Да би Бриселски споразум био потписан, неопходне су биле јаке медијске акције (удар на тајкуне, антитајкунски тајфун, Вучић против Мишковића…). А сад, кад издају треба довршити, иде нова „Сабља“
Извор: Спутњик
Вучић хапси мафијаше! Обрачун са дилерима дроге, убицама, нарко–босовима! Нова операција „Сабља“! И тако даље, и томе слично…
А мене, старог злогука, човека који је открио да су први заиста независни новинари и аналитичари били гавранови из „Боја на Мишару“ („Ради бисмо добре казат` гласе, не можемо, но каконо јесте“), хвата страх: ово може бити повезано са предајом Косова и Метохије НАТО Арбанасима у посед. Тако велики чин издаје мора да се препокрије јаком медијском причом.
Јер, уочи потписивања издајничког Бриселског споразума ишла је хајка против Мирослава Мишковића[1] као увод у његово хапшење.[2]
После свега, Мирослав Мишковић је „одлепршао“.[3]
Да се подсетимо шта је донео Бриселски споразум. Ево Косте Чавошког: „Већ закљученим бриселским споразумима самозвана косметска држава добила je матичне књиге и катастар за Косово и Метохију, признање својих високошколских диплома, праве граничне прелазе, укидање свих институција државе Србије на Космету, потпуно издвајање Космета из уставног и правног поретка Србије, излазак наших сународника и држављана на општинске и парламентарне изборе по уставу и законима те самозване државе и посебан међународни телефонски позивни број. Све je то било и више од de iure признања ове самозване државе, иако Марко Ђурић и његови наредбодавци и даље говоре о некаквим привременим институцијама на Космету. Једини уступак који je Хашим Тачи учинио у Бриселу било je обећање да ће допустити успостављање некакве Заједнице српских општина. И уместо да изврше обавезу коју су преузели, као што je то Влада Србије одмах чинила, косметски Арбанаси су нас буквално изиграли у духу оне изреке „обећање лудом радовање“. Тиме je још једном потврђено да су сви досадашњи бриселски споразуми једносмерна улица, која искључиво води правима самозване косметске државе, којима Влада Србије мора да изађе у сусрет, a да баш ништа не добије заузврат.“[4]
Да би Бриселски споразум био потписан, неопходне су биле јаке медијске акције (криминал, корупција, корупција, криминал – удар на тајкуне, антитајкунски тајфун, Вучић против Мишковића, итд. )
А сад, кад издају треба довршити, иде нова „Сабља“…
Ударио Вучић на нарко–мафију!
Дај Боже да грешим и да ништа од мојих слутњи није тачно. Али, кога су змије уједале, и гуштера се плаши!
Зато памет у главу и Завет у срце – да нас ништа не изненади!
УПУТНИЦЕ
Интернету приступљено 13. јануарa 2019.
[1] https://www.kurir.rs/vesti/politika/481615/vucic-idem-do-kraja-ne-bojim-se-miskovica-i-dilasa;
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1080533; https://srbin.info/2012/10/31/vucic-vec-dva-puta-proziva-miskov/
[2] https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=13&nav_category=16&nav_id=668222
[3] https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=13&nav_category=16&nav_id=668222;
http://mondo.rs/a1044292/Info/Srbija/Aleksandar-Vucic-o-oslobadjanju-Miroslava-Miskovica.html
[4] Геополитика, бр. 79,октобар 2014, стр. 11.