Садашњег колонијалног гувернера Вучића империјалне структуре притискају и подбадају преко бивших колонијалних гувернера и протеста „1 од 5 милиона“ које они организују
Протест „1 од 5 милиона“ 16. фебруара у Београду (Фото: П. Димитријевић/РАС Србија)
„Ми нисмо убили Александра Обреновића да би Александар Карађорђевић
владао исто онако као што је он владао. Ми јесмо противу Пашића, али
то је само стога што он више мисли на странку, него на народ и државу.
На место њега ми бисмо желели да видимо на влади искреније
демократе и патриоте, а не повампирене напредњаке. “
Пуковник Драгутин Димитријевић Апис
Последњих недељу-две дана, догађаји на политичкој сцени Србије као да се смењују филмском брзином. Клупко се убрзано одмотава, а маске, чини се, полако падају.
Протести, започети због бруталног напада на Борка Стефановића у Крушевцу и који се одржавају сваке суботе већ два и по месеца, почињу да показују своју праву сврху. Иако номинално и формално „грађански“, они су организовани од стране Савеза за Србију (СзС), који практично чине сви могући деривати и (нус)продукти деоба Демократске странке плус Двери, чије понашање у целој ситуацији није сасвим најјасније и о чему ће бити речи касније. Апстрактност захтева протеста (слобода медија, независност правосуђа, изборни услови итд.) и изостанак јасног и недвосмисленог одређивања према два кључна питања: Косова и Метохије и колонијалног статуса Србије (и државног суверенитета Србије уопште) – што је дошло до изражаја и у „Споразуму са народом“, уз „округло па на ћоше“ садржај истог, као и одлазак двојице лидера СзС Вука Јеремића и Драгана Ђиласа у Брисел на састанак са челницима Европске комисије и посланицима Европског парламента на својеврсно „поклоњење“ или бар препоручивање – указују на праву природу ових протеста.
Разуме се, један део „шетача“ несумњиво протестује сваке суботе и због КиМ, као и због незадовољства општим стањем у држави. Ипак, огромна већина њих је на протестима због идеолошке заслепљености „европским вредностима“, идејом „Европа нема алтернативу“ и фанатичне верности својим слатким, али још „неспаљеним“, илузијама у вези са ЕУ и њеном политиком према Србији, па и Александру Вучићу.
Пошто је одавно, и то не једном, стављено до знања да пут у ЕУ води преко Косова и да се целокупна ситуација у Србији данас искључиво посматра кроз ту призму, једини ко може да прљави посао „решавања Косова“ обави јесте Вучић, који (засад) држи под контролом највећи део национал-патриотског, „старорадикалског“, бирачког тела, због чега му ЕУ (још увек) гледа кроз прсте поводом кршења „европских вредности“, тј. већ поменутих захтева изнетих на протестима до којих огромна већина „шетача“ држи. Парадоксално, једини начин да се оствари сан снова те огромне већине, а то је да Србија „једног лепог дана, а можда и пре“, уђе у ЕУ, јесте да – подрже Вучића. Они то, у свој својој идеолошкој заслепљености и фанатизму, а вероватно и саможивости и егоцентричности – јер изгледа мисле да је признање независности и одрицање од КиМ као попити чашу хладне воде или потписати уговор о отварању текућег рачуна у банци – не могу, не желе и неће да виде. Они, заправо, раде у корист сопствене штете. Прецизније – не знају шта чине. За вођство и организаторе ових протеста се, међутим, не би могло рећи да не знају шта раде, судећи по неким фотографијама које су „процуреле“ у јавност.
Ови протести, дакле, имају за циљ – пецкање, подбадање и подсећање Вучића „шта мора да се уради“ око КиМ и то што пре, с обзиром на то да у последње време делује да Вучић одуговлачи са „решавањем Косова“, како због зачуђујуће тврдоглавости албанске стране око укидања такси, тако и због тога што или још није добио нешто чиме би могао да маше патриотском делу свог бирачког тела као „великим успехом“ и „компромисом“ или зато што, као врашки интелигентан политичар, зна да ће га ЕУ, по „решавању Косова“, врло брзо пустити низ воду и кренути да обара. На овај начин, одлагањем тог решења, било до избора за Европски парламент у мају, било до краја ове године у којој се обележава 20 година од бомбардовања 1999. (што може бити разлог хитности, журбе, па и драматизације, налик на ситуацију око британске резолуције о Сребреници 2015), а хипотетички до у недоглед, он, можда и не желећи то, иде ка политици „замрзнутог конфликта“. И то не због тога што се вратио „старим љубавима“, већ зарад пуког политичког преживљавања.
“Споразум са народом” Савеза за Србију (Фото: РАС Србија)
Ако се на све ово дода да је Србија већ 19 година колонија ЕУ, САД и НАТО, у којој се, као на траци, један за другим, смењују колонијални гувернери и да на најмањи наговештај резервисаности према захтевима споља, непослушности, колебања или, не дај Боже, побуне (што је био случај са Коштуницом 2006–2008), следи оркестрирана, синхронизована и моментална одмазда империјалиста и колонијалних господара и њихових домаћих слугу, онда се добија комплетан мозаик. Садашњег колонијалног гувернера Вучића, од којег се (још) очекује да „заврши посао“ око КиМ, империјалне структуре притискају и подбадају преко бивших колонијалних гувернера и протеста које они организују, истовремено им стављајући у изглед могући повратак на власт, уколико Вучић буде превише некооперативан.
Зато су ови протести „1 од 5 милиона“ суштински бесмислени јер се врте унутар исте (ауто)колонијалне матрице. Да њихови организатори стварно хоће ,,промену система“ о којој толико громогласно говоре, протесте би организовали испред представништва ЕУ у Србији или најмоћнијих земаља Европе и НАТО-а, те се не би крили иза апстрактних захтева – тако типичних за ситуиране друштвене слојеве – за „слободама, људским правима и демократијом“. Али, као што се видело до сада, они то не чине, јер, очигледно, не желе да се замерају империјалним господарима. Они само хоће да буду – калиф уместо калифа. Колонијални гувернери уместо колонијалног гувернера.
Зато је потпуно неразумљиво понашање Двери (тачније, већинског дела Двери у њиховом Председништву и Главном одбору) које, учешћем у оснивању СзС и давањем национал-патриотског ореола том „пројекту“, као да дају муницију онима који их сматрају мање или више отвореним љотићевцима, јер, треба то још једном поновити, СзС највећим делом чине бивши колонијални гувернери, који, док су били на власти, нису били ништа бољи од садашњих колонијалних гувернера окупљених око Вучића и његове коалиције.
Треба рећи и то да се демократија, на коју се толико позивају у СзС, у Србији од 2000. на овамо, дакле, већ 19 година, код обичног света, не повезује са добрим, већ напротив, са лошим. Великој већини људи у Србији демократија је постала синоним за колонизацију, за губитак државног суверенитета, за губитак права одлучивања о сопственој судбини, укратко за – губитак контроле. Над сопственом државом, над делом њене отете територије, над фабрикама у којима су радили и које су градили њихови очеви и дедови, над земљом коју су обрађивали њихови преци, над својим породицама, једном речју – сопственим животом.
Стога би нагомилано незадовољство, националне и социјалне фрустрације и негативна енергија уопште, уместо што се сваке суботе расплињавају у једно велико ништа, морале бити каналисане у правцу смисленије, артикулисаније побуне. Мали, стидљиви – али због тога не мање озбиљан – наговештај јесте протест „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија“, али само под условом да не буде тзв. „једнократан“, већ зачетак континуираних протеста, не нужно на недељној бази, с обзиром на то да згодних повода у наредним месецима, за изразито национално и патриотски обојене и антиколонијалне протесте, има на претек.
Зато, пред нама на протесту „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија“ – или на евентуалним ванредним парламентарним изборима – није само питање спречавања у овој или оној форми признавања Косова као независне државе, већ и питање ослобађања од статуса колоније: хоћемо ли да живимо као понизне слуге и робови колонијалних и империјалних господара из ЕУ и НАТО и њихових домаћих послушника или ћемо живети као усправни и слободни људи који су повратили контролу, те самостално и суверено одлучују о сопственој држави.
Ја хоћу своју земљу назад! А ви?
Categories: Разномислије
Аутор није претерани љубитељ протеста. Навешћу неке његове мисли, његовим речима. Он сматра :
– Да протесте организују империјалне структуре
– Да су захтеви протеста (слобода медија, независност правосуђа, изборни услови итд) апстрактни.
– Да је огромна већина на протестима због идеолошке заслепљености “европским вредностима”. И да је једини начин да се њихов сан оствари – да подрже Вучића. Да они заправо раде у корист сопствене штете. Прецизније – не знају шта чине.
– Да су ови протести суштински бесмислени јер се врте унутар исте (ауто)колонијалне матрице.
– Да се крију иза апстрактних захтева – за слободама, људским правима и демократијом.
– Да се нагомилано незадовољство . . . расплињава у једно велико ништа.
Мислим да ће овај чланак бити радо виђен на једном високом месту.
Г-дин Теодор Анастасијевић је раскринкао све наше дилеме и коментаре. Много озбиљних чињеница је изнео. Желео бих оно што је на крају свог текста рекао. Наш српски пут у будућност, неки то називају Трећи пут Србије, али грађани у протесту су огорчени са свим владама досада, једино носталгично говоре о социјализму, али старији, а млади би желели да живе као Европљани и Американци?…С тим нас увек залуђују са Запада. ми немамо те услове, сем да будемо њихова губернија или протекторат. Историја 300. година је то показала. Многи су на фејзбуку то лепо рекли, али новац се ваља улицма протеста, и чини све код грађана? Како доскочити томе. како пише г-дин?…
Ако знамо кави су сви били у власти досада, морамо наћи начинада нас са бирачким списковима више не варају. Они морају бити једиствени и јавни. Овак гласа пола мртвих, ко год да дође на власт?…Странке су нам уструјене по принципу предизборних коалиција и власти, а не по политичком опредељењу. Када се саставља власт, има их из странака, који не би прешло никакав цензујс код народа! И то је велики проблем, чине поново власт, и то се из године у годину понавља. Пример: АВ је критиковао ДОС, а све их касније преселио код себе?…Шта је то? Зар му је бирач дао такву вољу, као диктатору, а они који су изгубили власт то су једва дочекали, и сада то чине! Нема Закона о пореклу имовине, нити ће га са њима бити! Нема једиственог бирачког списка, нема система, нема институција. Значи хаос! Онда се чудимо где смо стигли и што нас Запад тако посматра . Демократије је постала поштапалица за лоповлук, криминал и уништавање српске нације! Овако, чим се у Србији нешто покрене на боље, јер ни са Александром Вучићем нисмо задовољни као ни са преминулим Слободаном Милошевићем, Коштуницом, Тадићем, Ђинђићем? Онда не можемо бити сигурни у искреност њиховог окружења које било у власти, и сада злоупотрљавају “народну вољу”( зобоже парије не учествују-а размахали су се на све стране и очи су им упрте у Бтисел!). која је безизазла” да перу своје биографије, преко СзС, и Уговора са народом? То је само папир лепих жеља! Она потписницима не гарантује ама баш ништа шетачима!… Ништа! Као што је А. Вучић говорио, даћемо ово, вратићемо ово, и на крају исто и горе као код г-дина Тадића!…Када раскрстимо са онима који нас усрећују деценијам и вековима у Србији, и Косово је наше, и Србија је само Српска! Шта се може, кадасмо лаке руке, алави на паре, која доноси моћ, удобан живот. Из корена се све мора мењати…ПИШЕ Радоман Млађеновић Млађо.
Деда Ђоле, све си добро схватио. Ако ти се не свиђа, читај “Данас”. Потпуно је тачно све што је написано.
У суштини, мање-више све што пише г-дин Анастасијевић о садашњим шетњама, њиховим организаторима и мотивима је тачно. Њихова супротстављеност садашњем режиму би се најједноставније могла упоредити са жестоком конкуренцијом између “Кока-коле“ и “Пепси Коле“ (у оба случаја скоро исти не баш здрав бућкуриш под разним фирмама – а неретко и са истим акционарима).
Сада ћу, пак, као непоправљиви циник – а не заборавимо – циник је у ствари најчешће разочарани некадашњи идеалиста који је најзад увидео неумољиву стварност – реаговати на овај мали, али суштински део ауторовог текста: „….или ћемо живети као усправни и слободни људи који су повратили контролу, ТЕ САМОСТАЛНО И СУВЕРЕНО ОДЛУЧУЈУ О СОПСТВЕНОЈ ДРЖАВИ“. То није могуће чак ни за грађане најмоћнијих светских држава, ма – чак ни за челнике њихових руководећих кругова, а за грађане држава – прцвољака, величине и јачине Србије, то је на жалост опасна и погубна илузија. (има доста историјских примера из историје Србије – да их не наводим).
Наведите ми било који пример из историје Србије XIX-XXI века од 1878 г. – од када је Србија постала међународно призната као независна, а да она није била нечији сателит/протекторат. Илустративни пример је Пашићева мисао (да парафразирам): Србија је мали чамац привезан за велики, моћни брод (у његовом случају: Русије). Дакле – од 1878 г. на даље, ти “велики, моћни бродови“ су били сукцесивно: Аустро-Угарска, Русија – а после самоубиства Србије, 1918 г., у времену Југославије Француска, СССР, Запад… и данас опет нека врста кондоминијума (Запад 95% / Русија 5% утицаја). Изузев времена војних окупација (10% периода XX века), у кратким периодима покушаја самовоље ( да не наводим), та самовоља је била драконски кажњавана. Дакле – о каквом то практично изводљивом “самосталном и сувереном одлучивању о сопственој држави“ говори г-дин Анастасијевић?
Иначе, @ Деда Паро – не допадају ми се ни @ Деда Ђоле, а поготово ни “Danas” , нити “Vreme”.
Predsednistvo DS-a, u metastaziranim formama, koje organizuju “setnje” protiv “fasisticke diktature” (Dveri su tu “patriotska” ikebana), dok se u Francuskoj razbijaju glave zbog cene goriva, a da se pri tom ne pojavljuje kao organizator, vec proteste predvodi glumacka sekcija Jankovicevog PSG-a, poznatog po tome da mu je program “ustav, ali ne bas ceo”, kao sto najavljuju i vladu strucnjaka od godinu dana (ne znam sta bi trebalo da urade “strucnjaci” za godinu dana)u kojoj, takodje, nece ucestvovati, nego ce lebdeti nad njom, kao nad protestima, dok zapadni vlasnici njihovih karijera ne kazu, ” ‘ajde, mozete sad vi, Srbi su vas dovoljno zaboravili”!Ugovor sa narodom postoji i on samo treba da se sprovede i zove se ustav.Promena sistema je besmislena, ako su fakulteti, kao sto smo videli na primeru dirigovanih peticija agenata zapadnih interesa na istim, zabrinutih za evrointegracije i dobrosusetske odnos, dobro nisu napisali za skretanje sa marksovog kursa i stvaranje crvene burzoazije, ispunjeni zapadnim stipendistima, grantovcima, turistma po naucnim skupovima, a kako je u drzavnim i bezbednosnim upravama, ne smem ni da pomislim.Nama , na zalost, treba ciscenje svih institucija od ovisnika od Zapada, a zatim partijskih kadrova, nestrucnjaka i korumpiranih, drugacije receno, nama treba generacijska promena, revolucionarno odsecanje od proslosti, 0-ta godina.Promena sistema sa istim ljudima nije moguca, a promena ovih ljudi, em nece biti dozvoljena sa Zapada bez prica o gusenju demokratije, “autonomije univerziteta” (zapravo su fakulteti poslednji bastiuoni samoupravljanja), a na unutrasnjem planu bi znacilo promenu njihovih nasim i nastavak nesistempskog i partokratskog vladanja.Kao sve to izvesti, a da zaista dodje do promene, ne znam, ali cinjenica da krah vucicevske opozicije nije iskoriscen za pojavu novih ljudi, nego su momentalno podignuti kameni i pusteni Jeremic i Djilas i ova opskurnost Stefanovic (nesto mu nema “boljsevickog” druga (ovo je toliko providno da je ta njihova partija i retorika smisljena i finansirana sa strane, da je to….) Jove Bakica), cime je pokazano da za Srbiju nema promene samo vecito vracanje jednog te istog, ovo ili ono krilo EUnijata!
I jos jedna stvar, a glede onog o Vucicu kao “vraski inteligentnom politicaru”.Vise puta sam pisao kako u nasem drustvu umesto slobodnih gradjana imamo egoiste okrenute sopstvenim interesima.To je individualizam tamo gde nema individualizma. to je sloboda grabezi (vlasti, novca, moci…) tamo gde nema slobode.Otuda i ovo stalno pripisivanje inteligencije srpskim politicarima, jos od vremena Milosevica, pa ,evo, sve do Vucica, a koje je vezano iskljucivo za njihovu licnu snalazljivost u posedanju i drzanju vlasti, a ne za njihove uspehe u onome sto jesu, politicari, a sto donosi dobrobit drzavi.Zato mi imamo inteligentne vodje, dok drzava sve vise propada.Negativna selekcija (a nabrojao sam tri njena oblika 1)bioloska, usled ogromih gubitaka u ratovima 2) politicka, usled podredjenosti zakona politickoj vlasti 3)demografska, usled “seobe” mladih, sposobnih i obrazovanih) je toliko dugotrajna i toliko snazna, da su pojmovi poceli da dobijaju posve drugaciji smisao.Inteligencija je postala sinonim za snalazljivost u postojecem poretku koja pojedincu i njegovoj porodici obezbedjuje egzistenciju, “uspeh”, nezavisno od toga da li iz toga proizilazi neko opste dobro, cak i ako posao, a ovde se radi o politicaru, podrazumeva rad za opste dobro.To je samo znak sveopste egoizacije interesa i privatizacije svih drustveni funkcija, kao privatnih “biznisa” za ostvarivanje licnih potreba.Zato je za nas stvaranje gradjanskog drustva koje pociva na vladavini prava, a ne vlasti, uslov da izraz “vraski inteligentan politicar” pocne da znaci da je politicar uradio neku vraski veliku stvar za drzavu i opste dobro!
Цитирам аутора:
Мали, стидљиви – али због тога не мање озбиљан – наговештај јесте протест „Зауставимо велеиздају, Косово је Србија“, али само под условом да не буде тзв. „једнократан“, већ зачетак континуираних протеста, не нужно на недељној бази, с обзиром на то да згодних повода у наредним месецима, за изразито национално и патриотски обојене и антиколонијалне протесте, има на претек.
Зашто се унапред означава као мали? Зашто је заказан у време када готово нико од нас из унутрашњости неће моћи да дође?
Зашто је стидљив? Мислите ли да ће наша стидљивост успорити “господаре наших судбина” у спровођењу наума? Неће! Нека се они стиде, а не ми!
Зашто да не буде на недељној бази? Морао би бити на дневној бази широм Србије. Већ годинама има “згодних повода” па ништа од национално и патриотски обојених протеста. Какви наредни месеци? Нема Србија наредне месеце, издаја се данас дешава.
Зато ја више ништа не очекујем од “патриотски обојених” интелектуалаца.
Ето, протести нису били ни мали ни стидљиви. Сада само наставити. Стално, по свим местима у Србији. Велики поздрав свим учесницима, посебно младима.
Не знам зашто сам о овом протесту говорио у множини, али даће Бог да их буде стално. Догодине у Призрену!