Имамо ситуацију где они имају личне карте, границе, царине, тај посао је одавно обављен, али постоји и Резолуција 1244 и нада да власт неће признати Косово и дати им столицу у УН, каже прослављени режисер

Емир Кустурица (Фото: Новости/Танјуг)

„Мора да се одвоји моја лична идеја и политика. Ја им не бих дао ни педаљ, као што сам рекао то је највећа пљачка у 20. веку, али пошто ми имамо много мотива који нас враћају у будућност, имамо много мотива да верујемо да је Косово била цивилизацијска тачка, што можемо да детектујемо преко ископина“, каже режисер Емир Кустурица.

„Пошто то није наше зашто нам га отимају. Ако губимо постројења, струју коју смо ми производили. Ја мислим да је право решење оно што је у Јужној Америци одредио председник Уругваја Мухика – решење је у тражењу решења. Ми имамо ситуацију где они имају личне карте, границе, царине, тај посао је одавно обављен, али постоји и Резолуција 1244 и нада да власт неће признати Косово и дати им столицу у УН“.

Емир Кустурица је говорио и о протестима „Правда за Давида“ у Бањалуци. Он каже да се у јавности један детаљ мало користи, а то је да је Тужилаштво у Бањалуци још 28. јуна издало налог полицији да истражи убиство Давида Драгичевића.

„Неко ко зна да је то убиство, а не чини ништа, он је тај који је тај окидач покренуо. Ако Тужилаштво изађе с идејом да је неко убијен, не постоји други начин него да се трага по оним траговима до којих је Тужилаштво дошло. Неко је ударио на култ детета и покренуо окидач и Тужилаштво није успело да га уведе у поступак. Постоје разни начини да се утврди истина – екстремни и политички. Истрага треба да се води без оптерећења које јавност ставља, овде је све обрнуто“.

Кустурица наглашава да су закон и правда две категорије које немају ништа заједничко, додајући да је и Додик рекао да ће са Драгичевићима да оде пред Тужилаштво ако се ништа не деси.

„Али, главни сарадник Станивуковића је дао изјаву да су кренули на РТРС и да је био у плану покушај свргавања владе. Никакав проблем немам с протестима док један не каже да је била идеја да свргну владу те вечери. Ја поштујем осећања, али покушавам да унесем пар чињеница.Тај скуп никад није био дозвољен. Полиција није морала да их растера из порте цркве, али и они имају 200 и нешто дана да скуп није пријављен“.

Редитељ сматра да је Додик неко ко се својим језиком успротивио „страним амбасадама“ и да га је то одржало на власти.

Говорећи о протестима у Београду, Кустурица је рекао да је то протест, „који има комунално оправдање“ и да се он много више концентрисао на протесте у Француској,  где Жути прслуци имају списак захтева.

„Имамо врло јасну листу захтева, међу којима доминира идеја о висини личног дохотка, пензије, противе се продаји националних добара. Почели су од цене горива, али су имали конкретан повод. Ја тај повод код нас видим као литерарну форму, да ли има масу да постане политичка сила“.

Зашто бисмо заборављали историју

Србија је у 20. веку и раније почела да реагује, каже Кустурица и додаје да смо после устанка усвојили тробојку и тада произвели – Прву српску револуцију.

„Двеста година касније ми једини имамо тробојку и остајемо верни празначењу онога из Француске револуције – слобода, једнакост, братство. Прва држава на Балкану је Србија и нису џабе долазили Хрвати да се диве тој држави јер нису имали своју. Зашто бисмо ми заборавили своју историју, не да је користимо против некога, него да је знамо“.

Кустурица сматра и да су нам Руси увек били савезници, што не значи да су нам увек и били пријатељи.

„Године 1876. када је ослобођена Србија, нама је дошло 1.000 Руса који су нам помогли. Савезништво западњака се у Првом светском рату показало се као тешко, када нам је требао кредит Британци су нас уценили давањем Македоније Бугарима, онда је Клемансо схватио да је требало пробити Солунски фронт. Руси су нам увек били савезници, што не значи да су нам увек били пријатељи“.

Никад нисам био против Запада, каже Кустурица и додаје да на Мокрој гори покушава да примени све оно што је тамо научио.

„Важно је бити свој а та цена је висока, ово што ја кажем нема политичку димензију него историјску“.

О непријатељима…

Како каже, добар део живота је провео радећи и сваки динар зарађени спровео у дестинацију, а онда се пребацио на Андрић град.

„Онда сам наилазио на разна спотицања, културна политика се води без обзира што новца нема, само што ја у том процесу нисам учествовао, сем једног министра који ме је молио да узмем паре за „Живот је чудо“.  То су тако ти типови који су од мене хтели да направе великог непријатеља и успевају у томе, неразумна је та мера у којој се понашају као да сам ја изневерио неку младу, нормалнији услови би довели и до нормалнијег дискурса“.

Абдулах Сидран је изјавио да је „Емир Кустурица погинуо још 1994. као и да га „мења“ двојник по имену Пантелија Милисављевић“.

„Он то освежава што му је џеп празнији и што је већи кокуз он се мене сети, његово сећање је мање важно од тога да ја живим на брду и у ваздушној бањи делујем као човек који није погинуо, јер да сам погинуо, он не би могао да дође код мене да ми тражи лову за операцију катаракте“.

intermagazin.rs, N1

Опрема: Стање ствари

(Искра, 9. 1. 2019)

Categories: Преносимо

Tags: Емир Кустурица, КиМ, РС