Са озбиљнијим друштвеним ломовима, готово по правилу се мења и језик, као и кључне речи које означавају промену свеукупне парадигме. Тиме се ствара нови поредак дискурса

Гордана Ђерић и Стеван Гајић (Фото: Са снимка предавања/ИЕС/YouTube)

У четвртак, 14. марта 2019. године, у организацији Института за европске студије, одржано је предавање под насловом „О језику и смени дискурсних режима“. Предавач је била др Гордана Ђерић, научни саветник Института за европске студије и ауторка бројних дела из области антропологије и културне критике.

Ово изузетно занимљиво предавање одржано је као својеврстан омаж дугогодишњим истраживањима о променама у језику које су узроковане дубљим друштвеним променама, а које је ауторка пратила у дужем временском раздобљу. Круна ових истраживања била је књига Сувишне речи, О интелектуалцима и знању, објављена 2016. године. Ауторка је на почетку нагласила да је смена дискурсних режима, пре свега, последица дубљих социјалних ломова. На нашем примеру нарочито је приметна смена дискурсних режима која је довела до преласка са језика самоуправног социјализма на језик демократске транзиције и тржишних односа. Са озбиљнијим друштвеним ломовима, готово по правилу се мења и језик, као и кључне речи које означавају промену свеукупне парадигме. Тиме се ствара нови поредак дискурса.

Др Ђерић се затим, осврнула на основне постулате просветитељске мисли, универзалну сумњу и разговетну спознају. С тим у вези, поменуте су студије Џона Лока, који однос језика и истине поставља у средиште пажње, те трага за отклањањем збуњујућих израза и празних форми у говору. Лок уочава нужност препознавања манипулативне речи, а указује и на појаву тзв. „квазиученог фрфљања“, које је још у његовој епохи било изузетно раширено. Ауторка је потом, подсетила да су у Француској објављена истраживања, која су анализирајући промене у језику за време периода Француске буржоаске револуције, показала да је тадашњи новоговор имао за циљ учвршћивање позиције нове владајуће грађанске класе. Нагласила је такође, да је једна од нуспојава ових промена било и увођење народног, сокачког језика у Парламент, те је стари француски аристократски језик свргнут новим, буржоаским, који ће вероватно трајати колико и сама парламентарна демократија успостављена након револуције.

Анализирајући  дискурсне промене у језику у нашем друштву, ауторка је прво приметила да су промене очите на свим пољима друштвеног живота. Када је реч о економији, језик је без обзира на радикалне промене, с обзиром на прелазак из самоуравног етатистичког система планиране економије на тржишни капиталистички модел, остао умногоме херметичан. Што се тиче јавне сцене, генерално све више преовладава низак, улични стил у јавном дискурсу, са све приметнијом вулгаризацијом и срозавањем односа према саговорницима, али и према јавном мњењу.

Због оваквих ломова и промене дискурсних парадигми, трпела је и граматика, а нарочито лексика српског језика. Приметно је да свршени облици глагола све више замењују несвршене. Као најизразитији пример, др Ђерић је навела глагол одрадити, који се некад употребљавао у контексту траљавог чињења, а данас је готово заменио све варијанте глагола радити. Све је чешћа потреба наглашавања и појачавања уверљивости у свакодневном разговору, коришћењем префикса из, где све учесталије можемо чути како нас је неко испоштовао или како је неко издоминирао. Поред поменутих појава, предавач је нагласила тенденцију општег убрзања језичког изражавања, којој у прилог иде и учестала употреба граматички неисправне конструкције за + инфинитив, те је све приметније да се чује за понети, за донети, за претпоставити. Са друге стране у модној индустрији и у индустрији забаве уопште, уочава се претерана употреба глагола носити. У свакодневном говору све је чешћа замена предлога о предлогом по, као и других неправилних облика, попут захваљујем се уместо захваљујем итд. Свако финале постало је велико, свако отварање свечано, а сви пројекти капитални.

Незаобилазна је и претерана употреба поштапалица, тако да су изрази попут свашта нешто, како да кажем и сличних ушли и у изражајну форму образованијег дела становништва. Потреба за појачавањем уверљивости појмова довела је тога да сви постајемо брутално искрени, а када нешто излажемо то постаје страховито важно. С друге стране, све више се примећује тенденција уобичавања језика којим се умртвљује разговор.

Ипак, брисање граница између жаргонског и стандардизованог језика није једини феномен који је овде уочен. Тематска целина којој је пружена посебна пажња везана је пре свега, за стране утицаје на језик у временима промена јавног дискурса. Поред све очигледније навале страних речи, попут речи из енглеског језика, могу се приметити и друге тенденције. Некритичким усвајањем страних речи, прихваћено је и доста појмова из новоговора, па смо поред израза левл, фан, фејк, добили и разне платформе, панеле, инпуте итд. То је свакако последица широке распрострањености и међународног значаја који енглески језик тренутно има, али и продора у свакодневни говор вокабулара из домена информационих технологија који се базира на поменутом језику.

Међутим, посебно је значајна тенденција усвајања тзв. колонијалног говора, који подразумева својеврсно „поунутрашњивање“ терминологије која је уподобљена агенди и интересима великих геополитичких играча. Тако смо сазнали да се налазимо на Западном Балкану, постали смо простор са вишком историје, те се стога морамо суочити са прошлошћу, а војна агресија која је вођена против наше земље постала је међународна интервенција. У овом правцу је и избегавање коришћења придева српски у јавном наступу и његова замена придевом србијански. Такође, све је осетнији удар на нашу културну сцену, који се очитује све већом банализацијом културе. Тако смо одједном добили културу среће, културу рата, културу пораза, културу наде, а са друге стране приметно је одсуство речи кич и шунд, који би можда били најадекватнији за означавање многих појава на нашој културној сцени. Занимљиво је истаћи да коришћење појединих термина има за циљ да замагли суштину неког феномена, па тако флексибилизација тржишта, оптимизација, систематизација и слични појмови употребљавају се како би се описао једноставан, али за радну снагу врло болан институт отказа уговора о раду.

У јавном наступу приметан је шаблонски, „празан“ говор, па се дошло у ситуацију да се истим термином објашњавају појаве из потпуно различитих области науке, уметности, технике и др. Посебно је код данашњих писаца видљиво специфично наративно покоравање, тј. уподобљавање сопственог вокабулара тренутно официјалним дискурсима.

Ако је и било заблуда о значају неговања и чувања сопственог језика, након овог предавања много је јасније да је језик један од најпогоднијих елемената субверзије, те у борби против непријатеља, било идеолошког, цивилизацијског или геополитичког, може бити кориснији од нуклеарних бојевих глава и носача авиона. Стога је на државним органима обавеза да кроз образовање, али и јавни дискурс, брижљиво негују стандардни језик и чувају га активно, усмеравајући његове промене, а не препуштајући их стихији.

Душан Илић, Институт за европске студије

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Гордана Ђерић, Душан Илић, институт за европске студије, језик