Свако искористи представу како најбоље зна. Нама обично остане само микрофон. Кад оду гости се смеју и Ивици и нама. Тако ће бити и овога пута
Миленко Васовић (Извор: BIZLife.rs)
Да ли вам питање из наслова звучи логично? Шта би фалило да је руски шеф дипломатије узео микрофон па затегао „Ој Мораааво”. Правило реципроцитета је једно од основних начела у дипломатији. Ако је Дачић могао да пева Путину што не би и Лавров Вучићу.
Многи мисле да не приличи министру дипломатије тако велике силе да пева на званичним састанцима. Не приличи то ниједном министру дипломатије сем ако није Дачић. Њему је све дозвољено, кад већ није певао пред судијама и тужиоцима нек за наше паре пева пред светским званичницима. Тако гости најбрже стекну слику и о држави и о домаћинима.
После сваког званичног сусрета министрови посилни или он сам окаче видео клип у фазону “погледајте како је Дачић певао” томе и томе. Не могу да ишчекају да гост оде како би се похвалили новим “успехом”.
Можете замислити лудило које изазива његова појава у Њујорку. Особље у Уједињеним нацијама вришти, сви траже аутограм, амбасадори стоје у реду да виде то чудо. Министри се гуркају кад он говори. Докле је српска дипломатија догурала. Хрвати, рецимо, имају Џибонија али не умеју да га искористе, као ни Босанци Халида.
Путин је у Србији боравио укупно седам сати. Ако се од тога одбије време проведено у вожњи, Храму на Врачару, полагање венаца, разговор у четири ока са Вучићем, и још штошта једва да му је остало времена за поштен ручак. И онда се углавио Ивица.
“Товариш председник, јел могу да вам нешто отпевам”? Путин погледа око себе, погледа у протокол, протрља очи па упита преводиоца, “не видим добро али по гласу би сказал ета Карлеуша”. “Њет, ета Ивица, он је сада ППВ”. “Што ета пе, пе, ве”…….
Још није ни изговорио до краја, а већ је одјекнула “Каљинка”. Сервилни Ивица чим је са усана товариша прочитао “пе”,”пе” већ је пропевао. Путин се осмехнуо и шапнуо министру одбране, “атљична атмосфера, пордаћемо још орузја, а даће нам и тај ЕПС”.
Свако искористи представу како најбоље зна. Нама обично остане само микрофон. Кад оду гости се смеју и Ивици и нама. Тако ће бити и овога пута.
Ако је ишта непримереније од Дачићевог певања то је подстрекивање министра да то чини. Неки упорно желе да од њега праве српску Ћићолину. Како каже, подстиче га и шеф лично.
Categories: Преносимо
Да будемо правични према Ивици Д. треба споменути да је један лидер много веће земље знао да повремено води ”распевану дипломатију”. Реч је о кинеском лидеру Ђанг Цемину.
Забележено је да је приликом посете југословенске делегације, пошто је отпевао неколико песама, покушавао да тутне микрофон у руке вероватно човеку који има најмање шлифа за такве ситуације – Војиславу Коштуници! Пошто је ту био и оркестар ствари је покушао да ишчупа потпуно немузикални тадашњи министар иностраних послова Горан Свилановић. Срећом то што Свилановић није био музички талентован није спречило Цемина да му се придружи и да настави са свеопштим музицирањем.
Да ли је то део дипломатске обуке карактеристичан за вође социјалистичких партија остаје нејасно.
“Товариш председник” Путин је такође певао, не знамо тачно где све јесте, али знамо да је то чинио познатим светским глумцима:
https://www.youtube.com/watch?v=IV4IjHz2yIo&start_radio=1&list=RDngwH6Zy5vb8
Узгред, Дачић боље пева:)
Сјајно што и госн Путин пева. Сада знамо да се тај стил кловновске дипломатије одржао у свим народним демократијама.
https://youtu.be/IV4IjHz2yIo
Путин је Путин али Дачић ипак боље пева.