Принуђен сам да дам коментар на деловање мог млађег сина, Богдана, познатог на Јутјуб сцени као Бака Прасе
Ненад и Богдан Илић (Извор: ФБ свешт. Ненада Илића)
Многим позивањима, цитирањима, коментарима, згражањима, нападима и одбранама принуђен сам да дам коментар на деловање мог млађег сина, Богдана, познатог на Јутјуб сцени као Бака Прасе.
Интересовање за његову огромну популарност на Јутјубу – преко милион пратилаца – у широј јавности почело је после „стампеда“ деце у тржном центру у Новом Саду који сигурно није његова одговорност, него се ради о пропустима организатора.
Не подржавам део речника и слика које он користи у својим популарним клиповима. И он то зна. О томе се расправљамо. Зашто на јавној сцени користи речник који не користи у кући…
Он ми објашњава да је то начин да успостави са својом публиком искрену комуникацију. Говори језиком нашег времена и наше културе, често се спрдајући са клишеима.
Трудим се да га убедим да искористи своју популарност за пласирање неког паметнијег садржаја. У ствари – не морам. Он тачно зна колико може таквог садржаја да пласира а да задржи публику. Углавном младу, али има ту и старијих.
Уклапа се у реалност којој се ја снажно противим.
А колико би деце и младих искрено прихватило поруке о томе да не пуше, не пију, не дрогирају се и труде се да здраво живе, што Богдан упорно поручује, кад бих ја покушао да им пласирам или неко од душебрижника који мисле да је његово деловање лоше за децу?
Лицемерје је на нашим просторима достигло невиђени степен.
Кад, на пример, ја међу својим пробраним пријатељима на Фејсбуку потегнем питање подршке Министру културе који је покушао да уради нешто по питању ријалитија и катастрофалног стања масовне културе – јави се једва по неко. Велики број се отворено дистанцира од проблема због тога што министар не би био министар да не припада „њима“. И због тога – нема подршке. Згражање – да. Иоле активније учествовање и прихватање макар и делића одговорности за руинирање културе – не.
Прихватање одговорности за то у чему наша деца данас живе није нам блиско. Криви су неки други. Бака Прасе, момак од двадесет две године – веома одговоран.
Деца не слушају оно што им ми причамо. Она су много паметнија од нас. Она нас прозиру и узимају од нас оно што виде у нама. Уверио сам се на много примера да она и у Богдану виде доброту и разуларену младалачку радост која и њих радује.
Ако радост и оптимизам не налазе у својој околини – наћи ће на Јутјубу.
Богдан је за нешто више од годину дана без ичије подршке, пре свега без подршке система који производи накарадне узоре који не испуњавају никог ничим, дошао до преко милион пратилаца! Нисмо га подржали ни ми, родитељи, скептични према површности Јутјуб сцене.
Све је сам зарадио и изградио. Талентовани забављач новог времена.
Упоран како га је Бог дао, натерао ме је да се и ја ту и тамо с њим појавим у клиповима. „Фемили-френдли“ – каже. Нема псовки шалимо се, али повремено причамо на озбиљне теме. У коментарима деце видим прихаватње неких озбиљних порука, поштовање и према мени, (мање злобних коментара него кад се појављујем на другим местима), али и дељење поштовања према њиховим родитељима. Баш штетно…
Под једним веома гледаним интервјуом на црквене теме (Балкан инфо) објавио је после разних душебрижничких коментара оних који су нас повезали нешто што ме је искрено дирнуло:
„Samo da se obratim pojedinim ljudima koji komentarišu ovaj video…
Izvinite, a šta vi znate o tome kako je mene otac vaspitao? Jel uopšte imate pojma da imam brata i dve sestre koji nisu ni nalik meni, i potpuno se drugačije ponašaju? Studiraju ETF, Hemiju, Istoriju, rade. Da li neko od vas misli da se moj otac slaže sa svim stvarima koje ja radim? Svaki put mi kaže kako bih mogao manje da psujem u klipovima, ili da u potpunosti izbacim. Ja njega nisam čuo u životu da je opsovao. Ni njega ni majku. Milion stvari bi on tu promenio, ali to je moj život. Ja biram kako ću da pričam svoju priču.
Celo detinjstvo je bio tu za mene, radio je u glavnom od kuće, a bio je djakon u crkvi jer je voleo svoju veru. Uvek je stavljao druge ispred sebe i radio poslove koji će možda pomoći nekome, umesto poslova koji će doneti više novca. To mi jako često nije bilo jasno, zašto on to radi? I kad ga pitam zašto, on odgovori nešto u kontekstu, želim da pomognem narodu uz pomoć ljubavi i vere (tako nešto, nikad ga nisam slušao kad je to krenuo da priča). Vaspitao me je kako treba, ali ja sam uvek bio crna ovca, razlikovao se od brata koji je bio djak generacije, student na budžetu, ugledan djak. Ja sam za to vreme svirao u srednjoj muzičkoj školi i hvatao prečice.
Vodio me je u crkvu svake nedelje, postio sam svaki veliki post. Kada sam porastao, sve sam bio neredovniji, ulenjio sam se, bilo mi je sve teže da postim i da ustajem rano za crkvu. To mu se nije svidelo, ali posle nekog vremena je moj otac to razumeo. Smatram da odlazak u crkvu i post treba da budu povezani sa željom da se neko zbliži sa Bogom, a ne da budu nešto što mora da se radi jer je to neko rekao. Ja za to nisam spreman, i to sam objasnio svom ocu. On poštuje moje mišljenje i ono što ja radim, iako se ne slaže u potpunosti sa tim, tako da je to poštovanje uzajamno. Kakav bi on bio čovek da me drži u kavezu i da me formira po svom liku? Jel mislite da je to pravi način? Da li neko od vas misli da je vernik i Srbin i dobar čovek zato što posti na veliki petak i onda ode na pljesku posle ponoći i postavi status na fejsu, uffff napokon mogu da jedem…
A sada ne pričam o mom ocu, već o Ocu Nenadu Iliću, koji je čovek za primer većini, što zbog svoje istinske vere, što zbog skromnosti, i smatram da nikad ne bi hteo da napišem ovakav komentar, ali me je iskreno sramota zbog nekih komentara koje sam pročitao, i samim tim smatram da mi je dužnost da stanem na njegovu stranu.
Kad bi svako od vas pošao od sebe, umesto da gleda šta drugi rade i to kritikovali, mnogo biste bili srećniji i ispunjeniji. Vadite noseve iz tudjih života jer ne znate sve, iako mislite da znate.“
Није на ћирилици на коју га увек подсећам, али он се на интернету обраћа свој публици која разуме српски. Руком пише на ћирилици, иако му је рукопис детињи. ☺️
Ово што је написао обавезало ме је слично подршци коју су ми поводом рада на једном великом, још увек неоствареном црквеном пројекту, написали монаси Хиландара.
Богдан је бољи и паметнији него што сам ја био у његовим годинама и ако сачува своју доброту, промениће надам се и речник и побољшати укус и дај Боже, учиниће за овај народ више него што сам ја учинио.
Пожелите својој деци нешто слично и верујте у њих.
А ја нисам ово написао да се правдам, нити да правдам Богдана, него због тога што ме замара опште одсуство љубави и поверења, било да смо у Цркви или ван ње.
Опрема: Стање ствари