Претходна велика акција ове врсте председника СНС-а забележена је 17. јануара ове године, када су се сендвичари из многих места Србије окупили у Београду да поздраве руског председника Путина
Александар Вучић у Алексинцу (Фото: Председништво Србије)
Без обзира на то хоће ли овог пролећа бити ванредно-редовних избора за Народну скупштину, нема сумње да ће сендвичари поново добити прилику да крстаре Србијом уздуж и попреко и својим присуством увеличају Вучићеве активности.
Иако je AV свакодневно по неколико сати присутан на готово свим телевизијским станицама у Србији, и мада су скоро сва штампана гласила под његовом уређивачком руком, он се ових дана „изненада” сетио како је неопходно да обиђе свих двадесет девет округа и сто општина у нашој земљи да би грађанима објаснио каква их светла будућност чека у наредном периоду његове владавине.
Он ће их обавестити о инфраструктурним пројектима, оствареним економским резултатима, путној инфраструктури, страним улагањима.
И то неће бити све што је предвидео у програму своје турнеје по Србији. Председник Српске напредне странке напрасно се зажелео да сазна примедбе наших људи, да чује шта их тишти, да покаже колико је школа, вртића, болница отворено или обновљено, а у каквом су катастрофалном стању били за време владавине напредњачких претходника, иначе, страних плаћеника и домаћих издајника који су покрали све живо…
Није неопходна велика мудрост да би се схватило одакле Малом Алеку потреба и надахнуће да се заинтересује за мишљење грађана и да се запита шта то народ мисли и шта му се не свиђа у држави. Инспирација су му, несумњиво, протести „Један од пет милиона”, они су јасан повод за његову нову активност и жељу да се непосредно сретне са обичним људима и дозна његове невоље.
Када су почели протести незадовољних грађана и када им је он – потцењујући број учесника – посредно дао име, био је уверен како ће се покрет убрзо угасити, али га је, упорност људи који су одлучни противници његовог самовлашћа уплашила, па је одлучио да одглуми тобожњу забринутост за народ у нашој земљи. Резултат тога страха је овај његов путујући циркус, који је управо кренуо на турнеју по Србији.
У бившој Југославији била је позната парола намењена деци „Упознај своју домовину да би је више волео”. У данашњој Србији Вучићеве активности пружају велике могућности његовим сендвичарима да прокрстаре нашу земљу уздуж и попреко и да је заиста добро упознају, па и да је можда заиста више заволе.
Сем њих не би требало заборавити ни власнике аутобуса, затим оне који припремају сендвиче и боце са минералном водом за напредњачке туристе, што све даје подстрек ако већ не читавој привреди Србије, а оно свакако појединцима. Претходна велика акција ове врсте председника СНС-а забележена је 17. јануара ове године, када су се сендвичари из многих места Србије окупили у Београду да поздраве руског председника Путина.
Како је израчунао главни уредник НИН-а, господин Милан Ћулибрк, њихов долазак коштао је 80 милиона динара, али се не зна ко је те рачуне платио или ће их тек платити, али је сва прилика да то неће бити СНС.
Господин Ћулибрк је, вероватно, добар математичар, али нешто не верујем да би он, чак удружен са најбољим математичарима које имамо, могао да израчуна колико ће нас коштати Вучићево путовање у „Будућност Србије”, а о томе чега ћемо се све због тог циркуса одрећи и да не говоримо.
Categories: Судбина као политика
Одличан чланак кога г Станојчић завршава речима :
“ . . . Како је израчунао главни уредник НИНа, долазак сендвичара у Београд да поздраве руског председника Путина, коштао је 80 милиона динара, али се не зна ко је те рачуне платио . . . Не верујем да би он могао да израчуна колико ће нас коштати Вучићево путовање у “Будућност Србије” . . . “
Ове речи Г Станојчића ме подсећају на једну стару српску бољку. Ми Срби лако трошимо и грабимо се да платимо у кафани не проверавајући рачун. Често и не тражећи рачун. Баш ту нашу ману користи наш властодржац узимајући из државне КАСЕ кад хоће и колико му треба. На очиглед целе Србије, он већ месец дана трчи изборну трку пре но што је она објављена. Ту трку он финансира новцем свих грађана Србије.
€
Кључеве државне КАСЕ држе министар финансија Синиша Мали и гувернер НБС Јоргованка Табаковић – чланови СНС. Контролу КАСЕ би требало да води Народна Скупштина коју је Баба Јага претворила у бункер у коме је “ДРЖАВНА КАСА” забрањена реч.
Ово су ПРОТЕСТАНТИ добро уочили и у своме “СПОРАЗУМУ СА НАРОДОМ” истакли :
– “Да се обавезују да, све док се не испуне услови да изборни процес буде слободан и поштен, на изборима неће учествовати.”
– “Да ће оснажити улогу Државне ревизорске институције у контроли буџетских средстава. “
На крају чланка г Станојчић констатује да нико не зна колико ће нас коштати Вучићево путовање у “Будућност Србије”. Јуче о томе пише и Миленко Васовић, у ДАНАСу :
“Ono što je problem svih građana jeste što mi i dalje ne znamo KO PLACA VUCICEVU TURNEJU. Ko daje novac za bine, za ozvučenje, za gorivo, za transport i smestaj simpatizera i članova SNS…
Jer, bože moj, to nije važno. Jeste, sve je važno, važan je svaki dinar koji vlast potroši. Ne samo ova – nego svaka. Ne sme se sa vrha piramide slati poruka da tu nema šta da se objašnjava. Kad se to nametne, a nametnuto je kao praksa, onda ne znamo ni gde idu hiljade, milioni, stotine miliona evra.
Pitanje vlasti u svojoj suštini je pitanje novca, trošenja i kontrole. Ako mi ne znamo kojim novcem se finansira predsednikova turneja, onda će od nas sakriti i druge stavke. Od nas kriju iznose subvencije, kriju uplate Er Srbiji, kriju ugovor sa Vansijem, davanja Fijatu, čak i Vlada Srbije već godinama krije završni račun
Sve dok ne prestanu da ignorišu pitanje gde su naše pare i sve dok ne učine trošenje državnog novca vidljivim, njihova poruka „oni bi samo da se dočepaju kase“ odjekuje kao surova realnost – „mi smo se dočepali kase“.
И на крају неизбежно питање : Да ли грађани Србије на овај начин финансирају изборну кампању г Вучића ?