Site icon Стање ствари

Вељко Ђурић Мишина: Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунистичку идеологију

Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено

Усташки злочини

О проблему као што је овај из наслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима.

Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша у Јасеновцу и њиховим судбинама, слабо познаје методологију истраживања, а о терминологији да и не говорим.

Стога овом приликом нудим још нека објашњења и појашњења која би требало знати.

Процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике

Појам „демографски губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата, пад наталитета због ратних неприлика и миграцијски салдо.

Појам „стварни губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата.

Појам „жртва“ подразумева убијене, погинуле и од последица рата умрле цивиле, као и војнике и ратне заробљенике који су убијени или умрли у заточеништву.

Појам „страдали“ подразумева војнике погинуле у рату.

Појам „страдалници“ подразумева оне који су рат преживели али су на разне начине ратом оштећени, рањени, оболели, избегли и прогнани.

Појам „процена“ подразумева мање или више утемељени податак о броју људских губитака за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије страдалих и(ли) жртава.

Појам „прорачун“ подразумева математичко-стратистичку операцију у утврђивању људских губитака за поједина подручја и одређени период и то за поједине категорије страдалих и/или жртава.

Појам „попис“ подразумева поименични списак страдалих и(ли) жртава за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије људских губитака утемељен на поузданим и проверљивим подацима. Осим имена и презимена жртава, списак би требало да садржи још неколико битних података (име родитеља, место рођења, начин и место страдања, име убице, извор података…).

Вредно је нагласити да су процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике! Управо та зависност у комунистичкој Југославији резултирала је бројним манипулацијама, неутемељеним тврдњама…

Највећи број жртава припадао српском народу, а највећи број убица потекао из хрватског народа

Вељко Ђурић Мишина

Познато је да југословенска комунистичка власт из више разлога није дозвољавала научно-истраживачке пројекте о ратним жртвама 1941–1945. године. Најважнији је био у неспорној чињеници да би се тим пописом утврдило да је највећи број жртава припадао српском народу, да је највећи број убица потекао из хрватског народа, и то би било погубно за партизанску револуцију и комунистичку идеологију братства и јединства. Без обзира на све то, међутим, власт је неколико пута дозволила ограничена истраживања али само до задатих граница.

Кад је реч о Јасеновцу, нико до сада није утврдио тачан број жртава па стога отпадају свакојаке оптужбе о увећању или умањењу броја заточеника и жртава. Постоје само процене!

Зна се да су немачки официри морали да добију сагласност хрватске (усташке) стране да уђу у комплекс концентрационог логора. Тога је било у времену немачко-хрватске офанзиве на Козари и Просари, лета 1942. године, када је на хиљаде младих заробљеника било смештено у жице Јасеновца. Немци су међу њима бирали радну снагу. Оно што им није користило, углавном су усташе касније побили.

Било је случајева да су Немци део заробљеника спроводили у концентрациони логор Земун о чему постоји солидна архивска грађа са персоналним подацима.

Вељко Ђурић Мишина је историчар, директор Музеја жртава геноцида у Београду

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 24. 2. 2019)

Exit mobile version