„Француски Орвел”, како још зову Уелбека, који критички пише, а и говори, о Француској, однедавно је носилац Легије части, којом га је одликовао председник Макрон

Мишел Уелбек (theguardian.com)

На данашњи дан (26. фебруар) рођен је један од најинтригантнијих писаца данашњице. Мишел Уелбек, човек којем се приписује да је предвидео напад на куле близнакиње у Њујорку, у новом роману предвидео је „жуте прслуке”. Где се завршава стварност, а где почиње литература тешко је одредити, али то његовом делу даје и друштвенополитичку тежину. Превод романа „Серотонин” на српски појављује се за три дана.

Када је пре четири године објављен његов роман Покоравање, који је Француској прогнозирао исламску будућност, догодио се напад на сатирични лист Шарли eбдо, а баш он је био на насловној страни. Тада је евакуисан из Париза. Најновији роман Серотонин стиже у јеку протеста „жутих прслука” у Француској, штампа пише како је он то све предвидео, али Мишел Уелбек сада мудро ћути. Повукао се у неку врсту илегале, што само подгрева стара питања у јавности: како је то предвидео, да ли је писац-пророк или само пажљивије сагледава околности?

Припремила: Драгана Игњић

Овде можете погледати целу емисију Око магазин

„Некад ми се чини да Уелбек има прст на пулсу савременог света. Није он пророк, он тумачи трендове и све што се дешава, није дозволио да му поглед замути медијска какофонија, него прати савремено човечанство”, каже Иван Бевц, уредник издавачке куће „Бука” и издавач Уелбекових романа у преводу на српски.

Зато је сваки роман Мишела Уелбека више од вести за књижевне рубрике. Јер – логично је да човек који је најавио доминацију ислама у Француској, а пре тога, како се верује, наслутио напад на куле близнакиње, сада опет скенира друштво.

Пророк, добро обавештени посматрач или само писац?

„Он је у том последњем роману описао и једну друштвену ситуацију која је трагична, а то је нестајање средње класе у Француској и нестајање њиховог сељачког сталежа који је био моћан, а пољопривредници у тој земљи данас живе на ивици глади и у великој самоћи”, каже Слободан Деспот, писац и преводилац, који живи на релацији Француска–Швајцарска–Србија.

Деспот појашњава да француска села и сељаци изгледају заиста онако како их је Уелбек описао и да његови јунаци из Нормандије заиста јесу „предсказање ‘жутих прслука’“ појачано чињеницом да је књига објављена у тренутку „кад тај феномен ‘жутих прслука’ кулминира”.

„Жути прслуци” у роману само су епизода – описана је сељачка буна у Нормандији у којој гине локални племић, иначе пријатељ главног јунака. А тек је главни јунак прича за себе – уз то и агроном, који је радио за Монсансто и за Министарство пољопривреде.

Да забуна буде већа – сам Мишел Уелбек је по образовању агроном. Довољно за дилему – да ли су црне прогнозе о пољопривреди у Француској тек пука фикција или оштра критика друштва увијена у омот уметничке слободе.

„Оно што се догађа пољопривреди у Француској, а што Уелбек описује не само као посматрач већ и као један темељан језгровит критичар, јесте обесхрабрујуће управо за оне земље које покушавају да се квалификују у то друштво”, каже Владимир Јанковић, преводилац романа Серотонин, али и претходних Уелбекових романа на српски. По његовој оцени, иако немилосрдна, Уелбекова слика је и прецизна и не може бити ни на који начин оспорена у Француској.

Да све струје које се појављују у друштву кроз Уелбека протичу као кроз медијум и сливају се у роман, сагласан је и Деспот. Појашњава да је „у Француској, за разлику од онога што ми мислимо, слобода изражавања веома контролисана и ограничена” и да је Уелбек један од аутора који су нашли пут да кроз роман, који не може да се политички напада јер је уметничко дело, искажу оно што новинарство или јавна реч не могу.

„Чињеница јесте да су се неке ствари дешавале како је он предвидео, али опет кад погледате – можда то није ни било тешко предвидети и чињеница јесте да та фама и ти скандали су можда подигли интересовање за његову књижевност, али ја не видим ништа лоше у томе: можда је на тај начин један број људи који нису склони тако озбиљној књижевности дошао до његових књига, прочитао их и подигао за степеницу више свој читалачки укус, а они који воле добру књижевност, свакако нису одустали због тога”, оцењује Уелбеков београдски издавач.

Тако и сада – једни ће роман читати управо због “жутих прслука”, а они којима то није прво на листи наћи ће у Серотонину оно што је сам Уелбек најавио речима да полако одустаје од политике, али не одустаје од теме љубави, односно потраге за њом.

Депресивни средовечни главни јунак Флорен-Клод нема финансијских проблема. Новац који има осигурава му материјалну егзистенцију и кад напусти добро плаћен посао у министарству, али да би поднео свакодневни живот – по савету лекара узима антидепресив. Преиспитује свој живот, сећа се бивших љубавница и размишља о томе како је пропустио љубав. Крај романа нећемо откривати.

Више од „жутих прслука”

Практично је скрнављење овог новог Уелбековог романа ако бисмо га посматрали кроз дневну призму, категоричан је преводилац који тврди да је ово најбољи Уелбеков роман до сада и да је питање шта би уопште следеће могао да напише.

„Претходни романи су били друштвенополитички огледи у виду романа, а ово је стварно роман: видимо савременог западног мушкарца који више нема за шта да се ухвати, не налази смисао живота и чија је путања ка што безболнијем самоуништењу, како он конципира свој живот”, тако Деспот описује роман.

„Писац опште клонулости”, како је сам себе у једном од ретких интервјуа описао Уелбек, и у новом роману остаје доследан себи. Опет ће скандализовати један део јавности начином на који пише о сексу, о хомосексуалцима, о женама… Већ је оптуживан за мизогинију; сада му неке критичарке замерају да је преспавао глобални “Me Too” покрет.

Његови овдашњи читаоци су категорични: нема шта да му се замера, а ако се мало боље анализирају његове књиге – јесу мушкарци главни, али су жене покретачи свега, каже Бевц.

„Уелбек је све оно што за њега не важи: њега су годинама квалификовали као човекомрсца, као женомрсца и негатора љубави и атеисту, а рећи за Уелбека да је атеиста то је као да сте рекли да је Дуле Савић центарфор Партизана, значи то нема везе са животом”, каже Владимир Јанковић.

„Он је велики чудак; ја сам га срео двапут и није лако ући у комуникацију с њим: он је непријатан и ружан и намерно не комуницира и тиме као да се штити, али кад имате посла са уметником тог калибра то постаје споредно, важно је да он изражава трагични моменат земље која је важила као једна срећна земља, земља слобода, што она уопште није”, оцењује Слободан Деспот.

Легија части за бунтовника

„Француски Орвел”, како још зову Уелбека, који критички пише, а и говори, о Француској, однедавно је носилац Легије части, којом га је одликовао председник Емануел Макрон. Да ли је примање ордена још једна провокација или је тако изневерио оне који су против тог Макрона устали?

„Такав чин, гледано из угла власти која додељује, асоцира на једна лицемеран систем који дуго функционише на тим начелима, а Улебек је успео и да опет испадне провокативан и непредвидив, јер би се од њега могло очекивати да је одбије, али он је опет изненадио и онако конформистички ћутећи рекао – дајте ми Легију части, нема проблема”, оцењује Јанковић.

Уелбек је најпревођенији француски писац. Немачки превод најновијег романа, који се појавио одмах после француског оригинала, плануо је у тиражу од неколико десетина хиљада примерака. Немци снимају и филм „Покоравање”, по претходном роману. А и сам Уелбек се често појављује на филму. Иги Поп и он актери су документарца о животу и мукама уметника. О његовом нестанку током једне књижевне турнеје снимљен филм… Зато је логично питање шта ли ће следеће да уради.

Многи мисле да ће то тек бити изненађење, као што су се многи изненадили јер је почео да води миран породични живот. Однедавно је у браку са две деценије млађом Кинескињом, а слике с венчања, што је готово таблоидан детаљ, на друштвеним мрежама објавила је бивша прва дама Француске Карла Бруни Саркози.

Они који се његовим делом баве прогнозирају да би у будућности могао медијски да се ангажује, јер га је, кажу, породични живот променио и није више „пустињак”.

Уелбек у Београду

Српски превод најновијег романа појављује се за три дана, као трећи у свету. Следи и превод песама, али вест за читаоце у Србији јесте да Мишел Уелбек долази у Београд. У јуну ће бити гост књижевног фестивала „Крокодил”.

„Њему је Србија интересантна јер никад није био, прошле године је био само у Грузији; њему нуде баснословне суме неки издавачи, али није му то занимљиво, а кад је добио позив из Србије одмах је одговорио и никакве услове није имао – долази са супругом која је очигледно деловала на њега и изразио је спремност да сатима потписује књиге”, каже Иван Бевц.

Пред долазак Уелбека у Београд – очекујте и његову збирку поезије на српском језику.

Ма шта био Мишел Уелбек – антихерој данашњице, провокатор, политички идеолог, ангажовани писац – најважније је то да свака његова књига показује да литература и даље има утицај. У 21. веку, када се доводи у питање моћ писане речи, чињеница да се чека шта ће се наћи међу корицама неке књиге, није мала вест.

Опрема: Стање ствари

(РТС, 26. 2. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Драгана Игњић, Мишел Уелбек, роман Серотонин