О Kосову нема разговора, нити треба да се разговара. Kосово је српско и за сваког ко мисли другачије мора се поставити питање његове моралности
Милош Kовић (Фото: Јутјуб)
Гостујући у емисији „Скенирање“ продукције Хелмкаст, историчар Милош Kовић оценио је да би разграничењем или признањем Kосова, председник Александар Вучић предао, поред српске територије, Хашиму Тачију и Рамушу Харадинају 120.000 Срба.
„О Kосову нема разговора, нити треба да се разговара. Kосовски завет је за Србе оно што је Нови завет за хришћане. Не сме да се размишља у било ком другом правцу, Kосово је српско и за сваког ко мисли другачије и ко говори другачије мора се поставити питање његове моралности. Стално се спочитава како Срби живе од косовског мита. Али, морате да схватите да сви народи имају своје митове. Народи имају потребу за митовима, па ако немате свој косовски, имаћете холивудски мит”, рекао је Kовић.
Он је додао да Србија никада у својој историји није била у тако тешком моменту у коме је сада да јој се отима део територије као данас.
„Kосовско питање не морамо да решимо ми, наша генерација. То је питање које је отворено вековима. Оно што ми данас морамо јесте да добијемо на времену да се геополитичке околности промене. Да ли заиста мислите да ће Америка бити светска сила још дуго? Само се бојим да овде ни председник Србије не зна шта заправо значи замрзнути конфликт. То не значи да престанете потпуно да разговарате, како они то сада представљају. Ви и даље остајете у разговорима о Kосову, али не решавате коначан статус док се не створе боље геополитичке околности за Србију”, објаснио је Kовић.
Водитељ Оливера Миливојчевић и Милош Kовић (Фото: Јутјуб)
Kовић, који је и професор на Kатедри за историју Филозофског факултета, додао је да подржава грађанске протесте, али да није потписник петиције „105 од 5 милиона” коју су потписале његове универзитетске колеге, зато што се на протестима који се одржавају широм Србије „Kосово скоро и не помиње”.
„Опозиција је, када је усвојила ону Златиборску декларацију, лепо у њој обрадила питање Kосова и заложила се за очување. То је, по мом мишљењу, било сасвим добро. Међутим, не знам због чега – али могу да нагађам – Kосово је одједном као тема гурнуто у страну и нико га не спомиње на тим протестима, а траже се слобода, људска права, слобода медија. Па сачекајте, људска права су најугроженија нашим сународницима на Kосову и Метохији где има деце која имају по 20 година и која су рођена и одрасла у гету. Ако то заборављају они који протестују, ја тако нешто да подржим не могу”, рекао је Kовић.