Није, било тешко претпоставити да ће окупљања  народа покушати да искористе и неки политичари, ради ширења сопствених идеја, најчешће потпуно различитих од оних које су подстакле хиљаде и хиљаде људи да петком или суботом протестују

(Фото: Курир)

Када су пре неколико месеци, најпре у Београду, а затим и у другим градовима Србије  почели протести незадовољних грађана са захтевом да AV поднесе оставку, они су изазвали подсмех и потцењивање власти (сетимо се само како је министар Стефановић процењивао број демонстраната). Она се спрдала са њима све док није схватила да су постали редовни и да у поворкама не корача шачица људи, већ да се оне састоје од хиљада и хиљада озлојеђених грађана наше земље. Није, међутим, било тешко претпоставити да ће окупљања  народа – како су постајала све масовнија – покушати да искористе и неки политичари, ради ширења сопствених идеја, најчешће потпуно различитих од оних које су подстакле хиљаде и хиљаде људи да  петком или суботом протестују улицама и трговима градова Србије.

Један од тих политичара који би да се “шлепују” уз шетаче који се окупљају петком у Новом Саду је и  Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине, партије коју је основао пошто је 1990. године завршио стаж у Савезу комуниста.

Бивши флаутиста – свирач по кафанама, а затим економиста, народни посланик  у Скупштини Србије у  више сазива (Војвођанске скупштине такође) и бизнисмен, бори се већ скоро три деценије против јединствене државе Србије, за коју говори како је треба денацификовати (дај Боже да зна о чему говори!),  да је она и фашизована и клерикализована (што му, очигледно, као атеисти посебно смета).

Током 1999. године залагао се за остварење идеје “Војводина република”, док је данас познат  и његов став да је Косово  држава независна од Србије.

Ових дана Народна скупштина Србије расправљаће о Предлогу закона о финансирању Војводине и Предлогу Резолуције о Војводини. Подносиоци предлога су две посланице СЛВ и неизбежни за овакве прилике, председник те партије и народни посланик Ненад Чанак.

Своју свестраност он је исказао  и учешћем у ријалитију “Велики брат”, а необуздани карактер када је претукао штапом човека са којим се посвађао  (ништа политички, већ сукоб шоферски). Или када је, незадовољан одлуком Управног одбора РТС-а да се одлучи за кандидата кога нису предложиле партије из Војводине, упао у представништво РТС-а у Новом Саду и разбио таблу са његовим ознакама. (Нема података о томе да ли је сносио некакве последице или да је бар платио постављање нове табле).

Ових дана (да ли по договору или само подстакнуто Чанковом идејом?) и Бошњачко национално вијеће из Новог Пазара покушава да се “шлепује”, па и оно организује у свом месту протесте под називом “Један од пет милиона”. Ни њему, разуме се, не пада на памет да захтева оставку Вучића, већ “Аутономију за Санџак” и “јачање пријатељских веза са  блиским народима  као што су Албанци и Косовари (ево још једне нове нације на Балкану!), јер  “јачање веза са њима има за циљ да реши статус Косова , после чега ће се омогућити и решавање питања Санџака”, односно Рашке области или Старог Раса, како му је било основно а данас заборављено име.

И тако, са севера Чанак, а са југа Угљанин и Тачи. Може ли Србија поред њих , Америке и Европске уније да остане бар у  границама Београдског пашалука?

Categories: Судбина као политика

Tags: 1 од пет милиона, Војислав М. Станојчић, Ненад Чанак, Сулејман Угљанин, протести