Који је још стручњак који се задесио на месту министра деловао на том месту као стручњак а не као политичар? А ако целу владу чине стручњаци, онда је она по дефиницији влада политичара, а не стручњака
Професор Слободан Самарџић (Извор: Н1)
Општи је утисак да су потписници Споразума са народом спремни да, уколико пројекат смене постојеће власти успе, изврше радикалан прекид са режимом личне власти актуелног председника државе. Они наступају заједно у акцији за добијање основних изборних услова, без таквих услова заједно ће бојкотовати изборе, на могуће изборе ће изаћи на заједничкој листи већег броја странака и удружења, после евентуалне победе ће формирати коалициону владу, и ту наилазимо на велику програмску нејасноћу у низу ставова тачке 7 Споразума.
Ти ставови предвиђају „Владу стручњака састављену од одговорних и стручних људи на челу са нестраначким премијером“. Задатак те владе је да заједно са Народном скупштином припреми предуслове за враћање демократских начела и владавине права у дванаест кључних области политичког система и јавног живота Србије. Деловање ове владе предвиђено је на једну годину. Јасно је, дакле, да се у Споразуму предвиђа посебан прелазни режим ка нормализацији поретка демократије и владавине права. Али, није јасно зашто ови искусни политичари овако важан посао преносе на именовану а не изабрану извршну власт, на тзв. Владу стручњака. Какво је то бланко поверење које се даје групи професионалаца, стручних познаваоца области које би требало уредити тако да јавни живот Србије неповратно крене путем демократије и владавине права.
Када се погледа списак области које би иницијално уређивали министри-стручњаци на челу са председником Владе као врховним стручњаком, видимо да је реч о уобичајеним питањима државног уређења и јавне управе, уз додатак неких питања (као лустрација, испитивање порекла имовине) која су од великог практичног значаја за сређивање прилика у земљи. Када се, пак, погледа на који начин би требало извести ново уређивање, видимо да је реч о доношењу нових законских оквира за поједине области. И ту долазимо до првог проблема.
Разуме се, законе ће формално доносити Народна скупштина, али ће њихови предлагачи овога пута бити стручњаци у одори министара. Шта је проблем? Ако су стручњаци најпозванији за законско уређивање појединих области, ако се они позивају да то учине због њихове стручне савршености (изузетности), онда произилази да ће Народна скупштина овде бити само у функцији изгласавања закона без расправе. Процедура расправе само би негирала потребу да законски предлог дају стручњаци, који су ту на основу претходног поверења у њихову савршеност. Формално гледано, улога Народне скупштине била би иста као и данас – да делује као гласачка машина. То је чудно, с обзиром на претпоставку о демократској изборности посланика. Не треба сумњати да данас напредњаци и социјалисти дају бланко поверење законским предлозима њихове владе, јер мисле да су они перфектни, као што би се то догодило и са односом између Владе стручњака и нове демократске скупштине.
Овде су се аутори Споразума мало занели модерном технократском идеологијом. Она је данас склона сцијентификацији и деполитизацији све бројнијих сфера јавне политике, али се још нигде није догодило да целу владу, на челу са председником, чине све сами стручњаци. Ако је претпоставка да ће стручњаци код нас „само“ изградити темеље нове политике, а онда ће наступити политичари, зашто би стручњаци били осуђени на колективну абдикацију после годину дана ако је њихов посао, иначе најтежи и утемељујући, добро обављен. Ако је, такође, претпоставка да су стручњаци у стању да ураде најважнији посао за једну државу, зар нису они самим тим и најбољи могући политичари у тој држави. Који је још стручњак који се задесио на месту министра деловао на том месту као стручњак а не као политичар? А ако целу владу чине стручњаци, онда је она по дефиницији влада политичара, а не стручњака. Ако би та влада деловала по научним а не по политичким законима, онда би то само била савршена технократска влада најзад остварене антиутопије. Али, ипак не би била неполитичка, већ врло политичка влада, додуше под знаком науке. И ту долазимо до другог спорног питања о Влади стручњака.
Основно питање у политици одвајкада је било питање одговорности. Ако неко ко управља јавним животом нема пред собом инстанцу одговорности – Бог, сталеж, народ, изборно тело… – тај не може да испуни своју дужност. Коме би одговарала наша Влада стручњака? Проблем на први поглед није драматичан, јер је она орочена на годину дана. Али, ипак, коме одговара за тих годину дана. Изгледа – никоме, а треба да удари темеље неповратне владавине демократије. Не одговара Скупштини, јер она је фактички не бира и не може да је смени. Не одговара ни чланицама Споразума, јер то нигде не пише, сем фразе да је реч о „одговорним и стручним људима“. Они су, дакле, одговорни сeби и својој струци, али то није довољно за оне који обављају јавни, политички посао у правом, па и у великом, смислу речи. Произилази да су они, у години свог политички важног мандата, политички неодговорни.
И овде се показује да идеја о Влади стручњака у Споразуму није убедљива. Само се открива да би Споразум тиме увео народ у сферу нове неизвесности, наводећи га на највеће бланко поверење у поређењу са оним што смо до сада гледали.
Боље је да чланице Споразума преузму пуну одговорност за политичке промене од самог почетка, ако до њих неким случајем дође. Нека им стручњаци помажу у свим доменима јавне политике, нека воде и неке посебне области, тзв. регулаторне службе (специјализоване агенције). Али, за вођење политике, а посебно за утемељење демократије и владавине права после диктатуре, одговорни су само прави политички учесници. У супротном, испало би да идеја о Влади стручњака треба само да надомести неспособност чланова Споразума да направе целовит и убедљив опозициони програм. А то би било тривијално.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Чак и ако би то тако кренуло, ваљало би унапред знати ко су ти стручњаци, зар не? Тако да грађани гласају за политичаре у које верују јер знају да ће они изабрати одређене људе у које они, грађани, имају поверења. Иначе, како би то изгледало, како и зашто веровати политичарима да “ће изабрати стручњаке”? Како да знамо да се не би сложили у том избору, да се не би међусобно посвађали, да се не би погађали око политичког утицаја, јер у политици се увек ради о томе.
И тако даље. Када српска политика и српска јавност буду успешно претресли и нашли одговоре на сва ова питања, то ће бити знак да су сазрели и да знају зашто и кога бирају.
Znaci, zalazu se za socijlizam, kada utvrde poreklo imovine ima da se vratimo u socijalizam, a imacemo i neizabranu vlast partijskih namestenika.Lustracija i utvrdjivanje porekla imovine su mi omiljene bajke.SS je doneo novitet na politickoj sceni u Srbiji, a to je sakrivanje politicara (jedino Vukadinovic uporno ponavlja da nije clan SS-a, kao sto je deceniju ponavljao da nije clan DSS-a, nikako da izadje iz negacije i vrati se sebi, sto bi rekao Hegel).Njihove vodje ne ucestvuju u protestima koje organizuju, a po svemu sudeci nece ucestvovati ni u vladi koju ce postaviti, a posto ce se utvrdjivati poreklo imovine (nece, ali pravimo se za potrebe komentara da hoce), mogu odmah da se samouhapse.
Sto se price o “vladi strucnjaka” tice, to je demagosko sredstvo sa vise ciljeva.Prvi je, naravno, opsenjivanje prostote “strucnim autoritetom” (vec pisah da se u temelju moderne nalazi nastojanje da se pitanje istine svede na pitanje kriterijuma koji bi bili dostupni bilo kome (Bekon, Dekart, uz cenu stavljanja svog postojeceg znanja po strani, sasvim slucajno, imajuci u vidu centralno mesto jezika u savremenom razumevanju sveta, srpski Dekart, Vuk ili Kopitar, izvrsio je ovaj zahtev jos efikasnije svodeci celokupnu stvarnost na jezik narodne mase, brutalno odsecajuci ono sto je kod Dekarta i Bekona samo stavljeno u zagradu), cime su iskljuceni oblici spoznaje poput objave, prosvetljenja (svedeni su na mentalne bolesti), ali evo na drugom kraju taj zahtev da je znanje samo ono sto moze biti dostupno bilo kome zavrsava u specijalizaciji koja dostize te dimenzije da dovodi u pitanje i samu demokratiju, jer strucnjake mogu birati samo strucnjaci, a ne obican glasac.Cak i za sirokoobrazovane ljude ekonomija, koja zauzima centralnu poziciju u savremenoj drzavi, nerazumljiva, tako da ni visoko obrazovanje vise ne garantuje posedovanje kredibilnosti da se bude birac, dakle nisu problem samo polupismeni i “krezubi”.Vlada strucnjaka je ogranicena i usmerena ustavom.Pitanje KiM nije pitanje diplomatske strucnosti, barem ne u prvom redu, vec pridrzavanja ustava, sto ne zahteva nikakvu strucnost, pa cak ni moral, vec jednostavno funkcionisanje institucija i sprovodjenja zakona i mera koje se formiraju u susretu sa preprekama, u ovom slucaju u zastiti teritotijalnog integriteta.Kroz institucije se realizuju i modifikuju interesi izrazeni ustavom kroz razlicite strategije.Posto su nase institucije ispunjene realizatorima politike “EU nema alternativu”, sto je demonstrirano preko podrske agenture (ne nuzno spijuna, vec agenata, kao zastupnika stranih interesa) po fakultetima, vlada strucnjaka je samo sredstvo daljeg produzavanja neupitnosti EU integracija, bez obzira na moguci moratorijum, jer vidimo da institucije nastavljaju svoj rad.
О овоме сам писао…Појам техничке владе, ако би се мењала садашња власт, је Мачак у џаку, о чему опширно пише професор др. Самарџић. Све је ту нејасно како што су двојица грађана у горњим текстовима објаснили. Зато мислим да та техничка влада треба да дуже влада, али да буде састављена од политичара, који морају проћи процедуру избора и демокраског парламентаризма. Ао је другачије, држава остаје без власти у смени? Неко мора да влада, да институције функционишу, да народ ради, школе и болнице, да се примају плате и пензије? Како то извести? Техничка влада(ко је предлаже и по каквом избору?…паријском,или стручном?)…. Ако је неко стручан, не значи да је политички спосбан да обавља деликатне фукције државе, и обрнуто, као што Савез за Промене, прдлаже?. То је лако рећи, али тешко учинити?… Они нигде не говоре о бирачким централизованим или централизованом и пречишћеном списку бирача, не говоре како ко ће бити носилац функција од општине до посланика, премијера и владе, на изборима?…Да ли они то дају техничкој влади да уради, или ће ићи на кобиновани систем и тражити Трећи пут Србије, где је ту много проблем, јер Запад и Исток ће за све бити запршкау српској чорби! Зато предлажем, кобиновану технику политичку владу Трћег српског пута, где када се за годину дана све уреди, иду демократски избори. Програм које направила “мешовита влада”, преставља се у предизборној кампањи после годину дана.У њој учестују све странке и сви грађани-бирачи. ПИШЕ: РАДОМАН МЛАЂЕНОВИЋ МЛАЂ-НИШ