Едита Тахири: Бриселски преговори омогућили Косову да реинтегрише север

Када је Вучић схватио да је процес интеграције севера Косова кроз Бриселске преговоре завршен, напустио је дијалог и пребацио се на тему промене граница, рекла је Тахири

Едита Тахири сведочила је готово свим преговорима о Косову у последње три деценије (ARMEND NIMANI/AFP/GETTY IMAGES)

Едита Тахири представљала је косовске Албанце у готово свим преговорима са Србијом од деведесетих – од Лондонских преговора 1992. године, преко Рамбујеа 1999. године, па све до седам година Бриселских разговора.

Она није присталица предлога косовског премијера Рамуша Харадинаја, да се на једној међународној конференцији реши свеукупно косовско питање.

„Мислим да је конференција непотребна – Косово је независна држава и то је потврдио и Међународни суд правде.

Бриселски формат који укључује и Сједињене Државе треба да уђе у завршну фазу, да се дефинишу суседски односи – то је шанса за обе земље да се међусобно признају, успоставе мир, да би будуће генерације биле ослобођене овог проблема“, каже Тахири.

Тахири сматра да су управо Бриселски преговори, из њеног искуства, најплодотворнији за односе Београда и Приштине.

„Они су омогућили Косову да реинтегрише северни део Косова, мада то у јавности није тако изгледало јер није у питању био пакет – реинтеграција је ишла корак по корак.

Од 2011. године и успостављања границе Србије и Косова, преко успостављања косовског правосуђа, полиције и царине, учешћа општина са Севера на изборима на Косову.“

Ипак, ни конференција у Рамбујеу, иако завршена без споразума, за Едиту Тахири није неуспешна.

„То је био последњи дипломатски покушај решавања проблема, којим је отворен пут за НАТО бомбардовање, што је даље створило услове за ослобођење Косова и касније независност“, присећа се чланица преговарачког тима косовских Албанаца 1999. године.

Ветон Сурои, Ибрахум Ругова, Хашим Тачи и Реџеп Ћосја рукују се после потписивања Споразума у Рамбујеу, који делегација Србије није прихватила (JACK GUEZ/AFP/GETTY IMAGES)

Рамбује – „успех“ неуспешне међународне конференције

Две деценије касније, Едита Тахири са радошћу се сети замка у француском граду Рамбује.

„Конференција у Рамбујеу је прва на којој се разматрало питање Косова у последњих 100 година“, истиче она њен највећи значај.

Каже да је сваки члан добио лични позив од Контакт групе коју су чиниле светске силе – посреднице у разговорима.

„Наша делегација се састојала од представника мировног покрета и представника оружаног отпора – па смо морали најпре да изградимо наше јединство.

Ја сам то узела у своје руке, била сам једина жена у делегацији, министарка спољних послова десет година, са добрим искуством у међународним односима – обе стране сматрале су ме за објективну.“

Описује да је било потребно четири сата да би два крила делегације – политичко и структуре Ослободилачке војске Косова – постигле консензус о заједничком наступу, начинима и принципима доношења одлука.

„То нас је довело да радимо заједно и да сви прихватимо споразум који није значио независност Косова, али јесте НАТО интервенцију у заустављању рата и чувању живота људи, док је остављао отворена врата ка независности.“

Едита Тахири била је једина жена у делегацији косовских Албанаца на преговорима у Рамбујеу (GETTY IMAGES)

Едита Тахири присећа се француског замка у коме се делегације нису сусретале – међународни посредници обилазили су их у њиховим одајама.

„Ово је можда јединствени пример шатл дипломатије у оквиру једног замка“, описује она са осмехом.

Чланица тадашњег преговарачког тима закључује да је конференција била добар метод разговора две земље у сукобу.

„Сада смо две независне државе које нису у рату, имају визију прикључења Европској унији и сада треба да поштују европске принципе добросуседства. Нема потребе за конференцијом јер је Косово независно, а границе се не смеју дирати“, закључује она.

Српски преговарачи Ратко Марковић и Никола Шаиновић пред почетак преговора у Рамбујеу (GETTY IMAGES)

„Неприхватљива промена граница“

Иако није сагласна са ставом председника косовске владе Рамуша Харадинаја о организовању међународне конференције, Едита Тахири није ништа ближа ни косовском председнику Хашиму Тачију.

Каже да су Тачи и Вучић су ушли у опасни сценарио потенцијалне размене територија и промене граница.

„Из мог дугогодишњег искуства у региону, мислим да се границе на Балкану успостављају ратовима.

Ако мислимо о њиховој промени, треба да знамо да то води нестабилности и новим ратовима у региону – а то нам не треба.“

Тахири каже да је идеја потекла из Србије, уз подршку Русије и да за циљ има успостављање Велике Србије јер Београд већ суштински контролише половину Босне и Херцеговине.

„Када је Вучић схватио да је процес интеграције севера Косова кроз Бриселске преговоре завршен, напустио је дијалог и пребацио се на тему промене граница.“

На опаску да у томе има доброг саговорника у Приштини у лику Хашима Тачија, Тахири каже да је већински став – другачији.

„Осим господина Тачија, сви смо уједињени против промене граница, против атака на државност Косова.

Тачи је усамљен јер су против те идеје све партије – и на власти и у опозицији, укључујући и нас, осниваче ове државе.“

За наставак разговора, Едита Тахири наводи велики значај улоге Сједињених Држава, али и неопходност веће доследности Европске уније у примени стратегије интеграције земаља Западног Балкана у пуноправно чланство.

Конференција у Рамбујеу

  • Вођени од 6. до 23. фебруара у дворцу Рамбује крај Париза, настављени у Паризу од 15. до 23. марта 1999. године
  • Завршени без споразума делегација СР Југославије/Србије и косовских Албанаца
  • Преговорима претходила шатл дипломатија Контакт групе
  • Водећи преговарачи били су Кристофер Хил, Борис Мајорски и Волфганг Петрич, док је важну улогу играо и Ричард Холбрук
  • Делегација СРЈ/Србије: Никола Шаиновић, Ратко Марковић, Владан Кутлешић, Владимир Штамбук, Војислав Живковић, Ибро Ваит, Гуљбехар Реуфи-Шабовић, Љуан Кока, Фаик Јашари, Зејнелабедин Курејш, Ћерим Абази, Рефик Сенадовић, Сокољ Чусе.
  • Делегација косовских Албанаца: Хашим Тачи, Ибрахим Ругова, Фехми Агани, Бујар Букоши, Едита Тахири, Идриз Ајети, Марк Краснићи, Реџеп Ћосја, Хидајет Хисени, Бајрам Косуми, Мехмет Хајризи, Ветон Сурои, Бљерим Шаља, Јакуп Краснићи, Рам Буја, Азем Суља, Џавит Халити.
  • Дан по завршетку преговора без договора, отпочело је НАТО бомбардовање СР Југославије

Шта каже наука

Лори Нејтан, професор и директор Програма медијације Крок Института за међународне студије мира Универзитета Нотр Дам, САД

„Поставља се питање шта је циљ овог процеса. Ако је циљ нормализација односа Косова и Србије и пуно међународно признање које Косово жели, онда међународна конференција није права стратегија у овом тренутку. Ниво анимозитета између две земље је превелик, а позив премијера Косова да се организује конференција је више поза него покушај да се дође до преговора. Ако се погледа листа коју је Харадинај навео на Фејсбуку, на њој су претње, немогући услови – због тога је ово више поза и покушај застрашивања него прави покушај да се дође до конференције.

За међународну конференцију потребан је висок ниво поверења међу странама, посвећеност обе стране чињеници да ће на конференцију отићи са бар минималном жељом да се проблем реши. Неопходне су велике припреме да би се изградио однос међу двема странама пре конференције. За овакве сукобе, међународна конференција није прави облик и решење. Бољи облик, готово увек, су тајновитији билатерални преговори уз посредовање. Онда када се основни и прелиминарни договори постигну, међународна конференција може бити искоришћена да се утврде, ратификују и прославе постигнути договори. Конференција није примарни метод преговора, већ јој претходе успешни договори пре саме конференције.“

Едита Тахири предводила је делегацију Приштине на преговорима у Бриселу од 2011. године (GEORGES GOBET/AFP/GETTY IMAGES)

Ко је Едита Тахири

  • Рођена је 29. јула 1956. године у Призрену
  • Студирала на америчком Харварду, докторирала на Универзитету у Приштини у сарадњи са америчким професорима 2011. године
  • Током деведесетих година, министарка иностраних послова у паралелној Влади Косова
  • Учесница Лондонских преговора о Југославији 1992. године, Конференције у Рамбујеу 1999. године, шефица преговарачког тима Косова у Бриселским преговорима од 20011. до 2018. године
  • Вицепремијерка у Влади Косова и министарка за дијалог у влади премијера Исе Мустафе
  • Једна од оснивачица Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове
  • Од 2004. године на челу Демократске алтернативе Косова, тренутно ванпарламентарне странке

Александар Миладиновић

(BBC на српском, 31. 1. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading