Принуђен сам да дам коментар на деловање мог млађег сина, Богдана, познатог на Јутјуб сцени као Бака Прасе
Ненад и Богдан Илић (Извор: ФБ свешт. Ненада Илића)
Многим позивањима, цитирањима, коментарима, згражањима, нападима и одбранама принуђен сам да дам коментар на деловање мог млађег сина, Богдана, познатог на Јутјуб сцени као Бака Прасе.
Интересовање за његову огромну популарност на Јутјубу – преко милион пратилаца – у широј јавности почело је после „стампеда“ деце у тржном центру у Новом Саду који сигурно није његова одговорност, него се ради о пропустима организатора.
Не подржавам део речника и слика које он користи у својим популарним клиповима. И он то зна. О томе се расправљамо. Зашто на јавној сцени користи речник који не користи у кући…
Он ми објашњава да је то начин да успостави са својом публиком искрену комуникацију. Говори језиком нашег времена и наше културе, често се спрдајући са клишеима.
Трудим се да га убедим да искористи своју популарност за пласирање неког паметнијег садржаја. У ствари – не морам. Он тачно зна колико може таквог садржаја да пласира а да задржи публику. Углавном младу, али има ту и старијих.
Уклапа се у реалност којој се ја снажно противим.
А колико би деце и младих искрено прихватило поруке о томе да не пуше, не пију, не дрогирају се и труде се да здраво живе, што Богдан упорно поручује, кад бих ја покушао да им пласирам или неко од душебрижника који мисле да је његово деловање лоше за децу?
Лицемерје је на нашим просторима достигло невиђени степен.
Кад, на пример, ја међу својим пробраним пријатељима на Фејсбуку потегнем питање подршке Министру културе који је покушао да уради нешто по питању ријалитија и катастрофалног стања масовне културе – јави се једва по неко. Велики број се отворено дистанцира од проблема због тога што министар не би био министар да не припада „њима“. И због тога – нема подршке. Згражање – да. Иоле активније учествовање и прихватање макар и делића одговорности за руинирање културе – не.
Прихватање одговорности за то у чему наша деца данас живе није нам блиско. Криви су неки други. Бака Прасе, момак од двадесет две године – веома одговоран.
Деца не слушају оно што им ми причамо. Она су много паметнија од нас. Она нас прозиру и узимају од нас оно што виде у нама. Уверио сам се на много примера да она и у Богдану виде доброту и разуларену младалачку радост која и њих радује.
Ако радост и оптимизам не налазе у својој околини – наћи ће на Јутјубу.
Богдан је за нешто више од годину дана без ичије подршке, пре свега без подршке система који производи накарадне узоре који не испуњавају никог ничим, дошао до преко милион пратилаца! Нисмо га подржали ни ми, родитељи, скептични према површности Јутјуб сцене.
Све је сам зарадио и изградио. Талентовани забављач новог времена.
Упоран како га је Бог дао, натерао ме је да се и ја ту и тамо с њим појавим у клиповима. „Фемили-френдли“ – каже. Нема псовки шалимо се, али повремено причамо на озбиљне теме. У коментарима деце видим прихаватње неких озбиљних порука, поштовање и према мени, (мање злобних коментара него кад се појављујем на другим местима), али и дељење поштовања према њиховим родитељима. Баш штетно…
Под једним веома гледаним интервјуом на црквене теме (Балкан инфо) објавио је после разних душебрижничких коментара оних који су нас повезали нешто што ме је искрено дирнуло:
„Samo da se obratim pojedinim ljudima koji komentarišu ovaj video…
Izvinite, a šta vi znate o tome kako je mene otac vaspitao? Jel uopšte imate pojma da imam brata i dve sestre koji nisu ni nalik meni, i potpuno se drugačije ponašaju? Studiraju ETF, Hemiju, Istoriju, rade. Da li neko od vas misli da se moj otac slaže sa svim stvarima koje ja radim? Svaki put mi kaže kako bih mogao manje da psujem u klipovima, ili da u potpunosti izbacim. Ja njega nisam čuo u životu da je opsovao. Ni njega ni majku. Milion stvari bi on tu promenio, ali to je moj život. Ja biram kako ću da pričam svoju priču.
Celo detinjstvo je bio tu za mene, radio je u glavnom od kuće, a bio je djakon u crkvi jer je voleo svoju veru. Uvek je stavljao druge ispred sebe i radio poslove koji će možda pomoći nekome, umesto poslova koji će doneti više novca. To mi jako često nije bilo jasno, zašto on to radi? I kad ga pitam zašto, on odgovori nešto u kontekstu, želim da pomognem narodu uz pomoć ljubavi i vere (tako nešto, nikad ga nisam slušao kad je to krenuo da priča). Vaspitao me je kako treba, ali ja sam uvek bio crna ovca, razlikovao se od brata koji je bio djak generacije, student na budžetu, ugledan djak. Ja sam za to vreme svirao u srednjoj muzičkoj školi i hvatao prečice.
Vodio me je u crkvu svake nedelje, postio sam svaki veliki post. Kada sam porastao, sve sam bio neredovniji, ulenjio sam se, bilo mi je sve teže da postim i da ustajem rano za crkvu. To mu se nije svidelo, ali posle nekog vremena je moj otac to razumeo. Smatram da odlazak u crkvu i post treba da budu povezani sa željom da se neko zbliži sa Bogom, a ne da budu nešto što mora da se radi jer je to neko rekao. Ja za to nisam spreman, i to sam objasnio svom ocu. On poštuje moje mišljenje i ono što ja radim, iako se ne slaže u potpunosti sa tim, tako da je to poštovanje uzajamno. Kakav bi on bio čovek da me drži u kavezu i da me formira po svom liku? Jel mislite da je to pravi način? Da li neko od vas misli da je vernik i Srbin i dobar čovek zato što posti na veliki petak i onda ode na pljesku posle ponoći i postavi status na fejsu, uffff napokon mogu da jedem…
A sada ne pričam o mom ocu, već o Ocu Nenadu Iliću, koji je čovek za primer većini, što zbog svoje istinske vere, što zbog skromnosti, i smatram da nikad ne bi hteo da napišem ovakav komentar, ali me je iskreno sramota zbog nekih komentara koje sam pročitao, i samim tim smatram da mi je dužnost da stanem na njegovu stranu.
Kad bi svako od vas pošao od sebe, umesto da gleda šta drugi rade i to kritikovali, mnogo biste bili srećniji i ispunjeniji. Vadite noseve iz tudjih života jer ne znate sve, iako mislite da znate.“
Није на ћирилици на коју га увек подсећам, али он се на интернету обраћа свој публици која разуме српски. Руком пише на ћирилици, иако му је рукопис детињи. ☺️
Ово што је написао обавезало ме је слично подршци коју су ми поводом рада на једном великом, још увек неоствареном црквеном пројекту, написали монаси Хиландара.
Богдан је бољи и паметнији него што сам ја био у његовим годинама и ако сачува своју доброту, промениће надам се и речник и побољшати укус и дај Боже, учиниће за овај народ више него што сам ја учинио.
Пожелите својој деци нешто слично и верујте у њих.
А ја нисам ово написао да се правдам, нити да правдам Богдана, него због тога што ме замара опште одсуство љубави и поверења, било да смо у Цркви или ван ње.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Vrana vrsni oči ne vadi. Jutjuberi su po decu gori od rijalitija. Sadržaj koji oni plasiraju je gomila gluposti.
On za kreveljenje i budalaštine na YT uzima silan novac. Ona deca ga idolizuju.
Погледах десетак минута видеа приложеног уз горњи текст и с великим напором издржах десетак минута. Колико год се трудио да разумем родитељску љубав ђакона Илића ипак му се чудим како све оно може да трпи. На његовом месту нема шансе да бих се уздржао од бар једне добре старе српске данге, онако из рамена и полуокрета, које мали очигледно није добијао кад је требало. Дечко је живи доказ погубности свих либералних педагогија које су потпуно изопачиле карактер нових генерација. Као такав, нажалост, није никакав изузетак у својој генерацији.
Oce Nenade, ne obazirite se na ove brojace graska.
Kao bi bilo da sa vasim sinom pokrenemo neku kaciju radi izlaska nase Crkve iz svetskog saveza crkava.
Драго ми је што чујем да је о. Ненад подржао покушај министра културе да заустави примењени сатанизам у виду ријалити програма. Свака част! С друге стране, жалосно је да СПЦ тек спорадично и млако, преко појединих свештеника и епископа, диже свој глас против ове пошасти. Борити се против секти које окупљају по неколико хиљада или десетина хиљада људи је свакако важно и потребно, јер свака душа је вредна труда. Али истовремено превиђати сатанистичко деловања ријалити програма на милионе гледалаца, потпуно је несхватљиво.
Што се тиче његове “одбране” свог сина – разумем његов став као и жељу да помогне сину. Видим да улаже труд и то ценим. Лично немам никакве симпатије према таквим “програмима” на Јутјубу и надам се да ће његов син успети да из свега тога изађе без штете по своју душу.
Ne bih sudio nikom, a ponajmanje u ovom slučaju.
Плодови новотарца-бака прасе
И ово знајте најприје да ће у пошљедње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама (2. Петр. 3)
Али какав ћу казати да је овај род? Он је као дјеца која сједе по улицама и вичу својијем друговима (Мт. 11)
Исус им рече: кад бисте ви били дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. (Јн. 8. 39)
“Ја теби, сердаре, ти мени, војводо, а знамо каква смо…”
Немам баш стрпљења да гледам цео клип, текст сам прочитао цео. Колико сам схватио ово је породица са петоро одрасле деце, лепо васпитане и сви су добри људи, ђаци и студенти. Богу хвала и здрави. И шта један отац да пожели више у животу?
Лако је критиковати сада овог дечка. Међутим, нико се од коментатора не пита: зашто је толико деце одушевљено овим дечком? Дал се данашњи родитељи питају какав речник и интересовања имају њихова деца? Заправо дал уопште и примете децу од зевања у свој “паметни телефон”?
Ми само видимо последице али нико не истражује узроке и ништа не предузима за њихово отклањање. Критиковати је лако, само то не даје резултате.
“Najbolje” volim kod Bake Praseta VOLI, LJUBI, J*BI CHALLANGE, odise hriscanskom duhovnoscu i poznavanjem srpsko-engleskog!
On druge osuđuje za licemerje a ne vidi svoje licemerje kad brani kod svog sina ono što je neodbranjivo
То Бака Прасе, је породило лудило које влада међу Србима, које је прешло и на децу.
Ако неко мисли да ће деца бити боља од нас, вара се.
@телетабис
Ми само видимо последице али нико не истражује узроке и ништа не предузима за њихово отклањање. Критиковати је лако, само то не даје резултате.
++++
Није баш тако.
Има и оних који предано и упорно раде свој тежак посао, говоре, моле, саветују, само питање је више имају ли кога.
Ево само један поучан пример:
Професорка енглеског језика Љубинка Боба Недић у стању је да кроз свој блог опише душу овог друштва, просечне српске породице, али и појединца.
У блогу под насловом „Погледајмо се у огледало – ипак је до нас“ говори о нашој деци, о нама као родитељима који смо у неку руку подбацили када је васпитање у питању:
И само један део њене поруке …….
………. „ Дете се васпитава од узраста бебе, од уоброчавања и реакције на безразложан плач, од “овај мој ништа неће да једе осим помфрита”, од бацања по поду, бацања играчака, ломљења играчака у бесу, размаженог хистерисања у продавници, ударања и уједања родитеља, баке, деке, скидања капе с главе на минус десет – и све то до трећег-четвртог рођендана, јер после је касно. Васпитава се кад му се са четири године не дозволи да остави играчке разбацане по поду, кад му се са пет година да крпа у руке да кобајаги брише прашину, кад му се да тесто да меси са мајком, штипаљке да их ставља на сушилицу чим је довољно високо, нешто што се не разбија лако да обрише после прања судова…
Дефинитивно се не васпитава кад му увалите телефон са годину дана (чак и мање!) да гледа Пепа Прасе и да буде мирно. Тиме себи купујете мир, а дете запостављате. Ни ово не желите да чујете, знам.
Данашњи родитељ се више уплаши кад дете каже да му је досадно, него кад има температуру од 40 степени. Потрчи да му скине звезде с неба да се дете случајно не би досађивало, а не зна да нема креативности без “досадно ми је”, нема сналажљивости, нема идеја, решавања проблема, самосталности… И ту улети универзални терминатор дечје досаде – мобилни телефон или таблет. Дете мирно ко бубица, фрејмови лете, пиксели луде, око види више него што мозак може да обради. Од свега тога, родитељ само види да детету више није досадно, па ни родитељу не досађује. Блажена идила. За коју годину, родитељ ће се претворити у такси-службу, развозећи дете на тренинге, пробе, школице овог и оног, и биће поносан на себе јер је мртав уморан ипак успео свуда да га одвезе на време, јер ради и додатни посао да би успео да му плати све активности и покупује све реквизите.
Није родитељ крив, а богме ту није ни закон крив.
Нико није родитељу рекао да више вреди да сат времена проведе с дететом у неком шумарку и пусти га да се вере по дрвећу, виси с гране, скаче и преврће се, или да сат времена проведе разговарајући с дететом, одговарајући на његова питања, стрпљиво му објашњавајући шта је добро, а шта не, зашто ово може, а оно не може. Знам, родитељ је уморан. Али, и даље је родитељ. Од тог детета нико други не може да направи човека. Ко је уморнији од мајке бебе која не спава месецима, не уме две мисли у глави да састави од умора, па ипак и сутра и нахрани, и пресвлачи, и окупа, и успављује. То иде у рок службе. Ако сте дете створили, родитељ му морате бити и кад сте уморни, нервозни, нерасположени. Не можете дете искључити на дугме. Или можете? На дугме на телефону и таблету.
За мајке које ћерке шаљу у вртић са намазаним ноктима и розе кармином, треба смислити посебан круг пакла, као и за оне које ћеркама од 15 година дају паре за соларијум, изливање ноктију и свилене трепавице. За очеве који балавцу од 18 година купе бесна кола, треба смислити озбиљну казну.
Зашто?
Зато што такви ваши поступци директно повећавају шансу да вам се ћерка на Инстаграму сутра пући полугола, избачене задњице и груди, док јој је једини смисао живота да добије што више пратилаца, што више коментара, што више “прелепотице, најлепша си”. А ви за то време проверавате њен налог на фејсбуку, и баш сте задовољни што нема ни двеста пријатеља, а све нека добра деца њеног узраста, и баш се добро осећате што сте у могућности да је мало контролишете и видите да је баш фина, ништа не објављује. Идите на Инстаграм! Деца су вам тамо, а профил на Фејсбуку им је због вас. За то време, синови ће се сликати са нечијим пиштољима, поред флаша скупог вискија, наслоњени на туђе скупе аутомобиле, и биће главни, и биће моћни, и сви ће видети да су опасни момци – а ви о томе нећете имати појма.
Дилери ће имати.
Приметиће да вам деца имају пара, да воле да се на такве површне и погрешне начине доказују у друштву, да им је најважнија виртуелна популарност, и знаће из искуства да ће се таква деца лакше одлучити на нове начине доказивања, да ће тешко у друштву рећи НЕ јер не могу да поднесу неприхватање, јер неприхватање води у непопуларност, а из тога може да се изроди подсмех на друштвеним мрежама, што је многима данас једина ноћна мора. Нарочито ако су тако “мукотрпним” радом стигли до великог броја пратилаца……………………“
http://srbinaokup.info/?p=97983
@Грешан
Слажем се са Вама то сам и написао, није кривица само деце. И садашњи родитељи су били нечија деца.
Можда је за младе боље и Бака Прасе од ових бљувотина на телевизијама са националном фреквенцијом.
Да си га васпитао како налаже породични закон- у духу љубави, поверења указивањем на етичке, моралне и националне норме, тај твој син не би био толика штеточина за децу данашњице. И да узмемо сад класику, да сте паметни као што нисте, знали би да преусмерите све то на нормално. Али кога преусмерити када су деца у нивоу хистерије? Ваша одговорност у друштвеном нивоу је заиста велика, нека вам је Бог у помоћ.
Дечко јесте позитиван, ведар и позива децу да не пију, не пуше, не дрогирају се, да вежбају, да буду хумани и исто тако промовише промискуитет, секс и материјализам и псује без било какве границе.
Свакако да не препоручујем али се надам да ће се поправити јер је јако интелигентан и колико видим из ок породице.