Поводом три године од упокојења протојереја др Жарка Гавриловића
Протојереј др Жарко Гавриловић (1933-2016). Фото: Сретен Пантелић
На данашњи дан пре три године упокојио се у Господу љубљени, храбри и истински борац Христов прота Жарко Гавриловић. Његова непрекидна борба за Цркву Христову стављала га је на исушења каква многи не би издржали, али то проту Жарка је само јачало у вери и на путу Христову. Било је оних који су му замерали на јакој речи, било је оних који су уклањали од проте, али било је и оних којима је Бог дао да буду са протом Жарком, да осете његову душу, његову љубав за Господа, Цркву Његову и народ Божји.
Протина бескомпромисна борба проистицала је из његове бескомпромисне вере. Неки кажу да је погрешио у овоме и ономе, а ми питамо, а колико је било светитеља па би погрешили у овоме или ономе. Међутим у једном нису грешили ни они, баш као ни наш љубљени прота Жарко. Ни он, баш као ни свети, није грешио у љубави ка Христу и ближњем, није следио пут лажи при свему исказујући једну изузетно важну и велику врлину, а која недостаје целом србском роду и православљу данас. Та врлина је била да прота никад није лицемерио. Прота Жарко никад није био лицемерни лукавац, а каквих је данас пуна и Црква и наше друштво и то је највеће благо и злато које је прота остави роду своме. Његов пут је био средњи онај Царски којим се стиже у Царство Христово. То јасно показује време оно кад се упокојио и време садашње. Како?! Ни леви, свејеретици екуменисти, ни не помишљају да помену проту Жарка, али то не смеју ни они десни, ревнитељи не по разуму. И једни и други се суздржавају од тога. Прота је подржавао ревнитеље јер је и сам ревнитељ био, али је остајао у Цркви Христовој као онај камен спотицања о који ће се разбити многи. То је вредност, то је богатство оних људи који се за Истину и Правду боре само Истином и Правдом, само Христом, Христа ради.
Данас нам недостајеш, оче Жарко, да својом речју као мачем одвајаш јерес, лаж, екуменизам, глобализацију, јудејски ционизам од Истине, али дух твој и реч твоја живе и држе нас на духовној стражи и у борбеној готовости јер времена иду тешка и све теже. Но шта је тешко, ако је човек Христов борац, као што си сам био.
Моли Бога за нас, оче Жарко, чадо Светог Саве љубљенога!
Моли Бога прото, да нас Господ снажи,
да будемо вечно на Његовој стражи.
Срб је кроз сав живот увек Христов био,
За Господа свога све је оставио,
Па и живот сами, ако би требало.
Јер Христов је онај који љуби само.
Који љуби Бога и ближњега свога,
Којег Господ чува, Србина милога.
Песму „Прота Жарко“ сачинила и отпевала протина духовна деца и унучад
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Мирослава Вујанића)
ИСПРАВКА: Ранија верзија овог текста погрешно је наводила да је извор фотографије Фејсбук страница Мирослава Вујанића, а заправо је њен аутор Сретен Пантелић из Ваљева. Извињавамо се г. Пантелићу и читаоцима.
Categories: Српско православно стање
Помаже Бог брате у Христу Мирославе!
(моја ништавност нема налог на фб, па морам овако)
Пре свега, БЛАГОДАРИМ на слову о блаженопочившем оцу Жарку!
Мало је, премало је, да не кажем како уопште нема (довољно) слова о оцу Жарку. Уредништву ‘стање ствари’, као и многим Православним душама Србским је јасно зашто је то тако.
И у праву си када пишеш да у оца Жарка није било лицемерја.
Потпуно си у праву!
Сад, прости, молим Те мени грешном, на питању(има):
– кад већ прикачи фотографију оца Жарка, што не написа макар једно једино слово о томе ГДЕ ЈЕ настала та фотографија ?
– ГДЕ је то био отац Жарко, на овој фотографији, усликан ?
– КО то стоји иза оца Жарка на овој фотографији (али како је фотографија, очигледно, исечена, не види се) ?
Ова је фотографија настала на једној од Православних Литија за слободу окупиране Православне Србије, у Ваљеву, лета Господњег 2015ог.
Иза оца Жарка се налази монах Антоније, иначе ‘размонашен’ од стране у потпуности екуменизоване Београдске Патријаршије.
Православне Литије за оПравослављење окупиране Србије се одржавају сваког првог уторка у месецу у Ваљеву (сад, 1јан2019.г., беше 48а узастопна, по реду), и сваке суботе у Београду (сад у суботу, 29дец2018.г., беше 146а узастопна, по реду).
Зна моја ништавност да Ти то знаш, брате мој у Христу Мирославе.
Но не знају (баш) сви који Те прате на фб, као што не знају (баш) сви који читају ‘стање ствари’.
Кад већ пишеш о Истини, није срамота/није грех, већ је Богу угодно (да не кажем да је обавеза, јер знаш Ти то много боље од мене) поштовати комплетну Истину, па у овом Твом слову о оцу Жарку (макар у нај, нај, најкраћем могућем) поменути да отац Жарко, колико год болестан и слаб (физички само) био, није изостајао са ЈАВНОГ СВЕДОЧЕЊА Истине на улици, те није изостајао са Православне Литије за слободу окупиране Србије, и да је једини (од свештеника) који би и дан, данас да је жив, на тим Литијама био присутан и не би се плашио шта ће му надређени рећи, да ли ће му неко укинути пензију… БАШ ЗАТО што није био лицемерни лукавац (како кажеш). БАШ ЗАТО !
Да нико од нас малих, грешних и слабих не буде ЛИЦЕМЕРНИ ЛУКАВАЦ и не сакрива (се) од Истине Једне, Једине, и да, када је Отаџбина наша издана, продата и разваљена по свим шавовима, када је Црква Србска тееееешко оболела – метастазирала екуменизмом, не плаши да ЈАВНО (осталој браћи и сестрама који још нису спознали Бога живог и Истину Његову) сведочи ту Истину Једну, Једину и стане иза Часног Крста и Икона Светих у Православној Литији за слободу окупиране Србије !
Праштај, молим Те, брате у Христу Мирославе и сБогом у миру и здрављу остај!
Миодраг Таназовић
на дан када прослављамо Св М Јулијану, Св Петра Чудотворца, митрополита Руског и Св М Темостокла, у припреми за и ишчекивању Рођења Богомладенца лета Господњег 2018ог.
Брате Миодраже, без намере да противуречим или опонирам твојим констатацијама могу да кажем само једно о оцу Жарку, а то је из личног искуства, имајући прилику и част да бивам с њим.
Дакле, отац Жарко, каквог га је Бог дао, обухватао је срцем, душом, умом и делом својим цело православље, сво православно учење и сваку борбу чији је темељ Вера Православна. У складу са овим, ма шта ко мислио, отац Жарко је надилазио и Литије које помињеш, и борбу против содомита, и ревнитеље унутар Цркве, посебно оне ван Цркве. Отац је стајао увек где је то вера изискивала, али је знао, Бог му тако дао, да увек процени меру свега како би све било милом Богу драго и приступачно. Нико не може присвајати оца Жарка ни његову борбу јер је она свесрбска, и свеправославна. Поред свега, изузетно важно за оца Жарка јесте да никад никоме није наметао или било кога уверавао да је само његов пут прави, истинит. То је још једна величина нашег оца Жарка, а коју многи данас немају.
Дакле, што се тиче фотографије, могла је да буде било која из мноштва фотографија које само штуро сведоче о живом делу живог слуге Божјег проте Жарка.
Од Бога ти свако добро
@Мирослав Вујанић
”Дакле, што се тиче фотографије, могла је да буде било која из мноштва
фотографија које само штуро сведоче о живом делу живог слуге Божјег
проте Жарка.”?
Врло упитна тврдња, да фотографијe “штуро сведочe…”, наспрам
оне народне, да слика говори више него хиљаду речи – зар не
@Морославе Вујанићу???
Јесте, горња фотографија управо сведочи оно што наводи @Миодраг!
И мени су, такође, познати лик и дело проте Жарка, и тврдим да Он
никада не би оспорио нити се устезао да потврди горње наводе @Миодрага!
Ако је фотографије ”штуро сведоче”, онда их не користите, а ако их користите,
онда их датирајте /наведите време и место њиховог настанка/!
Свако добро!
Драган Славнић
@ Миодраг, Драган
Поштовани,
Јавио се аутор фотографије којег грубом грешком нисмо навели. Сада смо то исправили. А вас молим да се оставите приче око фотографије јер доиста суштина текста није та илустрација него оно што је аутор хтео да поручи. (А и ваше реакције говоре да је и више него био у праву својим текстом.)
Александар Лазић