Никола Маловић: Свети Сава у Боки

Од свих епархија СПЦ  у цијелој Краљевини Југославији највише храмова посвећених Светом Сави налазило се у епархији Бококоторској

Најзначајнији Рус у српској историји је хиром судбине остао именом непознат.

Био је то монах који је у очима Растка Немањића открио жељу да посад гледа у боји, а не само у црно-бијелој техници. Иако је Растку и раније имао ко да прича о револуционару – Христу, који је обесмислио све револуције потом, ипак је Рус био тај који је Србе задужио до дана данашњег.

Како?

Тако што је Растка Немањића у руском манастиру Светог Пантелејмона 1192. на Светој Гори превео у Саву. Чудесан је, наиме, тренутак када човјек духовно прогледа, а чудеснији, рекао бих, када све остави да би служио револуцији.

Свети Сава није мало тога оставио иза себе, башка месо на језику, башка интимни загрљај жене. Препустио је земаљску власт, иако се у нашем народу за сваког владара држи да ако и није рекао како главу даје, а власт не – макар је мислио.

Као младић добио је на управу Захумље, око 1190, монаши се, и постаје духовни отац властитом оцу, који се монаши, око 1196, постаје Симеон, и са духовним оцем а тјелесним сином, Савом, од 1198, гради Хиландар, једини српски манастир на Светој Гори.

Први српски архиепископ био је и први српски писац, учитељ, законодавац, дипломата, прекоморски путник…

Добар комад зиме пред 800 година самосталности Српске православне цркве провео сам уређујући књигу „Свети Сава у Боки“ из пера Васка Костића, аутора 40 књига, носиоца Ордена Св. Саве и потомка свештеничке породице у чијој се духовној скрби налазило острво Св. Архангела Михаила – на коме је 1219. Свети Сава основао Зетску епископију, претечу данашње Митрополије црногорско-приморске.

Уздигнемо ли фокус, од свих епархија Српске православне цркве у цијелој Краљевини Југославији највише храмова посвећених Светом Сави налазило се у епархији Бококоторској.

Ово не треба да чуди, каже ми о. Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, ако знамо да је Бока она земља на чијој је територији Свети Сава 1219. установио сједиште Зетске епископије.

Фондација „Проф. Срђан Грбић“ при Патријаршији Српске православне цркве нашла се на страни труда да се финалменте открије колико је Свети Сава био везан за Приморје, каква је путовања предузимао из Боке, али и да је већи дио Боке била земља остављена Светом Сави у насљеђе.

Књиге такође могу да буду задужбине. Зато је и угодан рад на њима. „Свети Сава у Боки“ говори о заливским специфичностима, као што су светосавски бадњаци, светосавски пост, потом о Савиндану као о школској слави од давнина, о Савиндану као крсној слави Бококоторске епархије. Аутор нас упознаје и са легендама о Светом Сави, о поријеклу бројних топонима везаних за Светог Саву, те биљежи како су у прошлости изгледале Светосавске свечаности у Боки, у Котору, и другдје по Заливу, али и како су изгледала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама.

Изузимајући Хиландар, култ Светог Саве развијенији је у Боки него у ма којем крају гдје живе Срби.

Ријетко се, или никада, догоди да први сусрет буде судбински.

Провиденца се збила око године 1190, када је један руски монах у очима Растка Немањића открио жељу да посад гледа у боји, не више у црно-бијелој техници. Иако је Растку и раније имао ко да прича о Христу – револуционару који је обесмислио све револуције потом, ипак је Рус био тај који је Србе задужио до дана данашњег. Најзначајнији Рус у српској историји је хиром судбине остао именом непознат.

(Печат, 25. 1. 2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Овде, на једној од руковети Светосавља које нам је @стањествари подарило ради вечног памћења и вечног устројства Србља и Србских земаља, у, за, кроз и ради Крајеуголника Србског, Богочовечанског – Светог Саве, можда баш зато што је ова руковет осољена морем србским, прилажем своју дубоку благодарност изврсности најбољег србског сајта, који јесте руковет истине, слободе и правице сам по себи… Како је дивно, велебно, кад се словом благородним, писменом благодатним, руковетном речју радосно ускликне Светом Сави !

    Свиђа ми се

  2. Никола Маловић је један од оних Срба за које се каже – да га нема, ваљало би га измислити!
    Хвала му!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s