У Србији јача незадовољство Вучићем, пише у анализама дневних листова на немачком језику. Вучић је описан као агресивни популиста, пасионирани хвалисавац, човек који дели друштво на њему верне и „издајнике“

Фото: Ројтерс/М. Ђурица

„Глајхшалтовани српски медији се према протестима односе на два начина: једни их сасвим прећуткују, други извештавају о опозиционом ‘олошу, лоповима, криминалцима, тајкунима и фашистима’ који ‘прљавим, покраденим парама’ организују демонстрације како би ‘дошли на власт и поново опљачкали Србију’“, пише левичарски Тагесцајтунг о протестима у Београду који трају већ четири суботе.

„То се понавља као мантра, стално, десетинама пута дневно, у свакој прилици – чак и када се ради о саобраћајној несрећи са фаталним исходом. Опозиција је за све крива. Један од разлога за протесте су управо систематски вербални напади и медијске кампање председника Вучића и његових следбеника против опозиције, критичких медија и неистомишљеника“, додаје овај берлински лист и наставља:

„Већ шест година су Вучић и његова СНС на власти. Државни председник се издаје за народног трибуна, око њега је настао култ личности, поставио се изнад парламента и Владе. Његов агресивни популизам дели грађане Србије на примерне патриоте које га подржавају и ‘издајнике и криминалце’ који су против њега. Ту нема средине и дијалога. Другачија мишљења се не трпе.“

Штампа на немачком преноси процене организатора да се на последњим протестима скупило четрдесетак хиљада људи, али и процене неких дописника страних новинских агенција које говоре о „преко 20.000“ или о „око 25.000“ учесника. Медији пишу и да се власт довија да „изброји“ далеко мање људи на улицама. Угледни Ноје цирхер цајтунг причу о свега 5.000 демонстраната назива „очигледном лажи“ министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

„Вучић је моћник који вуче све конце у земљи иако је председничка функција у Србији уставно дефинисана са мало ингеренција. Опозиција оптужује власт да се, у осигуравању моћи и личног богаћења, ослања и на експоненте организованог криминала. Чињеница је да државна сила не зауздава растући криминал банди у земљи“, додаје тај швајцарски лист.

О досадашњим и будућим протестима Ноје цирхер цајтунг пише: „Снаге критичне према властима у сваком случају делују решено да не ослабе протест својим међусобним разликама као што се десило почетком 2017. године. Као у Мађарској, где власт профитира од подељености својих противника, и у Србији се мора причекати да се види хоће ли јединство потрајати.“

„Српска маргинализована опозиција даје знаке живота у овој фактички једнопартијској држави“, пише аустријски дневни лист Пресе. Дописник тог листа подсећа да Запад – посебно немачки Демохришћани – „тетошу“ Вучића јер су у њему видели наду у решавање косовског спора. Ипак, то решење шест пуних година није на видику.

„За то време демократија, слобода штампе и подела власти све лошије стоје у кандидату за ЕУ Србији. Уместо повлачења државе које тражи ЕУ, владајућа странка по мађарском узору све јаче стеже медије и правосуђе. Чак и у дебатама о буџету у парламенту опозиција једва долази до речи: СНС уобичајава да стотинама бесмислених амандмана на сопствене предлоге закона држи опозицију подаље од говорнице“, додаје се у тексту.

„Још је Вучић у испитивањима јавног мњења убедљиво први – на сваким изборима његова СНС тријумфује између осталог и због медијске моћи коју има. Али појачава се незадовољство овим пасионираним обожаваоцем самохвале и великих обећања – и то не само у главном граду. Никако да дођу та боља времена која председник стално најављује. Уместо тога, отрежњене реалношћу, десетине хиљада младих Срба сваке године напушта земљу“, закључује се у тексту Пресеа.

Приредио: Немања Рујевић

(Дојче веле, 31. 12. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Немања Рујевић, Србија и Немачка, протести