Поводом три године од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића
Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016). Фото: Сретен Пантелић
На данашњи дан пре три године упокојио се у Господу љубљени, храбри и истински борац Христов прота Жарко Гавриловић. Његова непрекидна борба за Цркву Христову стављала га је на исушења каква многи не би издржали, али то проту Жарка је само јачало у вери и на путу Христову. Било је оних који су му замерали на јакој речи, било је оних који су уклањали од проте, али било је и оних којима је Бог дао да буду са протом Жарком, да осете његову душу, његову љубав за Господа, Цркву Његову и народ Божји.
Протина бескомпромисна борба проистицала је из његове бескомпромисне вере. Неки кажу да је погрешио у овоме и ономе, а ми питамо, а колико је било светитеља па би погрешили у овоме или ономе. Међутим у једном нису грешили ни они, баш као ни наш љубљени прота Жарко. Ни он, баш као ни свети, није грешио у љубави ка Христу и ближњем, није следио пут лажи при свему исказујући једну изузетно важну и велику врлину, а која недостаје целом србском роду и православљу данас. Та врлина је била да прота никад није лицемерио. Прота Жарко никад није био лицемерни лукавац, а каквих је данас пуна и Црква и наше друштво и то је највеће благо и злато које је прота остави роду своме. Његов пут је био средњи онај Царски којим се стиже у Царство Христово. То јасно показује време оно кад се упокојио и време садашње. Како?! Ни леви, свејеретици екуменисти, ни не помишљају да помену проту Жарка, али то не смеју ни они десни, ревнитељи не по разуму. И једни и други се суздржавају од тога. Прота је подржавао ревнитеље јер је и сам ревнитељ био, али је остајао у Цркви Христовој као онај камен спотицања о који ће се разбити многи. То је вредност, то је богатство оних људи који се за Истину и Правду боре само Истином и Правдом, само Христом, Христа ради.
Данас нам недостајеш, оче Жарко, да својом речју као мачем одвајаш јерес, лаж, екуменизам, глобализацију, јудејски ционизам од Истине, али дух твој и реч твоја живе и држе нас на духовној стражи и у борбеној готовости јер времена иду тешка и све теже. Но шта је тешко, ако је човек Христов борац, као што си сам био.
Моли Бога за нас, оче Жарко, чадо Светог Саве љубљенога!
Моли Бога прото, да нас Господ снажи,
да будемо вечно на Његовој стражи.
Срб је кроз сав живот увек Христов био,
За Господа свога све је оставио,
Па и живот сами, ако би требало.
Јер Христов је онај који љуби само.
Који љуби Бога и ближњега свога,
Којег Господ чува, Србина милога.
Песму „Прота Жарко“ сачинила и отпевала протина духовна деца и унучад
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Мирослава Вујанића)
ИСПРАВКА: Ранија верзија овог текста погрешно је наводила да је извор фотографије Фејсбук страница Мирослава Вујанића, а заправо је њен аутор Сретен Пантелић из Ваљева. Извињавамо се г. Пантелићу и читаоцима.