохији.

Али на Косову и Метохији је све могуће. Директор покрајинског хигијенског завода у Косовској Митровици је др Милован Кривокапић који има пуних 70 година. Иста личност је и народни посланик у Скупштини Републике Србије. Његов колега у Скупштини Србије проф. др Марко Атлагић је још старији, има 72 године, а стално је запослен на Филозофском факултету у Косовској Митровици –катедра за историју. За то време велики број младих лекара, инжењера, правника, економиста напушта Косово и Метохију јер не могу да се запосле зато што су им престарели кадрови Српске напредне странке заузели места.

Председник Србије Александар Вучић је у више наврата до сада изјавио „Не дам Тречпу, не дам Газиводе!“. Ако мисли да сачува Трепчу он мора до јој омогући да она функционише и ради. Да би то могло да се деси Александар Вучић мора да склони границу коју је 6. децембра 2012. године са Ивицом Дачићем успоставио. Међутим, веће су шансе да Ибар промени ток па да крене да се улива у Егејско а не у Црно море него што би Александра Вучић границу унутар Србије уклонио.

Ових дана је иначе генерални директор Трепче Јован Димкић већ најавио преговоре са владом „Косова“ што наговештава да ће Трепча да пристане на одлуку скупштине и владе сепаратиста из Приштине. Иначе, Јован Димкић остаће упамћен да је за његово време Трепча била највећи донатор фонда Драгице Николић.

Прошла недеља је показала да сепаратисти из Приштине апсолутно контролишу и север Косова и Метохије. Пореска полиција из Приштине затварала је кладионице на северу Косова и Метохије које су регистроване у складу са законом Републике Србије. Асистенцију им је обезбеђивала Косовска полицијска служба коју је сепаратистима предао Александар Вучић и чији су припадници на платном списку и Приштине и Београда. Али када је требало да спроведу закон одлучили су се за онај сепаратистички.

Полицајци нису једини који су на платном списку и Приштине и Београда. То су и српске судије. Они су положили заклетву на Устав Републике Србије па су изабрани за судије. Али су положили заклетву и на устав самопроглешене републике Косово, што је правно ван сваке логике. Примају плату и из Приштине и из Београда што сумирајући није мала свота. За судије и тужиоце она иде и до три хиљаде евра.

Прошле недеље су и посланици „Српске листе“ ставили своје картице у клупе скупштине самопроглашене републике Косово и тиме наставили свој рад у сепаратистичкој скупштини. А пре само месец дана су од Александра Вучића затражили да се одрекну својих функција. Урадили су то да наводно не би Тачи довео неке своје Србе. Као да има неке разлике између ових и оних других Срба у скупштини самопроглашене републике Косово. На благајни скупштине Косова та разлика не постоји.

Пре нешто више од месец дана је и шиптарски градоначелник општине Зубин Поток Стеван Вуловић пред камерама јавно изјавио подносећи оставку да са својих рамена скида бреме издајника. Обећање лудом радовање. Данас, не само да није напустио своју функцију већ је и расписао конкурс за пријем сто радника у општини Зубин Поток који би били на платном списку сепаратиста из Приштине.

У јужној српској покрајини могу да се чују и невероватне ствари. Овог пута долазе од команданта КФОР-а, италијанског генерала Лоренца Д`Адарија. Он каже да би повратак до хиљаду српских војника и полицајаца на Косово и Метохију који је предвиђен Резолуцијом 1244 био антиисторијски чин. По њему косовске снаге безбедности (војска Косова) треба да обавља њихову функцију. Повратак до хиљаду српских војника и полицајаца у седам година своје владавине Александар Вучић никада јавно није затражио. На срамоту руководства Србије то је учинио током своје посете Београду руски председник Владимир Путин. Александар Вучић је урадио нешто друго. На једном од својих тајних састанака са Хашимом Тачијем дао је сагласност за формирање војске Косова. Зато данас када као услов за наставак разговора са Приштином тражи само укидање таксе од 100% пореза на промет а не и поништење одлуке о формирању војске Косова. Не тражи, јер се договорио.

Косовска Митровица, 28. 3. 2019.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Categories: Вести над вестима

Tags: КиМ, НП Отаџбина, Раде Грбић, Универзитет у Приштини