Крив сам, и да завршим / с највећом кривицом / (пре него што се заценем од смеха), / крив сам тврдоглавац / што сам Православац / и Светосавац и што не верујем / у свети злочин и опроштај греха
Добрица Ерић (22. август 1936 — 29. март 2019). Извор: ФБ страница Светосавска лествица
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
(Фесјбук страница Светосавска лествица)
Categories: Вести над вестима
Бог душу да прости нашем брату Добрици.
Вјечнаја памјат !
Овај самоникли србски песник горостас је своју родну Гружу, своју Шумадију, своју Србију, уздигао својом величанственом поезијом у небеска пространства.
Ено их тамо, предивне, сјаје међ’ звездама, док Пркосном песмом померају границе Васељене!
Хвала Ти предобри Човече, Добрице Ерићу, на свему прелепом, што, уз Божју помоћ, подари овој нашој Мученици Србији!
Почивај у вечном миру и покој Ти души праведној!
Јуче нас је напустио велики песник и писац Добрица Ерић. Његове песме су нам блиске и познате још из ђачких дана. Сећам се једне дечје песме из раних 1960-тих година у којој прича о ковачу Мићи из села Љубића близу Чачка. Прича о његовој маци и мачићима. Али, веселе мачиће не воле сви у комшилуку. И ето њима невоље, а читаоцу туге. Написао је наш Добрица много лепих песама. Описивао је његову родну Шумадију, лепоту природе и живота у тим крајевима. Када је НАТО пакт одлучио да се обрачуна са маленом али храбром Србијом, а ради туђих, а и њихових интереса, песник је написао своју добро познату “Пркосну песму”. По својем стилу и садржини она је права Епопеја нових времена. Добрица покушава и налази разлог за кидисање толике силе на нашу малу земљу. Он пише:
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Добрица Ерић је живео повучено и скромно у својем завичају. Није се превише упуштао у друштвене токове. Посматрао је промене у његовој вољеној земљи. На прослави празника Сретења 2008. године у Орашцу, Дану Првог српског устанка и Дану државности Србије, он се обратио окупљеном народу. Замерио је младима на њиховој невеликој бризи за будућност Србије и опстанку Косова и Метохије у својој матици. Његове речи на скупу се нису допале некима који су водили Јавни сервис РТС. И, после преноса, нису их понављали у својим информативним емисијама.
Нека је слава и хвала драгом песнику и родољубу Добрици Ерићу на великом доприносу својој земљи!
Почивајте у миру, добри човече. Нека Вам Бог подари рајска насеља!