Вељко Ђурић Мишина: Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунистичку идеологију

Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено

Усташки злочини

О проблему као што је овај из наслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима.

Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша у Јасеновцу и њиховим судбинама, слабо познаје методологију истраживања, а о терминологији да и не говорим.

Стога овом приликом нудим још нека објашњења и појашњења која би требало знати.

Процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике

Појам „демографски губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата, пад наталитета због ратних неприлика и миграцијски салдо.

Појам „стварни губици“ подразумева погинуле, убијене и умрле током рата.

Појам „жртва“ подразумева убијене, погинуле и од последица рата умрле цивиле, као и војнике и ратне заробљенике који су убијени или умрли у заточеништву.

Појам „страдали“ подразумева војнике погинуле у рату.

Појам „страдалници“ подразумева оне који су рат преживели али су на разне начине ратом оштећени, рањени, оболели, избегли и прогнани.

Појам „процена“ подразумева мање или више утемељени податак о броју људских губитака за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије страдалих и(ли) жртава.

Појам „прорачун“ подразумева математичко-стратистичку операцију у утврђивању људских губитака за поједина подручја и одређени период и то за поједине категорије страдалих и/или жртава.

Појам „попис“ подразумева поименични списак страдалих и(ли) жртава за поједина подручја и(ли) за одређени временски период и за поједине категорије људских губитака утемељен на поузданим и проверљивим подацима. Осим имена и презимена жртава, списак би требало да садржи још неколико битних података (име родитеља, место рођења, начин и место страдања, име убице, извор података…).

Вредно је нагласити да су процене, прорачуни и пописи броја жртава умногоме зависиле од политике! Управо та зависност у комунистичкој Југославији резултирала је бројним манипулацијама, неутемељеним тврдњама…

Највећи број жртава припадао српском народу, а највећи број убица потекао из хрватског народа

Вељко Ђурић Мишина

Познато је да југословенска комунистичка власт из више разлога није дозвољавала научно-истраживачке пројекте о ратним жртвама 1941–1945. године. Најважнији је био у неспорној чињеници да би се тим пописом утврдило да је највећи број жртава припадао српском народу, да је највећи број убица потекао из хрватског народа, и то би било погубно за партизанску револуцију и комунистичку идеологију братства и јединства. Без обзира на све то, међутим, власт је неколико пута дозволила ограничена истраживања али само до задатих граница.

Кад је реч о Јасеновцу, нико до сада није утврдио тачан број жртава па стога отпадају свакојаке оптужбе о увећању или умањењу броја заточеника и жртава. Постоје само процене!

Зна се да су немачки официри морали да добију сагласност хрватске (усташке) стране да уђу у комплекс концентрационог логора. Тога је било у времену немачко-хрватске офанзиве на Козари и Просари, лета 1942. године, када је на хиљаде младих заробљеника било смештено у жице Јасеновца. Немци су међу њима бирали радну снагу. Оно што им није користило, углавном су усташе касније побили.

Било је случајева да су Немци део заробљеника спроводили у концентрациони логор Земун о чему постоји солидна архивска грађа са персоналним подацима.

  • И поред те немачке бирократске процедуре, међутим, тешко је казати (одредити) тачан број заробљеника који су, на пример, били депортовани.
  • Није истражено колико је јасеновачких заточеника размењено за припаднике хрватских и немачких оружаних снага. На основу доступне архивске грађе види се да је више од 80 % размењених припадало хрватском народу.
  • Није истражено колико је заточеника побегло са разних локација, на пример логорских „економија“ које су биле у саставу комплекса логора или са других послова које су обављали изван логора. Постоје подаци о најмање 147 бегунаца од смрти.
  • Није утврђено колико је заточеника, милошћу неке усташке инстанце, било ослобођено из логору, иако је сачуван известан број молби за ослобађање. Зна се да је поглавник Анте Павелић за свој рођендан помиловао известан број заточеника.
  • Није утврђено колико је заточеника Јасеновца било ослобођено после интервенција из Београда, од стране владе Милана Недића.
  • Није утврђено да је једна јединица партизана или четника спречила спровођење заробљеника у Јасеновац.
  • Није утврђено колико је 22. априла 1945, по повлачењу усташа из Јасеновца, логораша преживело. Мада се зна за 122 имена и презимена, број је засигурно нешто већи.
  • Није познато да је неко картоне или књиге логораша видео (макар нагореле) и фотографисао средином маја 1945. године, приликом обиласка нарочите комисије и преживелих заточеника остатака некадашњег концентрационог логора Јасеновац. Узгред, у сачуваном извештају поменуте комисије нема ни слова о пронађеном било каквом папиру!

Вељко Ђурић Мишина је историчар, директор Музеја жртава геноцида у Београду

Опрема: Стање ствари

(Између сна и јаве, 24. 2. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

12 replies

  1. Direktor muzeja genocida u Beogradu dr Veljko Đurić Mišina izbegava da kaže koliko je Srba ubijeno u NDH,već nam daje definicije. I svakoj proceni broja žrtava nalazi manu. Čak i Nemačkim izveštajima Hitleru. Pa predsednik Srbije mora da ide u Jerusalim pa da od direktora muzeja holokausta u Jerusalimu sazna da je u Jasenovcu ubijeno
    700 000 Srba,Jevreja i Roma.
    Sramota da se direktor muzeja genocida u Beogradu dr Veljko Đurić bavi smanjivanjem broja ubijenih Srba u NDH.

    Свиђа ми се

  2. Г. Петровићу, можда ће Вам ствари бити јасније после читања овог чланка Ратка Дмитровића.

    “ Не знам да ли се сећате шта је Жарко Кораћ, после октобарских промена 2000. године, тада као потпредседник Владе Србије, прво урадио. Подсетићу вас, избацио је Милана Булајића на улицу и затворио „Музеј геноцида“, чији је Булајић био оснивач и председник.“

    http://jadovno.com/ustase-ce-vam-oprostiti-sto-su-vas-ubijale/#.XIOUqaB7nIU

    Свиђа ми се

  3. Извесни Zlatko Petrović очито не чита оно што пише: „Кад је реч о Јасеновцу, нико до сада није утврдио тачан број жртава па стога отпадају свакојаке оптужбе о увећању или умањењу броја заточеника и жртава. Постоје само процене!“ Другачије речено, Petrović је плаћен да пљује.

    Свиђа ми се

  4. О проблему као што је овај из наслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима.
    ++++
    Поштовани г-дине Мишина
    Сада, када видим Вашу спремност да нас обичне грађане информишете о страдању нашег народа у логору Јасеновац, љубазно Вас молим, када већ кажете да тачан број жртава никада није утврђен већ да су све то процене, моје питање гласи: који је то данас 09/03/2019 године ПРОЦЕЊЕН број наших жртава од установе на чијем сте Ви челу ?
    Хвала.

    Свиђа ми се

  5. На љубазну молбу читаоца који се потписао са „Грешан“ одговрама конкретно:
    За почетак треба прочитати текстове Душана Никодијевића о бројевима жртава у концентрационом логору Јасеновац према исказима преживелих сведока, који су објеваљени у Годишњаку за истраживање геноцида, бр. 8, 9 и 10.
    За почетак паметноме доста!!!

    Свиђа ми се

  6. Имао бих питање за аутора чланка, господина В.Ђурића:

    Да ли има неких активности/истраживања или планова, у оквиру музеја или организација са којима исти сарађује, за долажење до нових извора информација?

    На пример, (1) на основу снимања из ваздуха терена у околини Јасеновца и Старе Градишке и обраде снимака употребом модерних аналитичких метода; (2) Из још неотворених архива (бивше СФРЈ) које се могу испоставити релевантним у овом смислу.

    Хвала унапред.

    Свиђа ми се

  7. Како то да Музеј жртава геноцида није потписао Димитрија Ћелића као аутора фотографија страдања српских манастира у Хрватској?

    Свиђа ми се

  8. Одговор читаоцу који се потписао са Don Quixote: Недавно су пронађење фотографије англоамеричких пилота из 1945. године и две-три које могу да користе у исправљању досадашњих сазнања о обиму Јасеновца. Те фотографије, међутим, не могу да помогну у лоцирању гробишта јер тадашња техника није могла да „гледа“ испод површине земље.
    Југословенска народна армија око 1983. године снимала је те просторе са савременом техником али оне нису доступне јавности. Дашања аеро-техника мо могла да укаже на површину гробишта али… Није ми познато да власт у Српској планира коришћење сателитске технике за снимање Доње Градине.
    Познато ми је да у одређеним обавештајним институцијама у Београду још увек има архивске грађе из времена Независне Државе Хрватске.

    Свиђа ми се

  9. @ Вељко Ђурић Мишина

    Поштовани,
    Молио сам Вас, као најодговорнијег испред Музеја жртава геноцида а Ви сте ме упутили на вишег библиотекара-историчара.
    После прочитаних текстова аутора Душана Никодијевића о бројевима жртава у концентрационом логору Јасеновац према исказима преживелих сведока, који су објављени у Годишњаку за истраживање геноцида, бр. 8, 9 и 10 простим сабирањем имамо укупан број од 72.472 до 159.483 жртава.
    Штампаних у годишњацима које издаје установа где сте Ви један од издавача и главни и одговорни уредник.
    То је званична информација Ваше установе, зар не ?

    Међутим, има и других цифара и то не после осам деценија од злочина, и не може се рећи да су то претеривања доконих или оних који глуме историчаре. И то у периоду када је још било преживелих сведока геноцида, са још свежим памћењем на ужас који су преживели.

    …………….. Koliko je žrtava progutao Jasenovac?
    Ustaše su na svom paničnom bijegu iz Jasenovca koncem travnja 1945. spalili ili uništili sav materijal, koji bi mogao pružiti statističke podatke, da se utvrdi, koliko je zatočenika stradalo u Jasenovcu. Tako su uništeni svi registri, imenici, kartoteke, knjige o ekonomiji, kao i svi službeni akti, koji bi nam, i ako su se — prema iskazu svjedoka — vodili netačno, neuredno i nesistematski, ipak mogli pružiti izvjesne podatke. Nije stoga moguće da se odgovori na pitanje, koliko je žrtava stradalo u Jasenovcu
    Navodimo niže nekih pedesetak masovnih zločina, koje su ustaše počinili u Jasenovcu, pa ako broju žrtava, koje su stradale kod tih pokolja, pribrojimo one zatočenike, koji su stradali pojedinačno, dobit ćemo cifru od oko 500—600.000.

    Kako je istaknuto, nikada se neće moći utvrditi točan broj žrtava, koje je progutao Jasenovac, ali na osnovu svih ispitivanja, koja je provela Zemaljska komisija, može se zaključiti, da gornji broj odgovara stvarnosti

    Страна 42-43.

    U Zagrebu, dne 15. studenoga 1945.
    Broj: 4547/45.

    ZEMALJSKA KOMISIJA ZA UTVRĐIVANJE ZLOČINA OKUPATORA I NJIHOVIH POMAGAČA

    Sekretar: dr. Ante Štokić, v. r. Predsjednik dr. Venceslav Celigoj, v. r.

    http://digital.nub.rs/pdf/jasenovac.pdf

    Оно што је чињеница, да је жртава тог бестијалног злочина какво човечанство не памти, из године у годину све мање, можда ? и као последица изјаве „Пустимо историју историчарима “.
    Ваш став је познат: „Уосталом, и даље сам против бројања жртава! Ја сам за попис!“ али, опростите од кога очекујете да поднесе пријаву за попис ? кога и на који начин данас, 12/03/2019 године Ваша установа може накнадно да упише на списак смрти и да тај број у Вашем годишњаку промените само за један број ?
    Данас ? сутра ? до краја месеца-године ? или Вашег одласка у пензију ?
    И Вама је познато, не да су целе породице са дечицом у пеленама побијене и спаљене, него цела села и насеља.
    Има такође, и оних за које се не може рећи да не знају шта им је посао. Или ?

    Професор др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам“ у Израелу, открио је застрашујуће податке о мучењу жртава у Јасеновцу током рада на студији „Јасеновац, Аушвиц Балкана“.
    На основу података до којих је дошао током четворогодишњег истраживања, Грајф каже да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено минимум 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја.
    „Јасеновац је био империја смрти – истиће Грајф и додаје да је ревизионизам друго убиство жртава“, рекао је Грајф и истакао:
    „Морамо усмерити све снаге против ревизионизма, како те жртве не би биле поново жртве. Чињенице су чињенице и не можемо их стављати под тепих, истина увек изађе на видело. Све те покушаје ревизије историје сматрам детињастим, сви они су осуђени на неуспех“.

    https://facebookreporter.org/2019/02/01/profesor-dr-gideo-grajf-u-jasenovackoj-imperiji-smrti-ubijeno-najmanje-800-000-srba-i-40-000-jevreja/

    Свети србски Новомученици Јасеновачки молите Бога за нас грешне.

    Свиђа ми се

  10. Господине Мишина, може ли одговор на питање како је дошло до тога да Димитрије Ћелић који је прикупио материјал о страдању српских манастира у Хрватској, буде изостављен присуством и именом на изложби на којој је тај исти материјал представљен?

    Свиђа ми се

  11. Генерално, слажем се са наводима г-дина @Грешног. Као и обично у историји српског народа, ако је ми сами не напишемо, онда ће нам је други написати.

    Поздрављам учешће г-дина Мишине у одговору на коментаре, ценим његово знање и труд у појединим дебатама са оним који би да занемаре српско страдање (занемаривање српских жртава на логору Старо Сајмиште)

    Али, нажалост делује ми да г-дин Мишина тешко обуздава своју сујету (поменута ,,оставите историју историчарима“, онда ,,ако то изнесемо онда ће Хрвати да нам се смеју“, те прилично непримерени коментари у Политици на рачун година Василија Крестића, ружна препирка са г-дином Басташићем организатором годишњег поклоњења Јадовно 1941). И то у ситуацији где Музеј геноцида на чијем је челу нема своју сталну поставку.

    При том не спорим одговорност целог српског народа што данас немамо оквирне бројке страдањеа Срба у покољу 1941-1945, а камоли улицу у престоном граду по имену и у славу Светих новомученика јасеновачких.

    Liked by 1 person

  12. @ Вељко Ђурић Мишина
    Поштовани,
    Читам, да сте веома ангажовани.
    Надам се, не са пуним радним временом, сада на тему: “ Шта би са српским меморијалом на Ушћу „? где указујете на: бројне и испразне речи, неиспуњена обећања и аматеризам набеђених величина.
    https://stanjestvari.com/2019/03/18/sta-bi-sa-srpskim-memorijalom-na-uscu/

    Дана, 12/03/2019 прихватио сам Ваш паметан савет и упознао се са бројем жртава нашег народа у Јасеновачкој кланици од члана Вашег удружења „Пустимо историју историчарима “. https://stanjestvari.com/2019/03/08/veljko-djuric-misina-utvrdjivanje-broja-zrtava-1941-1945-bilo-bi-pogubno-za-komunisticku-ideologiju/

    Разумем, зашто се умањивањем броја својих жртава баве Ваше колеге у НДХ, али нисам добио од Вас одговор зашто то ради и установа у Србији чији сте Ви директор ?
    Љубазан поздрав !

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s