Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено
Усташки злочини
О проблему као што је овај из наслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима.
Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша у Јасеновцу и њиховим судбинама, слабо познаје методологију истраживања, а о терминологији да и не говорим.
Стога овом приликом нудим још нека објашњења и појашњења која би требало знати.
Процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике
Појам „демографски губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата, пад наталитета због ратних неприлика и миграцијски салдо.
Појам „стварни губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата.
Појам „жртва“ подразумева убијене, погинуле и од последица рата умрле цивиле, као и војнике и ратне заробљенике који су убијени или умрли у заточеништву.
Појам „страдали“ подразумева војнике погинуле у рату.
Појам „страдалници“ подразумева оне који су рат преживели али су на разне начине ратом оштећени, рањени, оболели, избегли и прогнани.
Појам „процена“ подразумева мање или више утемељени податак о броју људских губитака за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије страдалих и(ли) жртава.
Појам „прорачун“ подразумева математичко-стратистичку операцију у утврђивању људских губитака за поједина подручја и одређени период и то за поједине категорије страдалих и/или жртава.
Појам „попис“ подразумева поименични списак страдалих и(ли) жртава за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије људских губитака утемељен на поузданим и проверљивим подацима. Осим имена и презимена жртава, списак би требало да садржи још неколико битних података (име родитеља, место рођења, начин и место страдања, име убице, извор података…).
Вредно је нагласити да су процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике! Управо та зависност у комунистичкој Југославији резултирала је бројним манипулацијама, неутемељеним тврдњама…
Највећи број жртава припадао српском народу, а највећи број убица потекао из хрватског народа
Вељко Ђурић Мишина
Познато је да југословенска комунистичка власт из више разлога није дозвољавала научно-истраживачке пројекте о ратним жртвама 1941–1945. године. Најважнији је био у неспорној чињеници да би се тим пописом утврдило да је највећи број жртава припадао српском народу, да је највећи број убица потекао из хрватског народа, и то би било погубно за партизанску револуцију и комунистичку идеологију братства и јединства. Без обзира на све то, међутим, власт је неколико пута дозволила ограничена истраживања али само до задатих граница.
Кад је реч о Јасеновцу, нико до сада није утврдио тачан број жртава па стога отпадају свакојаке оптужбе о увећању или умањењу броја заточеника и жртава. Постоје само процене!
Зна се да су немачки официри морали да добију сагласност хрватске (усташке) стране да уђу у комплекс концентрационог логора. Тога је било у времену немачко-хрватске офанзиве на Козари и Просари, лета 1942. године, када је на хиљаде младих заробљеника било смештено у жице Јасеновца. Немци су међу њима бирали радну снагу. Оно што им није користило, углавном су усташе касније побили.
Било је случајева да су Немци део заробљеника спроводили у концентрациони логор Земун о чему постоји солидна архивска грађа са персоналним подацима.
- И поред те немачке бирократске процедуре, међутим, тешко је казати (одредити) тачан број заробљеника који су, на пример, били депортовани.
- Није истражено колико је јасеновачких заточеника размењено за припаднике хрватских и немачких оружаних снага. На основу доступне архивске грађе види се да је више од 80 % размењених припадало хрватском народу.
- Није истражено колико је заточеника побегло са разних локација, на пример логорских „економија“ које су биле у саставу комплекса логора или са других послова које су обављали изван логора. Постоје подаци о најмање 147 бегунаца од смрти.
- Није утврђено колико је заточеника, милошћу неке усташке инстанце, било ослобођено из логору, иако је сачуван известан број молби за ослобађање. Зна се да је поглавник Анте Павелић за свој рођендан помиловао известан број заточеника.
- Није утврђено колико је заточеника Јасеновца било ослобођено после интервенција из Београда, од стране владе Милана Недића.
- Није утврђено да је једна јединица партизана или четника спречила спровођење заробљеника у Јасеновац.
- Није утврђено колико је 22. априла 1945, по повлачењу усташа из Јасеновца, логораша преживело. Мада се зна за 122 имена и презимена, број је засигурно нешто већи.
- Није познато да је неко картоне или књиге логораша видео (макар нагореле) и фотографисао средином маја 1945. године, приликом обиласка нарочите комисије и преживелих заточеника остатака некадашњег концентрационог логора Јасеновац. Узгред, у сачуваном извештају поменуте комисије нема ни слова о пронађеном било каквом папиру!
Вељко Ђурић Мишина је историчар, директор Музеја жртава геноцида у Београду
Опрема: Стање ствари