Када говоримо о поводу протеста, а то су медији који следе лажљиву политику па стога и сами делују као лажљиви медији, стоји чињеница да је мајка свих медијских лажи и манипулација у Србији питање режимске предаје Косова и Метохије
Слободан Самарџић (Фото: З. Илић/РАС Србија)
Да ли је упадом у зграду РТС-а мера мирног грађанског протеста прекорачена? Јесте! Да ли су тиме прекршени прописи о деловању тзв. јавног сервиса? Јесу! Да ли је због тога чин упада могуће политички, па и морално, оправдати? Јесте, због тога што државна телевизија у свом главном политичко-информативном садржају није државна него страначка телевизија, најобичнији сервис владајуће коалиције и посебно шефа државе.
Ако другачије мишљење, или бар обична а редовна информација о деловању опозиције, није могуће већ годинама, онда правила деловања јавног сервиса више не важе, не зато што би их кршила опозиција него зато што их не поштује сам јавни сервис. Ако се из тог разлога догоди формални прекршај опозиционих лидера у име великог броја информационо прикраћених људи, онда ту постоји оправдани разлог.
Замислимо један другачији развој догађаја у суботу увече, 16. марта. Огромна маса људи већ петнаести пут излази пред главну зграду РТС-а и изражава своје незадовољство начином извештавања ове куће. Лидери протеста траже три минута учешћа у главном ТВ дневнику. Директор куће и главни уредник информативног програма са тиме се сагласе (можда и за неки други дан), а потом уведу бар минималну редовну минутажу за опозициону страну политичког спектра Србије: страначке активности, грађански протест и његове учеснике, политичке аналитичаре другачије боје од оних редовних итд. Све што се догодило у суботу и недељу на јавној сцени Београда било би избегнуто. А догодило се само зато што је овакав сценарио незамислив за данашњу Србију. Незамислив је из простог разлога што је Србија земља тираније.
Дакле, директор и уредник информативног програма имају своју конкретну одговорност за то што им телевизија на обавља основну друштвену функцију, али проблем није у њима. Проблем је у данашњем владајућем режиму у Србији. Он упорно опстаје у својој аутократској природи и насилничком начину вођења јавне политике. Такви режими по правилу провоцирају насиље као нелегалан али често једини могућ одговор свеопштем политичком монополу.
Ово о насилним одговору на насиље режима кажемо начелно, а не као одлику два бурна дана протеста. Приписивање насиља демонстрантима и њиховим лидерима јесте главна одлика реаговања режима који је, замислите, запањен обимом употребе силе у два наврата. Његови представници, који су Србију од главе до пете завили у црно, изигравају политичка невинашца симулирајући менталитет „демократске и уређене државе“ која је наводно дужна да својим редовним средствима принуде заустави ово незапамћено насиље. А колико и каквог је ту насиља било? Најбоље је да кренемо методом поређења.
То да се у Србији од 2012. године повампирио режим из деведесетих, сада већ многи виде. (О томе у овом блогу овде.) Некако у таквим околностима руку под руку иде и деловање државних медија. Оно је у ауторитарним режимима најбоља слика и прилика самог режима. Али, само слика (и прилика). Девети март је била једна таква прилика. Избио је због медијског повода („ТВ Бастиља“), био усмерен на режим и његовог вођу и изазвао приличне материјалне штете, као ознака примењеног насиља. Пале су и две невине жртве. Данас је опште место тумачења тог догађаја да је он био оправдани чин масовног незадовољства режимом, да је насиље демонстраната било поприлично, али да је било изазвано присуством својеврсне аутократије и, конкретно, насилним деловањем органа принуде (полиције и војске).
Пети октобар био је не тако нежан догађај када се посматра по обиму насиља: једна људска жртва, окршаји са полицијом не само у Београду него и на магистралним путевима којима су демонстранти из унутрашњости прилазили главном граду. Зграда државне телевизије је горела, као и сама Скупштина. Опет су масовни протести били усмерени ка истом режиму као и 1991. године, садржавали одређени потенцијал насиља и опет били оправдани.
Покрет жутих прслука у Француској познат је и по материјалним штетама које су, највише у Паризу, редовни пратилац протеста за које се не може рећи да су мирни. Француском председнику Макрону, ма колико био бесан на учеснике и догађаје, а најмање због материјалне штете, није пало на памет да лидере протеста назове „хулиганима, батинашима и фашистима“ као што се изволео изразити српски шеф државе.
Као што рекосмо, има много сличности између догађаја од Деветог марта и Петог октобра са скорашњим. Ипак, по обиму нереда, ови последњи су били неупоредиво блажи од првопоменутих. Али, највећа сличност је у природи и начину деловања режима. Уосталом, на власти је данас иста страначка коалиција, са безначајним новитетима, као и деведесетих. Вук мења длаку, а ћуд никада.
Ако је на делу режим самодржавља, који уз то има и подршку – ма какву подршку, директно саучесништво западних сила – онда мирни грађански протести могу у једном тренутку спонтано постати његова много убедљивија демократска копрена него његово непристојно демократско самохвалисање. То су тренуци када фини, системски прихватљиви методи, морају манифестовати политичку виталност која стицајем околности добија грубље облике. Девети март је својим „насиљем“ извојевао бар оставку директора телевизије. Пети октобар је, мање-више истим облицима деловања, извојевао смену режима. Данас, као да смо опет на самом почетку. Што би књиговође рекле, сада смо на позитивној нули.
Али, када говоримо о поводу протеста, а то су медији који следе лажљиву политику па стога и сами делују као лажљиви медији, стоји чињеница да је мајка свих медијских лажи и манипулација у Србији питање режимске предаје Косова и Метохије. Та кардинална чињеница опште политичке и медијске сцене у Србији, самим тим и њена најслабија карика, није присутна у овим догађањима. Ако протест треба да буде упоран и трајан, све до жељене победе, а то су нови демократски избори у Србији, косметска тема више не сме да се избегава. Напротив!
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Kant negira narodu pravo na pobunu, jer je njegova teorija aprioristicka, dakle nezavisna od vremenskih mena, odnosno istorijskog.Kada bi narod imao to pravo, onda bi citava konstrukcija prava bila besmislena, jer bi najvisi princip bila (samo)volja naroda koji moze da zbrise ceo poredak i koja bi “visila” poput maca iznad svakog pravnog poretka.Zato vec od Fihtea, na vrhuncu sa Hegelom, problem postaje odnos vremena (istorije) i prava, odnosno trazenje onih “zakona” istorijskog kretanja koji ce nuzno voditi ka idealnom pravnom, tj. drzavnom poretku (ne treba zaboraviti da su ranije utopije zamisljane upravo kao vanvremenski okamenjeni elementi uzeti iz vec postojecih poredaka, a vrlo cesto zamisljani i kao prostorno izolovani (zatvorene drzave, skrivena mesta, nepoznata ostrva…) zbog cega i jesu u-topos-i, ne-mesta).Elem, zanimljiv fenomen bi bilo donosenje novog ustava Srbije u kojem bi se u potpunosti ili podelom odrekli KiM.Na taj nacin bi nasilje nad suverenitetom gradjana i integritetom teritorije na kojoj oni ostvaruju svoj suverenitet, dakle nasilje nad drzavom, i gradjanima, postalo izvor novog ustava koji, opet, pociva na suverenitetu i teritorijalnom integritetu.Time bi taj cin nasilja postao istorijski “manjak” novog ustava i izvor njegove besmislenosti.Dakle, novi ustav proistekao iz gazenje same ustavnosti, ne bi mogao da se odrzi u vremenu, jer bi taj istorijski cin, cin u vremenu, priznavanja nasilja nad sobom, priznavanja da iznad suvereniteta i teritorijalnog integriteta postoji nesto vise i to nasilje i to nasilje drugih drzava, ucinilo bi ovaj ustav sustinski neustavnim i nemogucim, jer niko nema suverenitet da prizna nasilje nad sobom, a gradjanima dalo pravo da odbaci njegova resenja bilo kada u vremenu.
Поздрав С Самарџићу ! Добар, широк поглед на протесте, уз осврт на 9 март 1991 и 5 окт 2001.
На исту тему препоручујем чланак Гордане Суше у ДАНАСу :
https://www.danas.rs/kolumna/gordana-susa/nigdina/
С Самарџић је одлично приметио : “Приписивање насиља демонстрантима и њиховим лидерима је главна одлика реаговања режима . . . “
Додао бих да је А Вучић врло спретан манипулатор и да ће искористити сваку грешку демонстраната да их дискредитује. И да ће им постављати разне замке како би их гурнуо у грешку. Уобичајена замка је убацивање провокатора и хулигана међу демонстранте. У Француској су хулигани направили колосалну штету, тако да “жути прслуци” нагло губе подршку јавног мњења.
Данас је стигло пролеће. МИРНЕ ШЕТЊЕ грађана широм Србије, биће САСВИМ ДОВОЉНЕ да А Вучић изгуби партију шаха коју је почео са својим министром полиције а коју наставља против српског народа.
Kao i uvek kod profesora Samardzica odlicna analiza i poredjenje sa proslim demonstracijama u predhodnom periodu. Nadamo se jedino da ce Vucic u sto skorijem periodu partiju saha nastaviti negde na Kalemegdanu na nekom od panjeva posecenih platana
“Ако протест треба да буде упоран и трајан, све до жељене победе, а то су нови демократски избори у Србији, косметска тема више не сме да се избегава. Напротив!”
Тема “Косово и Метохија” се нажалост не чује. То доводи у сумњу циљ демонстрација у Србији. И још нешто друго, ко их подржава споља и зашто? Можда је порука режиму: – Ако ти не смеш, има ко ће смети!
Inace, kada vec potegoh pitanje odnosa vremena kao istorijskog i prava, u vezi prava na pobunu, danas smo imali priliku da vidimo to filozofsko pitanje u njegovoj konkretnosti, ali i perverznosti, kada se presudom Karadzicu zelela “utvrditi” i istorijska istina.Medjutim i iza nje stoji uverenost o kraju istorije u sadasnjem liberalnom poretku koja i jeste izvor tih pravnih okoncavanja istorije, stavljanja ad acta.Ta ideoloska samouverenost o kraju istorije lezala je i iza presuda komunistickih sudova (mada skrivanje mesta likvidacije generala Mihajlovica, ukazuje na podsvestni strah da bi istorija ipak negde mogla da izbije i unisti poredak, tako da nije bila dovoljna presuda, vec je bila potrebna i totalna anihilacija, brisanje svakot traga).Elem, odnos istorijskog i pravnog, njihovo konvergiranje ka nekoj tacki stapanja u kojem ce i pravno i istorijsko biti dovrseno (ili kod Marksa prevazidjeno) ima i svoju “pervertiranost” u stvarnosti u vidu sudskih pokusaja zakljucenja istorije!Tako jedno duboka filozofsko pitanje koje lezi u temelju evropske kulture i svima toliko dragog “identiteta”, ima i svoj konkretan oblik, ali totalno izvrnut!Mozda se upravo u tome nazire i novo “izbijanje” istorije.
Видим да се јавио један @Вучићевбот који не тврди да су демонстранти “страни плаћеници” али “сумња у циљ демонстрација” и елегантно се пита “ко их подржава споља и зашто ?”. Ову мантру је Вучић усавршио тачно пре 20 година као Милошевићев министар информисања.
Није искључено да је власт у Француској намерно пустила око 1500 црно обучених маскираних типова да демолирају и упропасте Јелисејска Поља. Данас је одлучено да следеће суботе војска чува јавне објекте у Паризу. До сада су се тукли демонстранти и полиција. Да ли ће сад да се умеша и војска ? Да пуца у свој народ ?
Да ли је нама у Србији потребан сукоб између демонстраната и њихове браће полицајаца и војника ?
Не ! Нама су потребни МИРНИ ГРАЂАНСКИ ПРОТЕСТИ који јачају нашу опозицију, формирају лидере и скидају једног по једног, Јутку, Бујку, Баба Јагу и остале.
@Deda Djole
Tu “botovsku” pricu prodaj nekom drugom.Jedini bot si ti koji donosis tekstove sa onog toalet papira “Danasa” i to prve mutave TV novinarke na svetu, nekadasnje komunistkinje, a sadasnje, ne znam ni sta je!Napisi parole koje imas, a optuzbe zadrzi za sebe.
Не чуди ме да @Вучићбот каже да је “ДАНАС” тоалет папир. “ДАНАС” је скоро једини дневни лист на кога Вук није ставио шапу. А овај чланак г Самарџића, кога читамо на сајту СС, штампан је и у ДАНАСу :
https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/deveti-mart-peti-oktobar-i-16-mart/
@Deda Djole
Bas si u demokratskom duhu doneo optuzbe onih koji “sumjaju u cilj…” da su botovi.Ne moras navoditi nikakve clanke, dovoljni su tvoji “komrntari”, zapravo parole, pa da bude jasno da si bastinik vucicevske svesti, samo nisi njegovo, vec SS-ovsko orudje koje govori.SS protiv SA.Secam se kako si se umiljavao administratoru, jer si “zbunjen” mojom promenom nadimka, a takav “zbunjen” ces da uspostavljas novi sistem, sa starim ljudima.***** ***** ***** ****** *** *****
Г Самарџић нас подсећа да је данас на власти иста страначка коалиција, са безначајним новитетима, као и деведесетих.
Kао министар информисања у Слобино време, Вучић зна УЛОГУ МЕДИЈА у креирању јавног мњења и перманентно се труди да их контролише. Увео је организоване пропагандне погоне, тзв БОТОВЕ који раде као стално запослена подршка режимској пропаганди на интернету.
Грађани који протествују немају ни времена ни могућности да седе пред екранима. За разлику од њих, плаћени БОТОВИ – често запослени у државној фирми, канцеларија, ауто, компјутер, секретарица и удобна фотеља – имају не само времена и могућности, него и дужност да подрже режим и омаловаже протесте.
Тако је на платформу СС слетео и овај који “сумња у циљ демонстрација јер га брине : КО ИХ ПОДРЖАВА СПОЉА И ЗАШТО ?”
“Г Самарџић нас подсећа да је данас на власти иста страначка коалиција, са безначајним новитетима, као и деведесетих.”
Ово може да послужи као изговор зa садашњe демонстрације. Али, власти 199о-тих година су се односиле државотворно или “државочувајуће” по Србију и све Србе у СФРЈ. Демонстрације 9. марта 1991. године су требале да “демократизују” Србију како би лакше прихватила распад СФРЈ на државе – републике. Са данашњег аспекта и епилога догађаја, можда би се тиме избегао грађански рат. Демонстрације 5. октобра 2000. године су требале да “демократизују” Србију, да прихвати резултате агресије НАТО пакта без поговора. А данашње демонстрације су без јасно одређеног циља. Као што је написао г. Самарџић: “стоји чињеница да је мајка свих медијских лажи и манипулација у Србији питање режимске предаје Косова и Метохије. Та кардинална чињеница опште политичке и медијске сцене у Србији, самим тим и њена најслабија карика, није присутна у овим догађањима.” Када би демонстранти истакли на “својој застави” очување Косова и Метохије у држави Србији, не би се постављало питање њиховог циља. Овако, имајући у сећању блиску прошлост уназад тридесетак година, имамо право да постављамо такво питање. А друго питање, да ли и ко стоји споља или их подржава, се намеће из сећања на 9. Март и 5. Октобар. Овакав омаловажавајући однос власти према демонстрацијама и Опозицији, може да говори да Он зна ко стоји иза њих.
@Deda Djole
******** ****** ***************** ************* ** ***************** *********** ******** *************** ** ************* * ********** ** ********* **************** ******** ********* **** ******* ** ***** ***** ********** ********* * ****** * ****** ** ********* ************* ****** ************ **** ************* ** ******* ********** *** ************* **** ********* **** ************* *** ****** ********** ******* ** ******* ******* ****** ***** ********** *******
Навала радикалских ботова који лупају минусе оним коментарима који подржавају Самарџићев текст, а дају плусеве онима који ЧЕКАЈУ НА ПРЕГЛЕД и имају РАЗЛОГА ЗА БРИГУ за овај режим.
E, sada bi na NSPM, pri pogledu na pluseve i minuse, poceli dedadjoletovske price “vidi botova”, “ala su se sendvicari zaradili”, sto samo pokazuje da je dedadjoletovska “svest” zajednicka vucicevcima i njihovim toboznjim protivnicima i da se njima lako moze manipulisati, a takve glave nikakvo dobro ne mogu doneti.
Auuuuuu, Deda Djoletovi botovi sendvicari ala rade :))))))))))))))))))))))))))))))))
Auuuuuuuuu, ala su se Deda Djoletovi botovi sendvicari zaradili :)))))))))))))))))))))))))
Постављено је питање да ли неко споља подржава садашње протесте.
Питање непотребно, јер ко у 21-ом веку врши масовне експерименте социјалног инжењеринга у Србији укључујући ту и де- факто постављање владајућих гарнитура, би требало бити јасно и дунавским врапцима.
Главни ако не и једини разлог изазваног протестног ”таласања” је незадовољство газда експериментатора учинком садашње Бгд власти на плану потпуне издаје КиМ, упркос показаној сервилности невиђеној од доба када су Срби водали опанке. Треба имати мозак мањи од врапчијег па ово не видети.
Експериментатори могу протесте искористити на два начина:
(1) притиснути садашњу гарнитуру да направи последње кораке у предаји КиМ и дати јој да опстане на власти још неко време
(2) превратом заменити садашњу власт новом кликом (састављеном наравно и од оних из редова подобних протестујућих вођа) која ће испунити задатак до краја.
То значи да се КиМ-у у саставу Србије не пише добро по оба основа.
Алтернатива за очување КиМ је (1) да се А.В. одржи на власти и не попусти до краја још неко време, (2) док га не смени неко коме ће суверенитет и територијалне целовитост Србије бити светиња. Ово прво није немогуће али је мало вероватно, а друго јесте немогуће без помоћи споља. Од Бога. И од Русије.
@Komentar ceka pregled – кажеш “Deda Djoletovi botovi sendvicari ala rade”. Као да си љубоморан. Шта ћеш кад те онај из Хо Ши Минове улице оставио на цедилу и остала радикалска герила!
На СС стигли ботови да шире неред и забуну. Способни нису да нешто паметно кажу, па се окомили на плусеве и минусеве. Дебилно.
Појава ботова је знак да је СС постао релевантан дашак свежине у смрадном дез-информативном простору.
Добијам минусе на моје коментаре, а нико да ми напише где ја то грешим у оцени и процени. Они ређи, који су их разумели дају ми плусеве. Хвала!
@ANTIBOT
Mogao si da procitas i prethodni komentar, za mene su price o “botovima” dedadjoletovske i zajednicke i vasem i vucicevskom krilu evro-atlantista.Mogao si i da primetis osmeh iza komentara koji si uspeo da procitas, komentar je bio ironija na Deda Djoleta i slicne komentare na drugom sajtu koji sam pomenuo,Mogao si da procitas i sve moje komentare, nesto bi naucio i video ko je poceo pricu o botovima i tako unistio bilo koji smisleni komentar..Ali, sumnjam da citas i ono sto pises.Samo ispalis parolu i prst u nos.
P.S.
Pogodio si za ljudomoru.Hoces da mi budes bot, ostalo mi pasulja od juce.Ti napisi nesto lepo o meni, a ja ti posaljem pasulj mejlom :))))))
Ако се вратимо на тему протеста, поздравимо одлуку Полицијског синдиката Србије да се придружи протестима “1 од 5 милиона” :
Policijski sindikat Srbije se pridružuje protestima „1 od 5 miliona“ Rukovodstvo reprezentativnog Policijskog sindikata Srbije donelo je odluku da se ovaj sindikat pridruži protestima “1 od 5 miliona”.
Kako su naveli u saopštenju, građani i policajci, svi pripadnici MUP Srbije, dužni su da se izbore za poštovanje zakona u Srbiji.
„Zajedno moramo da sprečimo da se zakoni krše upravo od onih koji su dužni da ih poštuju, kao što su pojedinci iz vrha MUPa Srbije“, poručili su.
Upravni odbor Policijskog sindikata Srbije takođe je doneo odluku, nakon protivzakonite odluke ministra Nebojše Stefanovića da im se otme reprezentativnost, da od ponedeljka 11. marta 2019. godine započnu svakodnevne proteste ispred sedišta MUP na Novom Beogradu, u trajanju od 12 do 15 časova.
„Želimo na ovaj način da ukaženo na nepoštovanje zakona od strane vrha MUP Srbije i tražimo preispitivanje odluke da nam se uzme reprezentativnost, te da se ovo rešenje proglasi ništavnim. U ime gotovo 12.000 članova PSS dužni smo da se izborimo za njihovu odluku da poverenje pruže Policijskom sindikatu Srbije, kao organizaciji koja će se boriti za njihova radna i materijalna prava“, rekao je Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
“Ако се вратимо на тему протеста, поздравимо одлуку Полицијског синдиката Србије да се придружи протестима ‘1 од 5 милиона’ “:
Да ли придруживање овог Синдиката протестима “1 од 5 милиона” мало помаже у сагледавању циљева демонстраната? Да повећава њихову масовност, то се можемо сложити. Али они имају своје професионалне муке и проблеме. И настоје да их придруже “демократским мукама” зачетника протеста. Ако се вратимо на поруку из чланка г. Самарџића, ни код њих не видимо да се истиче актуелни проблем Косова и Метохије. Има се утисак да је Косово и Метохија постала, као некада за новог председника СРЈ Коштуницу Хашки трибунал, “девета рупа на свирали”. И поново се намеће исто питање – који су циљеви демонстрација и ко стоји иза њих?
(„Опозиција је, када је усвојила ону Златиборску декларацију, лепо у њој обрадила питање Kосова и заложила се за очување. То је, по мом мишљењу, било сасвим добро. Међутим, не знам због чега – али могу да нагађам – Kосово је одједном као тема гурнуто у страну и нико га не спомиње на тим протестима, а траже се слобода, људска права, слобода медија. Па сачекајте, људска права су најугроженија нашим сународницима на Kосову и Метохији где има деце која имају по 20 година и која су рођена и одрасла у гету. Ако то заборављају они који протестују, ја тако нешто да подржим не могу”, рекао је Kовић.)
Паметном доста!
Вечерас, петак 22 март, протести “1 од 5 милиона” одржани у више од 25 градова и општина :
https://www.danas.rs/politika/protesti-1-od-5-miliona-i-ovog-petka-u-vise-gradova-srbije-foto/
Деда Ђоле (1 од 5 милиона)
Деда Ђоле разреши дилему ових радикалских ботова. Да ли си то ангажовао пензосе из Шах-клуба да ти дају подршку, а минусе твојим опонентима. Или је то побуна читалаца против радикалских коментара, као њима је жао Косова, а ко данас и рукама и ногама копа да дефинитивно отужу КиМ?
@ АНТИБОТ: Ствари су још озбиљније. Они који дају минусе на коментаре о нејасним циљевима протеста “1 од 5 милиона”, уствари показују да им је до очувања Косова и Метохије у Србији стало као до “лањског снега”. Они су само жељни демократије и слободних медија.
I, eto mene, eto vas, dve godine posle, gde su “1 od 5 miliona”, gde je svezina koju je doneo SS, pretvorila se u smrad trulezi uginulog SS-a? Samo je “Deda Djole” jos stariji, pa sve redje prenosi priopcenja “Danasa” i drugih okupacionih glasila :))))
Pod SS-om sam podrazumvao Savez za Srbiju, ne Stanje stvari.Nesporazum :((((((