Конференцију је организовала Демократска странка Србије а на њој су говорили професори Слободан Самарџић, Часлав Копривица, Јован Филиповић и Мило Ломпар
Учесници конференције (Фото: Прес центар УНС-а)
Београд – На конференцији за штампу која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије 14. фебруара најављена је протестна шетња Стоп велеиздаји – Косово је Србија. Конференцију је организовала Демократска странка Србије а на њој су говорили професори Слободан Самарџић, Часлав Копривица, Јован Филиповић и Мило Ломпар.
Професор Слободан Самарџић навео је како је слоган „Стоп велеиздаји – Косово је Србија“ ту да стави акценат на оно што је најургентније – заустављање велеиздаје. Према његовој процени на делу је опасност од велеиздаје односно последњег чина признања косовске сецесије.
Самарџић је указао како је у јавности створено уверење да прекинуте преговоре треба што пре одржати и како сви очекује да ће преговори бити настављени и завршени за кратко време. „Оно што они најављују као нешто што је добро и нешто што је очекивано – да се преговори наставе и да се заврше потписивањем „правно обавезујућег споразума“ – јесте један катастрофалан чин за Србију“, оценио је Самарџић. Према његовим речима многи у Србији разумеју злоћудност тог чина али не доводе то сазнање до нивоа свесног размишљања и делања.
Он је подсетио да су окупљени и организатори протеста деловали преко трибина, саопштења, апела и контаката са великодостојницима СПЦ али „смо у једном тренутку дошли до закључка да се у једном моменту мора изаћи на улице и да се мора рећи шта је основна истина Србије у овом тренутку“. Самарџић је рекао како је планирано да митинг почне на Тргу Николе Пашића у понедељак 18. фебруара, у 17 часова, а да би потом уследила једна протесна шетња преко улица Кнеза Милоша и Краља Милана која би се завршила испред зграде Председништва где је планирано да се већина говорника обрати.
Слободан Самарџић (Фото: Прес центар УНС-а)
Самарџић је указао да у Србији месецима трају велики грађански протести који су прилично масовни и да они показују избијање „једног општег незадовољства влашћу и њеним резултатима рада“. Самарџић је рекао како су организатори овог скупа у највећем сагласни са оним што се тражи на тим протестима – да ова држава буде деморкатски уређена, да право влада, да медији буду слободни и изборни закони бољи. Међутим, према његовим речима, на овим протестима недостаје истицање ове главне теме и „најопасније државне теме“ а то је предаја Косова и Метохије.
Самарџић је стога указао да овај протест није организован као противтежа постојећим протестима већ као њихова допуна пошто је на њима, по његовој оцени кључно, косовско-метохијско питање скрајнуто. Ово питање, како је рекао, није само питање државне територије, „то је питање самог поретка у Србији“. „Ми хоћемо да покажемо да не може власт која предаје Косово бити демократска власт, зато што тај поступак мора подразумевати аутократско-диктаторско владање Србијом, рушење свих законских оквира деловања, институција и процедура, свега онога што пише у позитивним законима. Косово је по себи драматично питање, али оно је питање које се као нека болест шири целим поретком Србије“, потцртао је Самарџић.
Самарџић је нагласио како је циљ протеста да ове увиде предочи јавности и да је подстакне да се око противљења косовској велеиздаји организује у „једну општу опозициону сцену која ће подразумевати то питање као главно питање“.
Потом је говорио Часлав Копривица, универзитетски професор и члан Политичког савета ДСС-е. Копривица је подсетио како је још пре годину дана, на Божић 2018. године, отпочела политичка акција која се противи предаји изворних српских земаља Великој Албанији.
Према његовим речима од тада је доста тога урађено али су се искристалисале две ствари које је он проценио као кључне: да се већина грађана Србије, вероватно и преко 80% њих, противи нарушавању територијалног интегритета земља и да председник Републике Србије Александар Вучић, иако зна да је огромна већина народа и његових гласача против тога, наставља са политиком која под видом компромиса хоће да преда Косово и Метохију „шиптарским побуњеницима односно Великој Албанији“. Да је овако, истакао је Копривица, види се по томе што председник Вучић за последњих годину и по дана, од покретања „унутрашњег дијалога“, ниједном није рекао да ће се косовско питање решити према Уставу Србије који јемчи да су Косово и Метохија неотуђиви део Републике Србије.
Часлав Копривица (Фото: Прес центар УНС-а)
Он је подсетио да је приликом посете руског председника Владимира Путина Србији, он инсистирао на Резолуцији 1244 а да се српски председник са тиме није сагласио већ је безобално споменуо да „Србија неће допустити да буде понижена“ иако уопште није јасно шта се под понижењем Србије подразумева.
Копривица је навео да пошто „имамо председника који ради супротно Уставу, највиталнијим интересима српског народа, традицији, српском памћењу и интересима у будућности“ одлучено је да се да прилика народу који се пасивно противи тзв. разграничењу да дође „пред предсједниково радно место и да му каже да то не може, да то неће допустити“. „Прелазимо из фазе пасивног супротстављања или неслагања са његовом косовском политиком у фазу активног супротстављања“, подвукао је Копривица.
„Ми смо сада у времену препуном превирања, постоје разни изазови и проблеми […], али оно што је сигурно јесте да нам нико неће опростити, ни преци ни потомци, ни историја а коначно ни наша савјест, ако будемо ћутке гледали да један од нас, који нас нажалост представља, који годину и по дана крши Устав Републике Србије, на силу и на срамоту одваја нашу светињу, нашу државну територију и предаје је нашим непријатељима“, закључио је Копривица.
Он је позвао све грађане да дођу на протест, независно од своје страначке припадности и политичке припаднполитичког опредељења. Указао је да не само да не смемо да заборавимо наше светиње него не смемо да заборавимо ни наше грађане. Према његовим речима питање Срба на КиМ не може се решавати као мањинско питање већ је кључна помоћ која се грађанима Србије на КиМ може пружити своди на „то да неодустајно остајемо на томе да ни под којим околностима, ни под којим уценама, претњама и обећањима, не смијемо да одустанемо од наше територије“.
„Такозвани замрзнути конфликт није чекање да падне Божија мана с неба него је то непотписивање уцене, непочињавање издаје, непотчињавање издаји и чекање повољног тренутка који ће нема сумње доћи ако будемо знали да чекамо и ако будемо чували заветну свест о томе да нас Косово конституише и да не можемо да се разграничимо од Косова, Србије и од своје суштине“, завршио је Копривица.
Јован Филиповић, председник Групе за просперитет Србије, је говорио о суштинском значају Косова за конституисање српског народносног идентитета. Он је навео да је као део српске дијаспоре разумео значај Косова.
Јован Филиповић (Фото: Прес центар УНС-а)
Према Филиповићевић речима управо су Косово и наша предања, „а Косово је једно од најсветлијих“, то везивно ткиво које припаднике српске дијаспоре у идентитетском смислу држи на окупу.
„Ако нам одузму Косово, наше тело неће бити осакаћено. Када вам одсеку видљиви део тела онда сте осакаћени. Ја говорим о потпуној деструкцији нашег идентитета, јер Косово није део тела, оно је оно што не можете да опишете речима, оно је душа народа“, рекао је Филиповић. „Народи настају и нестају на предањима. Овде има људи који можда могу да говоре боље од мене о томе али ја сам то осетио када сам био припадник српске дијаспоре“.
„Тај полен који је расут по свету, говорим о знању које наши људи скупљају, говорим о спортским успесима, не значи ништа уколико мед на крају не канете у кошницу која се зове Србија. А веза са Србијом јесу наша предања међу којима је најсветлије Косово“, подвукао је Филиповић.
Мило Ломпар је указао да протест који је најављен на конференцији има, међу осталима, три садржаја: демократски, државотворни и национални.
Мило Ломпар (Фото: Прес центар УНС-а)
Ломпар је указао да се демократски карактер протеста најбоље уочава ако се обрати пажња на спољне околности где се под дејством западних политичких настојања , превасходно америчких, доносе изразито антидемократске одлуке. Наиме у Македонији, упркос вољи народа који је масовно бојкотовао референдумско изјашњавање, донете су одлуке „које битно мењају државни и укупни лик македонске државе“. Слична ситуација била је у вези са црногорским признањем косовске сецесије. „Видимо да су исти они чиниоци који позивају да се успостави нешто што се немушто и рђаво назива разграничење, а што представља државно-правно признавање Косова и Метохије као независне државе, склони да посегну за решењима изразито недемократског карактера“, рекао је Ломпар. Он је истакао да „протестујући против таквих ствари ми се у ствари, у ово време када је велика сенка стављена на онај племенити садржај идеје демократије, враћамо управо застави демократије“.
Ломпар је протест оценио и као државотворни „зато што доводи до очигледности свест да држава Србија, представља нешто што ће бити у процесу деструкције уколико се на Косову и Метохији њеном сагласношћу успостави други државнополитички поредак“. Она би тиме, према његовим речима, „ушла у процес даље ерозије њеног државног облика, сама напада идеју сопственога суверенитета и објективно доводи у питање свој карактер не само тамо где они који воде политику мисле него и тамо где они ни не помишљају да тај карактер може бити доведен у питање“.
„Овај протест има и национални карактер не само због свега што смо чули када је реч о косовској традицији у културној, политичкој, симболичној и правној историји српског народа него и зато што косовско питање, по мом осећању ствари, тестира вољу за постојањем једног народа у његовој унутрашњој сагласности са самим собом и у покушају да ситуира своје место у свету у коме живи“, подвукао је Ломпар. „Косовско питање поставља питање укупне егзистенције српског народа на Балканском полуострву, у врло неповољним контекстима других држава и у исто време обеснажује она настојања, уколико се овако једно накарадно решење уопште појави у јавној сфери и уколико – не смем ни да мислим – постане део стварности, тамо где српски народ има извесне облике аутономије који представљају битну компоненту наше националне егзистенције“.
Ломпар је указао да овај протест треба да буде увод у један дубљи преокрет наше јавне свести, „који би је оспособио да разуме нешто што је битно, за саму историју српског народа, и за саму његову стварност, а то је демократски, државотворни и национални карактер оних људи и оних настојања који обележавају историју и садашњост српског народа“.
Одговарајући на новинарска питања Часлав Копривица је указао како се организатори протеста не противе дијалогу са косовско-метохијским Албанцима као таквом али само уколико су оквири тог дијалога Устав Републике Србије и Резолуција 1244 СБ УН. Он је такође указао да је онеспокојавајуће да једно илегално тело, „Скупштина“ у Приштини, расправља о овим питањима док се грађани Србије држе у незнању.
Присутни на конференцији (Фото: Прес центар УНС-а)
Коментаришући текуће грађанске протесте Слободан Самарџић их је оценио као оправдане и легитимне и као резултат једног дугог унутрашњег врења и незадовољства. Међутим, он је указао како му делује да организација и координација протеста уопште не постоји и да они трају исувише дуго а да не би изнедрили некакво вођство. Навео је да на тим протестима постоје опозициони политичари али као да се либе да преузму вођство.
Међутим, он је указао, да државотворни садржај у потпуности изостаје са ових протеста. Уколико меру приближавања, наставио је Самарџић, могућег вођства и демонстраната представља „Уговор са народом“ ту нема важних питања државотворних питања, укључујући и Косово. Он је овај документ оценио као веома слаб. „Протест јесте права ствар али бојим се да ће он да временом усахне као поток у пустињском песку“, завршио је поетском метафором Самарџић.
Говорећи о евентуалном настојању америчких власти да промене властодршце на овом простору он је таква тумачења оценио као незаснована. „Рекао бих да они са српским властима немају никакав проблем. То је за њих идеална ситуација. Једна гарнитура, која се легитимише националним програмом и контролише или има проруски оријентисано бирачко тело, води прозападну политику која је спремна да изађе Западу у сусрет у погледу захтева за предајом Косова. И то је заиста једна вештина која није свакодневна – не рачунајући Мила Ђукановића“, рекао је Самарџић. „Не видим ту опасност за Србију, нећу рећи нажалост јер не бих волео да америчка страна смени било које руководство јер је то ствар овог народа – ако народ не може да смени лоше руководство онда ту нешто фали. Мислим да је ова влада стабилна и мислим да опозиција има погрешан став пуштајући да она вршља како хоће на најважнијем државном питању а не супротставља му се“. Нагласио је да је тек после пет-шест година дошло до „неке врсте окупљања и неке врсте става у „Програму о тридесет тачака“ који је јасан у погледу државног интегритета“.
„За тих пет-шест година ова власт се изванредно стабилизовала“ и она са мерама које прелазе „границу праве диктатуре“, личне власти врло стабилно влада и има подршку читавог западног света, закључио је Самарџић.
Наглашавајући нестраначку природу протеста Копривица је на крају позвао и демонстранте који шетају суботом да се придруже као и гласаче СНС-а да поруче оном кога су изабрали да не може у њихово име да призна Косово. Самарџић је на крају подвукао да ће на протесном скупу говорити генерал Божидар Делић, Звонко Михајловић, последњи председник српске општине Штрпце, Милош Јовановић, председник ДСС-а, Милош Милићевић из студентског удружења „Црвена линија“ и професор Филозофског факултета Милош Ковић.
Милош Милојевић
Погледајте још
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар