Судбина тешка пацове чека, јер то је за њих најгори дан, / Када светлост победи таму и када нестане наш црни јад
(Извор)
Времена мрачна никако да оду и све је тежи и гушћи мрак,
Подрумски пацови жезло држе, а људе је обузео страх.
Да ли су пацови појели наду? – Тек тешко се рађа по неки зрак,
Мучно тумарамо улицама пустим, желећи само да сване дан.
Деценије лете и слабе веру, да ће проћи наш црни јад,
Уморни смо од борбе сталне, а помоћи нигде нема ни сад.
Границе туђе све су нам ближе, стеже нас обруч подмуклог зла,
Пацови вешто тргују нама, нудећи нам понор као спас.
Дарују шуме, гробове, њиве, цркве, ћивоте и поље то,
где су војевали ратници силни, бранећи наш свети дом.
А дом је сада разорен срушен, јер ништа није као пре,
Јер пацове сада једино брине, како се с жезлом што дуже опстаје.
Лепог живота они су жељни, јер подрум беше мемљив и црн,
Сада могу да животаре, јер дарују и север и југ.
Ако претекне делић севера, биће то утеха за људе све,
који желе да верују у намере добре пацовске.
Ал једном кад се прашина слегне, пацове ће обасјати дан,
И све ће тада бити видно, светло ће бело победити мрак.
Тешко ће људи поднети светло, после дугог дугог мрака,
Питаће се зашто су били толико слепи у тмини до тада.
Нестаће онда у једном дану срећа, богатство, ордење и слава,
Што пацови вредно заслужише, продајући наша највећа блага.
Судбина тешка пацове чека, јер то је за њих најгори дан,
Када светлост победи таму и када нестане наш црни јад!
10. јануар 2019.
Categories: Аз и буки
Амин, подај Господи!