Споразум има 22 тачке и предвиђа признање и улазак Косова у УН, затим измену граница, посебан статус за српске светиње на Косову, а Србији се обећава улазак у ЕУ 2021. или 2022.

Извор: Бота сот

ПРИШТИНА – После немачког листа „Франкфуртер рундшау”, који је објавио наводни план о подели Косова који су усагласили Европска унија и САД, данас се у приштинској штампи појавио сличан текст, уз тврдњу да иза таквог плана стоје САД, Француска и Русија.

„Бота сот” пише да су Вашингтон, Париз и Москва припремили споразум о „карактеру пријатељства и добросуседских односа” између Београда и Приштине, који би наводно требало да се потпише у периоду од 28. јуна до 13. јула ове године.

Како тврди тај приштински лист, позивајући се на агенцију „Presheva jone”, споразум има 22 тачке, и предвиђа признање и улазак Косова у Уједињене нације, затим измену граница, као и посебан статус за српске светиње на Косову, а Србији се обећава улазак у Европску унију 2021. или 2022. године.

Према „Боти сот”, у првој тачки тог текста пише да би, на крају усвајања споразума, две стране потписале „трактат о пријатељству и добросуседству”, а у тачки 2 да „обе нове државе са новим границама узајамно се признају и истовремено постају чланице Уједињених нација”.

Лист пише да би, према наводном споразуму, „западна граница између две државе” ишла целом уздужном линијом језера Газиводе. Са косовске стране на линији: Витковиђе – Брњак – Резале – Ковач – Зубин Поток, а на српској страни део изнад Зубиног Потока до садашње границе.

Тачка четири, како пише, предвиђа да Србији припадне територија на линији Зубин Поток – Зупче – Звечан – Жероница – Бањска – Вуче – Лепосавић – Земаница.

За Косовску Митровицу се тврди да се „уједињује” и добија статус „слободног града” на период од 35 година, а не више од 99 година и да обухвата област са границама: Земаница – Дрен – Церај – Маџере – Стари Трг – Бајгора – Велики Кчић – Коштово – Зупче. Градом ће, пише у тексту, управљати Председништво у коме би требало да буду један Србин и један Албанац, а једног ће одредити Савет безбедности УН, са мандатом од пет година. Град би, такође, имао своју скупштину са 50 одборника (пола-пола), и пет странаца које именује страни администратор. Град ће имати свој буџет, полицију, личне карте и пасоше, док ће НАТО бити задужен за безбедност. Евро ће бити валута која ће се користити.

Извор: Бота сот

Према „Боти сот”, тачка 8 предвиђа да и Бујановац добије статус „специјалног дистрикта” за наредних од 35 година, али не више од 99 година са територијалном линијом: Божињевац – Жужељић – Српска кућа – Давидовац – Ристовац – Карадник – Раковац – Велики Трновац – Кончуљ – Лучане – Несалце – Боровац – Сомољице. Град би имао председништво од три члана, скупштину од 30 (пола-пола) и три странца. Полиција ће бити мултиетничка, а буџет пропорционално финансиран од стране Србије, Косова и ЕУ. Дозвољене валуте биће евро и динар. Личне карте и пасоши имаће симболе ЕУ, али грађани могу имати и пасоше Србије или Косова. Град такође добија статус „слободне царинске зоне”.

С друге стране, Прешево би, како се тврди, потпуно ушло у састав Косова, са следећом границом: Славујевац – Љаник – Свињиште – Себрат – Куштице – Кленике – Трејаке – Богдановац – Сомољица – Летовица.

Војна база „Југ” у Цепотину требало би, стоји у тексту, да постане америчка база, али мешовита, која ће имати око 1.700 војника, од којих су 50 одсто Срби и 50 одсто Албанци, са цивилним надзором и саветодавним статусом.

За Коридор 10, опет према „Боти сот”, предвиђа се да га 15 година обезбеђује НАТО и да се њим слободно крећу све стране.

Тачка 10 предвиђа да Србија средствима ЕУ гради нови коридор на линији Давидовац – Ристовац – Кршевица – Клиновац – Св. Петка – Кленике – Старац и прелази у Пелинце (Северна Македонија).

Медвеђа као град остаје у Србији са неким селима. Косову би требало да припадну Врапче, Свирце, Сијарина, Стара Бања, Маровац, Тупале, Капити, а преговара се још о Сијаринској Бањи и Реткоцеру.

Према „Боти сот”, споразум предвиђа да стране потписнице немају претензије на ратну одштету.

У тачки 13, наводи се да би Трепча требало да добије специјални статус, стварајући заједнички конзорцијум америчко-француско-руско-кинеског капитала, у употреби 99 година. Од прихода би 15 одсто ишло Митровици, 35 одсто Србији и 50 одсто за буџет Косова, јавља Танјуг.

У тексту пише да хидроцентрала Газиводе постаје заједничка српско-албанска имовина са управом по међународним конвенцијама. Инвестиције и техничко управљање дају се енглеској и немачкој компанији на 99 година.

Тачка 15 предвиђа да електрична енергија добијена одатле буде подељена у односу 75 одсто за Косово и 25 одсто за Србију, због ДАБ и интерконекција, под америчком, аустријском и немачком управом. Остали модалитети још увек нису решени.

Према тексту који објављује „Бота сот”, Пећка Патријаршија и манастир Високи Дечани добијају статус „екстериторије”. Богородичина црква у Призрену и манастир Грачаница добијају екстратериторијални статус на територији Косова. Остале цркве и манастири остају без статуса.

Удружења српских општина на Косову формира се без извршних овлашћења, већ само као национални савет за решавање проблема са владом.

Тачка 17 предвиђа да сви гранични прелази између Србије и Косова буду интегрисани, са једним пролазом.

У наредне три тачке наводи се да ће Србија добити статус чланице ЕУ у периоду 2021-2022. године, а Косово до 2030, затим да је за Србију предвођена врста „Маршаловог плана” са инвестицијама од 3,5 милијарди евра за модернизацију инфраструктуре и стратешке инвестиције, а за Косово од 1,2 милијарде евра, као и да се од обе државе очекује да у року од 10 година из уџбеника уклоне „расистичку и увредљиву терминологију”.

Тачка 21 обећава да ће пензије и осигурања бити међусобно признати и да ће грађани уживати прописана права из ових области у обе државе.

Овај споразум гарантују Савет безбедности УН, ЕУ и НАТО, пише у последњој тачки, пише у тексту.

„Бота сот” тврди да се преговара о још три питања.

Једно је да Србија жели да призна Косово под именом Косово и Метохија за своје локалне потребе, а УН ће га признати као Косово, мада тражи да се упишу оба назива.

Друго питање о коме се преговара је одредба да „ниједна држава нема право да се придружи другој држави или другој територији у наредних 99 година”, а треће је да се стране обавежу да јединствено гласају у УН о одређеним питањима (за техничка питања која су још отворена).

„Све тачке споразума морају да се окончају до 15. маја 2019. године. Коначни споразум потписаће се у периоду од 28. јуна до 13. јула 2019. године. До краја октобра 2019. године, парламенти обе државе ратификују и мењају своје уставе. Потпуна примена овог споразума почиње 1. новембра 2019. године”, пише „Бота сот”.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 23. 2. 2019)

Categories: Вести над вестима

Tags: КиМ, подела Косова, разграничење