Јово Вукелић: Вучићева бесмислена Косовска „битка“

Испада да Србија и српски народ против себе, поред НАТО, САД и ЕУ, имају и садашњу власт која предњачи у гажењу националних и државотворних интереса

Карикатура: Горан Шћекић (Извор: Између сна и јаве)

Од доласка на власт 2012. године када је Српска напредна странка (СНС)  формирала са СПС Владу Србије и председник Србије постао Томислав Николић, а потпредседник владе Александар Вучић ова партија, а посебно Вучић, бавила се питањем решавања положаја и статуса Косова и Метохије.

Покушавао је Николић да о томе нешто каже, напише и јавно објави неке резолуције, декларације, предлоге и програме, али га је у томе сваки пут ефикасно и брзо омео Вучић, јер је преузео кормило партије a потом и Владе Србије. Па је тако наглашавано да Т. Николић прекорачује овлашћења кад се на било који начин бави Косметом – јер је то, по Вучићу, изричит посао и надлежност Владе Србије.

Било је јасно да се ставови Николића и Вучића увелико разликују кад је у питању став о положају и статусу Косова и Метохије. И друго, било је јасно да Влада Србије нема никакву политичку платформу или програм шта и како да предузима око своје покрајине.

Самовољно противуставно деловање

Тако је Николић и сав његов утицај као председника Србије елегантно елиминисан већ у другој години владавине СНС, и од почетка 2014. године он је постао протоколарна фигура, без икаквог значајнијег политичког утицаја и у СНС и у политичком животу Србије. Николић је уствари био маргинализован, политички мртав.

Вучић је у то доба интензивирао Бриселске преговоре и испуњавао без поговора све налоге које су од Србије тражиле главне земље ЕУ, представница и посредник у преговорима Ф. Могерини, и Ангела Меркел, најјача политичка личност ЕУ. Све зарад сулудог, утопијског пута Србије ка ЕУ.

Кад је испунио све тражене налоге и послове које су наметале ЕУ, уз снажну подршку САД и Немачке, а у интересу квази државе Косово настао је проблем, јер Шиптари нису хтели ни по коју цену да испуне једино што су потписали и договорили у Бриселском споразуму: стварање Заједнице српских општина (ЗСО).

И тако је Бриселски споразум једнострано испуњен од стране власти Србије, а од Шиптара су почели да стижу и нови захтеви за формирање Војске Косова; па брисање граница са Албанијом; и на крају, у знак освете што нису примљени у Интерпол, и што неке земље повлаче признање „државе Косова“ уведене су таксе од 100 одсто на сву робу из Србије и БиХ.

У овој бесној и љутитој антисрпској кампањи Шиптара главни захтев је остао да Србија призна независност Косова и Метохије и омогући му пријем у међународне организације, посебно у УН.

Столица у УН стални главни циљ сепаратистичке власти у Приштини

Треба нагласити да су све ове поступке, радње и конкретне политичке акције лажних приштинских власти снажно и стално подржавале САД, главни ментор Приштине, а уз њих, како се сада показало, и власти и владе В. Британије и Немачке.

У овом вишегодишњем замлаћивању Србије некаквим извесним путем ка ЕУ, уколико уреди односе са суседном Приштином, у Србији нико не зна ни данас на којим основама је председник Србије водио и води преговоре са ЕУ, САД и представницима квази државе Косово.

Колико се зна, Србија као држава нема никакву платформу о преговорима поводом Косова и Метохије коју би предложила Влада Србије, председник Србије или парламент Србије, а који би био усвојен као званични државни документ!

Јово Вукелић

Ниједан сличан државни документ или пројекат по том питању не постоји и није јасно с којим правом и на основу којих овлашћења председник Србије води међународне преговоре у Бриселу и преговора са Шиптарима из Приштине.

Ни Скупштина ни Влада Србије га нису овластиле да преговора у име Србије, бар то јавности није познато, а он по Уставу на то нема право.

А толико пута је раније на то и сам упозоравао и „лупао шамаре“ Т. Николићу, док није постао апсолутни господар…

Оваквим начином бављења овим важним државним и националним питањем Вучић до сада није постигао ама баш ништа позитивно ни добро по Србију и Србе. А показао је самовољу и безакоње.

Зашто он, као председник Србије, ради на незаконит и неуставан начин то само он зна, али у сваком случају крши демократске процедуре и правила која подразумевају јавну расправу у парламенту о овако важном питању. Вучић неуставно преговора и о делу територије Србије, најављује трговину територијом сопствене земље чији интегритет је дужан да штити и за шта се заклео и под кривичном и моралном одговорношћу. Он самовољно одлучује и пресуђује без изјашњавања и Владе и Скупштине Србије о овом проблему.

Вучић не полаже рачун грађанима за политику коју спроводи о Космету

Он до сада није поднео никакав извештај Влади или Скупштини о томе шта годинама преговора поводом Косова и Метохије и с којим циљем води те разговоре!? То је посебна дрскост и израз апсолутистичке владавине са функције председника, која му не даје таква овлашћења.

Он је на полагање рачуна обавезан по сваком од неколико кључних политичких и државних правила и основних закона и по Уставу Србије.

На то га обавезује и функција на којој се налази, јер би требало да представља грађане Србије и да им полаже рачуна за своје деловање и поступке.

На основу досадашњег деловања не може се ништа друго закључити до тога да он замајава грађане Србије и води унапред изгубљену битку. Изгледа као да је много тога билатерално договорио са својим менторима из Европе и Америке, али да је део ствари који је уписан међу обавезама шиптарске стране избрисан. Тачније обавезе Шиптара нису испуњене, а он је у име Србије испунио све што су странци оличени у САД, НАТО и ЕУ тражили.

Изгледа да су га наводни пријатељи из Европе (Немачка и други), како их је он сам квалификовао, издали и преварили, па он то сада признаје и каже да се чуди, разочаран је и изненађен. А могуће је да и у томе, по обичају, само глумата.

Вучићево деловање на штету интереса Србије

Уместо да предложи Влади и парламенту документ о државној стратегији Србије и на дневни ред међународних преговора постави питање државне имовине Србије и приватне имовине Срба на Косову и Метохији, која вреди стотине милиона евра; уместо да тражи одлуку о укидању Војске Косова која је потпуно незаконита; уместо да тражи увођење у будуће разговоре Русије; да захтева поштовање и спровођење Резолуције УН 1244, оснивање ЗСО, он сваки дан кукумавчи, рида, плаче о укидању такси, које су заиста најмање важне у низу уставних, државних и националних питања које смо истакли.

Вучић се по сваку цену упиње, грчи да „заврши“ причу о Космету, да проблем брзо „реши“ . Нико га на то не тера, нити га је ико овластио, али он сам је, онако препаметан, умислио да он то може, можда и зато што је западним међународним факторима нешто обећао, тим својим вајним и лажним пријатељима са Запада као што су Немачка (Меркел), Француска (Макрон), Британија (Меј), а вероватно и челницима САД.

И још је почео да шири причу о некаквом разграничењу српске земље (територије) са српском земљом?! Нико, у Србији не зна о чему се ту ради! А требало би да знају први Срби шта то њихово предаје, продаје и тргује вајни председник сасвим неовлашћено и супротно Уставу Србије?!

Уз сву ову дугу и мучну невољу са штеточинским деловањем Вучића грађани Србије имају проблем и са неодлучном опозицијом. Она нити шта предлаже, а на све Вучићеве брљотине касно, млако или неадекватно реагује. Као да чека да он до краја забрља па да га нападну што је баш тако учинио.

Уместо да трајно напусте парламент у знак протеста, јер се о виталном државном и националном питању не расправља годинама у парламенту, и уз то, председник Србије делује антиуставно – опозиција, овако разједињена, делом омогућава апсолутисти и диктатору Вучићу да ради ово што ради.

На крају, и Српска академија наука и уметности (САНУ) се понаша незаинтересовано, као нека туђа и неутрална институција, а решава се судбоносно питање државе Србије и дела њене територије. Више се у ова питања мешају Уједињене Нације (иако од Србије развлашћене), него САНУ! Тужно али истинито.

И деловање Српске православне цркве (СПЦ) као да је нечим спутано, ограничено кад је Космет у питању. Оно се своди само на реаговање да је СПЦ против поделе и против предавања целог Косова и Метохије у руке туђина. Значајније и јасније, конкретне иницијативе, или пројекта, бар званично, из СПЦ нема чак и кад је у питању заштита православних светиња на КиМ и њен сопствени положај. Ако Синод чека да им и то „среди“ Вучић, биће то врло нереално очекивање.

Србију због свега наведеног не очекују никакве добре опције у решавању питања Косова и Метохије, јер власти немају никакву прокламовану званичну политику и јасне принципе којом би могле да бране у преговорима положај Космета у саставу Србије и за коју би могла да траже подршку у међународној јавности и у великом делу света који је наклоњен Србији (Русија, Кина, Шпанија, Румунија, Словачка…).

Једноставно, оваква политика председника Србије је погибељна за грађане и државу. Испада да Србија и српски народ против себе, поред НАТО, САД, и ЕУ имају и садашњу српску власт која предњачи у гажењу српских националних и државотворних интереса.

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 14. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Чланак г. Вукелића је врло прецизно и свеобухватно описао досадашње стање у вези са решавањем питања Косова и Метохије. Можда би требало додати да је Скупштина Србије у јануару 2013. године разматрала предлог Платформе о Косову и Метохији, коју је послао председник Србије Томислав Николић у децембру 2012. године. Он је у том предлогу позивао на решавање питања КиМ у складу са Уставом Србије и Резолуцијом СБ УН бр. 1244. Скупштина је после подужег разматрања, 9. јануара 2013.године донела Платформу по којој су настављени Бриселски преговори. Треба рећи да се ова Платформа умногоме разликује од предлога Платформе председника Николића. Она је донета уз учешће и подршку, тада бројније, Опозиције у Скупштини. Бриселским споразумом априла 2013. године је направљен заокрет у приступу Србије питању Космета. Ваља навести, истине ради, да су Вучић, као П.п. Владе и Вулин као члан тима за преговоре показали једну дозу кајања за своје одлуке у Бриселу. Обојица су говорила да иду у издају интереса Србије. Премијер Дачић као шеф делегације није показивао такве дилеме. Убрзо се и Вучић опоравио од настале „трауме“ и убедио Вулина да повуче своју, већ поднету, оставку на положај у Влади. Ваља додати да је председник Николић 2015. године поднео Скупштини Србије још једну Платформу. Овог пута, преко премијера Вучића, који је није ни проследио у Скупштину. Тиме се учешће председника Николића у решавању питања Косова и Метохије завршава. Остало је још, да је са премијером Вучићем посетио Брисел и направио заједничку фотографију са Тачијем и Могеринијевом. Тиме је, можда и невољно, постао саучесник на овом путу Србије према решавању питања Косова и Метохије на забрињавајући, и можда, губитнички начин, кршењем одредби Устава Србије и његове Преамбуле о јужној Покрајини.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s