Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога
Дубоко осећам да је у Православљу Христос, Истина и Пут – најближи човеку. Али исто тако осећам да ми ту близину не користимо довољно. То је као она појава у свакодневном животу да на договорени састанак обично закасне они који станују најближе месту састанка.
Христос нам је заповедио да ширимо јеванђеље, да крстимо све народе. А затим и да одржавамо и јачамо веру. Ако највећу близину Христу не користимо за мисију него само за гордост или утеху, шта ми то заправо радимо?
То што нисмо на време искористили Миланковићеву поправку календара и што нам је то данас тешко да урадимо, понекад изгледа да нас удаљава од саме идеје мисије.
Кад се 25. децембра нађеш ван Србије, и то не само на Западу, него и у суседним земљама, Бугарској, Румунији, Грчкој, не може а да ти не падне тешко самоизолација у коју се постављамо већ самим тим што тешко да можемо целом свету да објаснимо да врати календар на претходну редакцију.
Свештеник Ненад Илић
Не можеш да са сетом не видиш да славе сви хришћани и бивши хришћани (како год да их видимо) да славе и многи православни, а да ћемо ми славити кад буде свима радни дан, па ће и нама тад тешко бити потпуни празник?
Да ћемо хтели-не хтели карневал Нове године делити са свима и тиме га одржавати као највећи заједнички празник народа Европе и Америке?
И да ћемо после свега славити Божић као некакви горди понављачи.
Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога?
Календар је практична ствар, прави се према природи и звездама и служи нам да се управљамо лакше у времену и простору. Бог је изнад календара и изнад времена и простора.
Није Бог заробљен календаром па мора да шаље огањ у Јерусалиму на Велики петак. Уосталом Васкрс се израчунава другачије, славимо га у исто време са свима православнима. И онима који су прихватили Миланковићев календар. Нека то остане тачка разлике у односу на неправославне, а истовремено тачка на коју можемо привући остале хришћане без проблема које носи Божић везан чврсто за зимски солстициј и световни календар.
Христова љубав није упућена само оним лењим синовима који су уз Његове скуте, а који су истина мало-мало спремни због Њега да страдају.
Уместо само да страдањем сведоче, могли би коначно да постану свесни и у миру своје моћи добијене од Христове близине. Ако сматрамо да су многи хришћани одлутали од Православља – наша обавеза је да их вратимо. Али без активне вере у Бога и себе постајемо малодушни и одговара нам затварање у резерват. А православност се сигурно не одржава и чува застарелим календаром.
Други део наслова и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Г-дин Илић је, као свештеник, несумњиво храбар човек! На њега ће се сада сасути бура потпуно неправедне критике и гнева. Он по мало греши у овој реченици: “Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога?”. Јер, предлог проф. Миланковића, као члана делегације СПЦ је био не само поднет, него и прихваћен, а СПЦ га упркос томе из у суштини несувислих разлога није спровела у дело. Како ствари стоје – на жалост, неће ни ускоро. , Па – ево да и ја поделим горку судбу г-дина Илића и будем засут негативним примедбама.
Па увек буде један део људи који чак и кад се противи, као, ”оном који даље види”, домановићевски воли да поспеши својим глупостима, а и иначе, лажју која се ваља од пре пар деценија око миланковићевског календара, јер се не каже све, а ни до краја ко је он, сатиру живота на овом свету, који верујући, на сву срећу и виде као искушење, ево сад и некаквим својим свевидећим реформама, суштаственијим стварима се јелте он бави-од техникалије да није добро да се слави оног дана када је рођен, већ боље са већином па ако су и неверујући. Популарније је. Нисам редован већ годинама, иако сам верујући човек, сада сам сигуран, нећу ићи ни оволико, него и мање, у цркве синодалаца, ово је брука над брукама, а има и горих Свештеника.
Занимљива формулација – застарели календар. По тој логици, могли бисмо, и морали, много тога да изменимо у Православљу, јер је “застарело”. На пример, да уведемо женско свештенство, да у Цркви венчавамо истополне партнере и ко зна шта све. Јер, са аспекта овог света, православље је генерално застарело и превазиђено. А прича о промени календара са аспекта мисионарења међу неправославним хришћанима је врло упитна. Колико ја знам, екуменизам, који је Истамбулска патријаршија од почетка 20. века наметнула као са-времено схватање Цркве, подразумева да нема потребе да било ко прелази у Православље, јер је истина у свим “црквама”, не само у Православној Цркви.
Иначе, концепт мисионарења путем прилагођавања овоме свету (“ађорнаменто” – обнова у духу времена, одбацивање застарелих погледа и пракси) имао је и Ватикан од Другог концила (1965. године) и резултирао је катастрофалним отпадањем римокатоличких верника, тако да сада оргоман број католичких цркава по Европи зврји празно и издаје се у закуп или се продаје. Мисионарење може дати резултата само када је засновано на показивању духа и силе (ап. Павле), а не на компромисима са неистином и на “чешању ушију” овоме свету.
Прича о наводном затварању у резерват такође је измишљена “за унутрашњу употребу”, такође од патријарха Вартоломеја. Православље је увек било и биће резервату у односу на лаж овог света и лаж екуменистичког уједначавања свих “цркава”, не у односу на истину. Једини могући начин да Православље изађе из резервата јесте да суштински промени свој однос према свету и истини.
(За мање упућене, та “сјајна” идеја о преласку Православних на нови календар је иницирана и наметнута од Истамбулског патријарха Мелетија Метаксакиса, масона, а у склопу посвемашње масонске и светске закулисне игре о уједињавању свих хришћана без обзира на истину. Та игра се игра и данас, један њен део је срамно “извођење радова” Истамбулске патријаршије у Украјини за рачун Зашада. Као резултат играња по нотама моћника овог света јесте велики календарски раскол у Православљу, кроз читав 20. век.)
Све ово што наводи свештеник Ненад Илић знали су, пре њега, и Владика
Николај и Ава Јустин, патријарх Павле, епископ Данило будимски…, па
никоме од њих не паде на памет да ова ”новотарија” заживи!
Уосталом, Исус Христос се родио, одрастао, учио, преобразио се, био
распет и васкрсао по јулијанском /старом/ календару, па је то више него
довољан разлог да се очува и сачува та успомена на Њега – Богочовека
Исуса Христа!
Да ли је свештеник Ненад Илић паметнији од Владике Николаја, Аве Јустина…?
Није!
Е, онда би требало да занеми и не филозофира!
”Нашла се мила у чем није била”!
Преко старог календара ми смо у историјској и духовној вези са нашим
прецима, почев од Светога Све, преко Косовског боја, Првог и Другог српског
устнка, Првог и Другогбалканског и Првог и Другог Светског рата, преко ратова
90-их до 1999-е, и до данашњих дана, времену отимања Косова и Метохије.
Прихватањем новог календара ми правимо историјско-духовни отклон са
нашим прецима, подсецамо своје корене и одричемо се своје прошлости.
Драган Славнић
Не могу да се сетим да је отац Ненад раније овако радикално писао о потреби мењања јулијанског/предањског календара, док је био ђакон у напаћеној нам Србијици!?! Јер мислим да је на радикалност његовог става утицало то што је сада ван земље, и сам наслов БОЖИЋ ВАН СРБИЈЕ указује да га жуља то што сви холандези и остали црнци и браћа арапи тамо славе и пландују а њему Божић тек за 13 дана…
Тако сам се сетио онога што ми је причао један брат у Христу како је један од наших великих стараца 20. века (да му не наводим име јер немам тачан цитат, па да се не огрешим, а и поента је битнија) за те Србе који емигрирају “трбухом за крухом” рекао:
БОЖЕ ПРОСТИ, ТИ СУ ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛИ САМО ЗБОГ ПАРА, НЕ БИ ИМ НИ ТРЕБАЛО СЛАТИ СВЕШТЕНИКА.
Боље потврде исправности тих речи од овог текста о. Ненада мислим да нема!!! Да “паства” није одлепшрала за бољим животом не би се ни добри о. Ненад осећао у Холандији као “крме у Техерану”… И прилика да се сви упитају, ако већ јесу “крме” – шта ће у Техерану, па макар тај “Техеран” био уређен као Низоземска?
Драгоценост и суштаственост Јулијанског календара и огледање, те изображење кроз њега Премудре Красоте Творчевог Домостроја, посве православно и посве духовно, у истини и нужности коју истина носи сведочи у својем писмену, уважени брат у Христу Владимир Димитријевић. Прочитати и сагледати како кроз календар вечност продире у време…
@Александар Лазић: У Вашој реакцији на текст г-на Илића помаља се дух узајамне алијенације…. Из ње би се упрошћено могло схватити да сматрате да због тога што је г-дин Илић сада у Холандији, јер – као и паства му “…одлепшрла за бољим животом не би се ни добри о. Ненад осећао у Холандији као „крме у Техерану“…па га очигледно зато “…жуља то што сви холандези и остали црнци и браћа арапи тамо славе и пландују а њему Божић тек за 13 дана…“, што је и довело до његовог “…овако радикално (г) писао (ња) о потреби мењања јулијанског/предањског календара…“. Добро – и то је једна од могућности закључивања о тексту г-на Илића.
Могло би и другачије – нпр: да ли је логично ако је већ негде тамо од 1923 г. на основу предлога проф. Миланковића за реформу Јулијанског црквеног календара (што га за неких следећих 880 година изједначује са Грегоријанским) , поднетог ваљда у име СПЦ (јер је он био у саставу њене делeгације?) дошло до договора православних цркава, учесника на том састанку, после чега су неке православне цркве (да поменемо само суседне Србији: Грчка, Бугарска, Румунска….) прихватиле и увеле тај календар, СПЦ (предлагач?) то није, и одбија да учини? У тексту г-на Илића се не помињу никакви “…холандези и остали црнци и браћа арапи…“, него нпр. баш Бугари, Румуни и Грци, чије цркве су, ваљда, упркос промени календара биле и остале православне… или нису више?
Свестан сам да никакви логични аргументи не могу поколебати присталице Јулијанског календара па се зато даље у то не упуштам.
Што се тиче оног: “… Да `паства` није одлепшрала за бољим животом не би се ни добри о. Ненад осећао у Холандији као „крме у Техерану“…“, питам се о логици тог поређења: с једне стране, крме се практично никако не би могло наћи у Техерану, али с друге – ако би се хипотетично чак и нашло, не би му бар претила никаква опасност да буде испечено па поједено, што се не би могло рећи за друге географске дестинације.
Да ли се г-дин Илић нашао на погрешном месту, у погрешно време? По наведеном цитату једног од великих стараца, који је: “… за те Србе који емигрирају „трбухом за крухом“ рекао:
БОЖЕ ПРОСТИ, ТИ СУ ИЗ СРБИЈЕ ОТИШЛИ САМО ЗБОГ ПАРА, НЕ БИ ИМ НИ ТРЕБАЛО СЛАТИ СВЕШТЕНИКА“ – изгледа да јесте.
А – што се тиче његовог искреног текста, у сваком случају је погрешио што се њиме уопште обратио аудиторијуму коме га је наменио, па ваљда је знао на какве реакције ће наићи?
@ Иоанн Дубињин
Пре свега, хвала Вам на коментару – учврстили ме у одлуци да не треба да се јављам на овакав начин.
А о осталом, кратко и таксативно, да ствари (п)остану чисте:
1. Нема никакве “узајамне алијенације (отуђења)” – од самог почетка о. (тада ђакон) Ненад Илић је писао на свом Фејсбук профилу, а ми (са његовог дозволом) преносили. (Вероватно на обострану “штету”, да се мало нашалим 🙂 )
Како нам до сада о. Ненад није укинуо дозволу да преносимо текстове, као уредник сам пренео његов текст (изворни наслов је, обратите фундаментално пажњу, БОЖИЋ ВАН СРБИЈЕ) и уреднички додао други део наслова о календару, све то нотирао и уредно потписао извор. Значи није се о. Ненад обраћао нама нишчима на СС него на свом ФБ профилу urbi et orbi 🙂
2. У првом делу сте дотакли поенту мог (корисничког) коментара, да не кажем права на ЛИЧНИ СТАВ: зашто бисмо мењали календар ми у Србији зато што се неко ван Србије на Божић по грегоријанском календару осећа лоше? Хоћу рећи да то не могу бити разлози што је неко у Занзибару а тад сви славе.
3. Кад рекох “Занзибар”, наравно да добри о. Ненад није помињао “холандезе, црнце и браћу арапе”: било је ту мало мог сарказма (немојте никоме то да откријете 🙂 .
4. И ја уопште нисам ни причао о самој промени календара, не знам јесте ли то приметили? У том смислу, ирелевантно је помињање Бугара, Румуна, Грка (нема ли тамо, у Грчкој, неке поделе око календара?), па нити нпр. непоменутих Руса.
5. “Крме у Техерану”, добро сте погодили – неће бити поједено, осећа се сигурно али није му ту место.
Желећи Вам добро здравље,
срдачно Вас поздрављам
Заслуга за не прихватање новог календара припада нашој браћи из бивше Аустро Угарске .Кад су се наши представници вратили из Истамбула и то рекли свештенству у зелљи побунили су се Срби из Хрватске ,Б и Х и Војводине јер су то схватили као први корак ка покатоличавању да славе Божић кад и Хрвати е то неће моћи.Код мене у Банату Румуни су узели половичан календар ,Божић славе кад и католици а Васкрс кад и ми и шта су направили .Око 2 милиона Румуна су старокаледарци.И што је занимљиво ти Румуни који су се се населили у Банату иду у наше цркве а не у Румунске.Нисмо ми паметнији од наших старих.
julijanski kalendar je OSVESTAN KALENDAR …njega su u bogosluzbenu upotrebu uveli sveti oci prvog vaselj.sabora i svi ostali sabori su to prihvatili.Kad je rec o crkvenom,julijanskom kalendaru,ovde uopste nije bitno da li je on astronomski tacan,jer crkva se ne rukovodi naukom,niti se ikada bavila njom…svoditi crkveni bogosluzbeni kalendar na nivo nauke,nedopustivo je.Svako menjanje julijanskog kalendara znaci prekid veze sa predanjem,sa svetim ocima koji su vrlo dobro znali zasto su ga uveli u upotrebu.Ne postoji danas autoritet koji bi mogao da obrazlozi i opravda uvodjenje gregorijanskog kalendara…takav bi morao biti na nivou i rangu svetih otaca vaselj.sabora.Glavno pitanje svih pitanja,kada je u pitanju CRKVENI BOGOSLUZBENI KALENDAR glasi …zasto mora da se menja tradicija stara 1700 godina,da li se menja zato sto je kalendar bio neispravan,ili je neki drugi razlog.Svi oni koji opravdavaju uvodjenje novog gregorijanskog kalendara u BOGOSLUZBENU upotrebu pokazuju potpunu okrenutost ovome palom gresnom svetu i upodobljavanje njemu.Dakle,pitanje kalendara je presudno za svakog hriscanina jer se time on stavlje pred izbor- ili biti u molitvenobogosluzbenom jedinstvu sa svetim ocima,sa svetim predanjem koje su nam oni zavestali i osvestali,sa svim slavnim precima ili biti u jedinstvu sa duhom ovog sveta kome nista nije sveto,koji se cak drznuo da promeni taj mnogovekovni osvestani svetootacki bogougodni kalendar.Kalendar nas niti spasava,niti unistava sam po sebi,u pitanju je vernost onima koji su bili verni Hristu i njegovim naslednicima kroz vekove
Не слажем се са оцем Ненадом да питање календара има везе са мисијом Цркве. Првенствена мисија Цркве, каже владика Фотије, је да човека, односно васцели народ учини народом Божијим, тј. да га приведе Богу и Царству небеском, а то се дешава кроз свете тајне Цркве и кроз служење свете Литургије. Даље, каже владика ” Ми Срби требало би да поново постанемо литургијски, црквени народ и да живимо у богослужењу. Тада би задобили и вратили и унутрашње и национално јединство”. Свети старац Пајсије Светогорац је рекао да нас тих тринаест дана (разлике између старог и новог календара) неће нити увести нити извести из раја. Дакле, просто не треба тиме да се бавимо. Већ је довољно штете учињено тиме што је разбијено молитвено јединство Цркве, а сада још подједнако велики, ако не и већи проблем ово са В. патријархом и Украјинском православном црквом… Боже, помози свима и нас не остави.
@Александар Лазић: Хвала на лепим жељама. Ви знате да Вас и Стање Ствари стварно ценим.
@Јанко Халабура: Ви оправдано запажате: “…Код мене у Банату Румуни су узели половичан календар ,Божић славе кад и католици а Васкрс кад и ми и шта су направили…“ Не само Румуни, него и Бугарска и Грчка правосавна црква славе све празнике по Миланковићевој верзији Грегоријанског календара, прихваћеној 1923 г. од стране православних цркава (између осталих и СПЦ, која то није применила), учесница православног састанка у Цариграду 1923 г. По том календару, који се за следећих 800+ година поклапа са Грегоријанским, оне славе све црквене православне празнике. Једино се изузима Васкрс, који сви православни славе, по устаљеном обичају, истог дана.
Зато се поставља питање: Да ли су тиме Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне??? Нико да јасно одговори на то питање. У суштини, на то би требало да одговори врх СПЦ.
Код мене, на Крфу има – услед вишевековне млетачке владавине, која је Крф и Јонска Острва сачувала од турског ропства, већ вековима 5% римокатолика, потомака Млечана и Малтежана. Њихова – римокатоличка владавина није успела да поколеба Грке-Крфљане у православљу. Православна прослава Васкрса на Крфу је посебно свечана, сматра се најсвечанијом и најспектакуларнијом у целој Грчкој. У њој учествује буквално цело острво, укључујући и римокатоличку диоцезу, која је од Ватикана добила посебну дозволу да се држи православних обичаја у том погледу – тако се у народу одржава јединство слављења Васкрса. Наводим: „…On the same day, the procession of the epitaph of the Catholic Diocese takes place, as Easter in Corfu is synchronized for Catholics and Orthodox…“ (http://www.corfu.us/easter.html ). Да ли мислите да су крфски римокатолици тиме учинили први корак ка православљу, или и даље остају римокатолици? То повезујем са претходним питањем: Да ли су Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне???
Како је г. Лазић нагласио, овде се не ради о тексту већ о Фејсбук објави и тако га ваља читати. Чак и кроз “лајкове” аутора на различите коментаре његових пратиоца. Он подстиче разговор на неку тему,
онакву каква би требало да се одвија после служби у црквама- После службе, људи су уобичајено што лењи, што притиснути обавезама да би остајали и разговарали о важним темама – лакше је ћаскати на фејсбуку или испод неког текста. Мислим да отварање тема на интернету, није решење. Не због тога што комуникација мора увек бити очи у очи, већ због тога што је фејсбук привид разговора, не замена. Мени код оца Ненада не прија његова тежња ка демократичности. Цркву чини народ, али постоји другачији ред доношења одлука него у демократији. У цркви је власт само у Бога,а вековно искуство је устројило ред и у самој цркви,а у демократији се тежи да се део те власти пребаци и на људе који у перспективи онда имају умишљено право да је у потпуности преузму. И још, и поред те тежње за демократијом, о. Ненад, ако је судити по његовим објавама ( нека опрости ако сам погрешно тумачила јер га не познајем лично) и већина његових следбеника би радо из друштва искључили тзв. православне талибане. Што се календара тиче, не може народ о томе одлучивати, па како већина каже. Наша црква , као инстутуција,има скоро миленијумско искуство и са својим народом је прошла тешка искупшења и муке … мудрости има више сигурно него појединачан, ма колико паметан интернет коментатор био. У рукама Мандушића Вука је свака пушка убојита, али нисмо сви јунаци његовог кова. Тачно је да се промене дешавају, да су понекад неопходне,али ми заборављамо да се сада налазимо усред рата и то психоисторијског рата (Фурсов) и да нам је потребна мудрост и утемељеност у традицију да нас не би одували као сламку. Дакле, неким темама време није.
Отац Ненад нам поставља питања : “Да ли заиста мислимо да ћемо прихвативши промену календара, коју смо и сами преко једног од наших највећих и светски познатих научника предложили па одустали, промашити Бога?” И даје одговор уместо нас: “Календар је практична ствар, прави се према природи и звездама и служи нам да се управљамо лакше у времену и простору. Бог је изнад календара и изнад времена и простора.”
Оче Ненаде, већина црквених људи разуме да Бог није у календару, мада зна да је календар уз Његово допуштење. А они који не знају… те људе волим, њихова једноставност и поверење у своју цркву је хришћанска или бар српска.
Волим свој народ и волим како и кад су наши преци славили Божић. Друга запосвест се не односи само на савременике јер, како рече отац Ненад, Бог је и изнад времена . Волим човечанство прилично апстрактно, а своје претке и своју породицу и ближње врло конкретно.
Могла бих о последњој реченици из текста још нашироко, мада је много тога на ту тему и написано. Чак ни објаве на ФБ не би ваљало завршавати сигурним закључцима, ако већ подстичемо расправу. Ђаво се крије у детаљима, независно од воље аутора. Тако да, ако се сакрио и у неком слову мог коментара, против је моје воље и нека ми буде опроштено што сам му то дозволила.
А како и кад потрошачко друшто слави Крисмас ме и не занима, па што бих се прилагођавала. Нова година је симпатична као дечји празник, световни празници и јесу за децу, фала Богу нека је дечје радости што више. Деци у нама желим срећни Нову годину и да се мање оптерећујемо …ми свему прилично невешто и неуко и кад треба и кад не треба дајемо превелик значај. Тако смирење тешко долази. Галамимо и кад не треба. Ја сам обично 31. децембра толико уморна да заспим и пре поноћи или једва стојим док дете не одгледа ватромет. Достојанствено се чак и у време поста може дочеката календарска смена година. Није грех. Ко жели да пијанчи и дивља по радњама, искористиће сваки повод. Драгоцена енергија се троши и код модерниста и код талибана на јалове расправе, но понекад и то буде вентил. Понеке службе, сигурна сам, користе ове малтене спортске интернет расправе да каналишу енергију некад на ползу владара, некад на ползу народа… но то је већ друга тема.
Живи и здрави били!
Да се допуним, горњи коментар сам писала у великој журби. Употребљавам израз “православни талибан” не због тога што сам га ја прихватила већ због тога што кружи интернетом. Људи премало знају о покрету Талибан а олако користе ту реч. Израз “православни талибан” је као вишеструки ударац, али и отоме наравно није место и време да се говори.
За Иоанн Дубињин,јесте Румуни и други који славе Божић кад и католици јесу православни али.То али девојци срећу квари кажу овде код мене у Банату.Био сам доста пута у Румунији ,Цркве су им пуније него код нас имају десетак теолошких факултета, тридесетак богословија, пуне манастире али мени нешто не штима.Многу су некако блиски католицима а имају неколико милиона Унијата углавном у Трансилванији и Банату па чак и Румуна римокатолика.Знам да православци у Албанији у цркви имају клупе лао и Грци ,да користе беле свеће а многи грчки теолози од половине 19в. школовали су се на западу аи грци имају унијате.Знате ког су змије уједале тај је и према гуштерима опрезан.Славимо онако како смо славивили од памтивека не приближавајмо се католицима ни мало .Што даље то боље.
Било би онда у реду да исти израз не користите, и можда по библијски оставите првенство мушкарцима у озбиљним темама, ја ћу то отворено рећи. Побрао сам дислсјкове због критике синодалаца, јер људи ваљда мисле да сам артемијевац, али око тога и желим намерно рећи, а не само због мог урођеног гађења и отклона на малограђанске етикете-реците ми, да ли је тај човек било где, ево узмимо да Црквени Суд даје времена за покајање, на било ком суду, световном, осуђен? Дакле није ни на Црквеном, да подвучемо. И могу да Вас, као очито паметну и брижну жену разумем, и сам бих некад као дете славио, али то не чиним већ ко зна колико година, сви ми знамо да је лицемерно и славити онда и ову некакву световну како кажете Нову Годину. Не бих тек тако осудио покрет Лаос, како би се мирјана, истинских, народских покрет назвао, и ту уопште проблем није народ што демократичност значи, иако разумем шта хоћете да кажете, али Вас пре упозоравам на елитизам, иако је проблем и воља светине, руље. Српски народ је некад, званично, имао епитропе као парњаке у световном смислу епископима. Православно, и при Цркви. Смутње је већ Мирољуб Петровић давно почео да уноси са оним још из деведесетих тврдњама да је Син Божји, нека му је Слава вечна у сваком случају за век и векове да ипак кажем пригодно, а не паролама и без религијског патоса-али и без малограђанских комплекса што то није “модерно”, како је дакле, рођен, по пророчанству Светог Јована пола године после те да библијска прича о чобанима који виде на небу знак док су чували овце потврђује да то није на зиму. Од свих контроверзи шта се све прича, замислите тек ту. И где смо ако дозволимо да нам је наша лична, или како то лепо кажете српска, а да не склизнемо у етнофилетизам за шта се већ око “артемита” мада бих и на то могао одговорити, може причати, ако о својој вери знамо испада полуповршно, не мислим на Вас, делујете права православна жена утврђена у вери, и проблем је нас мушкараца што данас Ви морате да ускачете да проблеме решавате, или је то можда и Ваша Света улога, брилијантно то ради овде и Милана Бабић, само где смо ако немамо не само површну веру. Не треба ни сметнути са ума, уосталом постоји део Библије који се не чита и речено је да ће нам се читати кад дођу последњи дани, да се Вера на пре свега Вери заснива, и да није наше да све знамо, али Богоугодно је да радимо на истраживању у ком смеру ствари иду. Ја лично разобличујем то око Миланковића, мада не Њега лично, иако се говори да је био и масон, управо би и то биле малограђанске гласине за једног научника, да се та прича из неких кухиња очито подгрева. Патријарх садањи, је већ једне године честитао ову како ви кажете, “због деце” Нову Годину. Јако бих волео да је бар Он због деце. Ипак, подозрив сам, грешно је то, али шта ћу, такав сам, још тада сам, 2010е, чини ми се, на то реаговао.
@Марко Ступар
Хвала што се реаговали на мој коментар. У праву сте што се тиче коришћења израза “православни талибан”…требало је да у првом коментару да истакнем оно што сам намеравала, али сам у журби писала. Или да не помињем. Што се тиче тога да ли жене треба да се мешају у мушке разговоре, често имам ту дилему… ипак, толико је квалитетних људских бића женског пола стало на прву линију фронта да ме је срамота да ћутим иако оне имају много више да кажу од мене. Што се тиче демократије и елитизма, на ту тему сам коментарисала и помало и писала и преводила са руског, тако да ми је драго да сте разумели шта сам хтела да кажем. У вези етнофилетизма: и овде постоји проблем са употребом тог термина и кад му место није, с намером или из незнања. Поздрављам Вас и свако Вам добро.
@ Иоанн Дубињин
Питате: Да ли су Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне???
А ја на то имам питање: да ли су Бугарска, Грчка и Румнија бомбардоване недавно?
Да знам, не би ваљало мешати теолошке и политичке тема, но да ли је то могуће и не раде ли то сви , и аутор и коментатори. И Вас поздрављам и желим свако добро
@Јанко Халабура: Хвала на Вашем јасном одговору: “ …јесте Румуни и други који славе Божић кад и католици јесу православни али.“ Уважавам и схватам и оно Ваше “али“, мада се из више разлога са њим не слажем.
@Владанка: Хвала и Вама, па макар и на неуспелом покушају одговора: “… Да ли су Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне??? А ја на то имам питање:…“. То Ваше питање уместо одговора ме подсећа на један прастари совјетски виц који од прилике овако гласи: Одмах по отварању раскошног московског метроа, 1935 г., био је показиван разним страним делегацијама, па и једној америчкој. Комсомолка – водич је рецитовала податке и помињала да сваког минута кроз ту станицу пролази толико и толико возова. Пошто је прошло неколико минута, један Американац је упитао: “А зашто нема ниједног воза?“. На то му је комсомолка бесно одговорила: “А зашто ви малтретирате Црнце?“ Крај вица. Да, тада (а и касније) су у Америци тешко малтретирали Црнце, али комсомолка је на питање уместо одговора реаговала за – у том моменту ирелевантним питањем. Тако и Ви. На моје питање: “Да ли су Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне???“, Ви, употребљавајући исту тактику као и комсомолка из вица, уместо јасног и једноставног одговора, “одговарате“ ирелевантним питањем: “А ја на то имам питање: да ли су Бугарска, Грчка и Румнија бомбардоване недавно?“. Ја одговарам и на то ирелевантно питање: “Нису“. Али, ипак, молим Вас, учините напор да одговорите јасно: “Да ли су Бугарска, Грчка и Румунска Црква престале да буду православне????
@Јанко Халабура и @Владанка: Молим да ми опростите, Јован Анастасијевић је један од мојих “nom de plume”, па сам техничком грешком у писању под њим одговорио.
Уз дужно поштовање, у тренутку када смо подељени по свим могућим линијама, сулудо је опет потезати за питањем календара и васкрсавати старе поделе.
Не, Бог није “везан за календар”. То значи да нема разлога да било шта мењамо.
Биђе да нисте најбоље информисани, оче Ненаде. СПЦ није “предложила па одбацила”, како Ви тврдите, Већ је била става да никаквих промена не може и не треба бити без свепавославног сабора и заједничке одлуке свих.
Узгред, календар који се СПЦ предложила је такозвани новојулијански календар (рад Милутина Миланковића), који је заправо тачнији од грегоријанског. Каледар који користе ови што су прешли на “нови календар” је заправо грегоријански календар.
*по пророчанству -после- Светог Јована да разјасним, не односи се наравно на пророчанства самог Светог Јована.
Учинила сам напор и мој одговор је видећемо. Али Вас молим да и Ви учините напор и разумете да није моје питање ирелевантно, посебно због тога ја нисам дала никакв нетачан податак, као госпођа из вица па да се својим питањем извлачим. Питањем сам хтела да укажем на, по мом мишљењу битну везу. И шта Ви желите да постигнете тим питањем осим да нам докажете да календар није одлучујући за православље. А ја пак желим Вама да кажем да је поткопавање темеља једног друштва под маском “цео свет тако ради” катастрофално, посебно ако се умота у теолошко питање. Ако је само теолошко.. И шта уосталом значи Ваше питање…Шта одређује православност неке цркве? Не намеравам да склизнем у дискусију на ту тему јер знам куда води. Чиме се, уосталом, чува православност (последња реченица из објаве)
Можемо ми тако да филозофирамо до Божића 25. децембра, али то неће променити мој став да неким темама време није. Поздрав.
* Нова година, сам се редигујем пардон на грешци, сетио сам се тек накнадно, посве сам обичан верник и човек, него само примећујем-али да ни не претерамо, иако ми је увек било мука и од етикете чувене ”верују, али не претерују” као да смо бесловесни, свакако нисам никакав фундаменталиста и чак и не мислим да је све световно страно лоше-напротив. Ево управо сам кренуо написати профано у жељи да докажем тврдњу и испаднем паметан да се мало нашалимо у духу надолазећих празника, али нећу да користим латинску реч макар испао православни талибан. Шалу на страну, само са миром, рекли би ми млади опуштено, држимо своје не осврћући се ни лево, ни десно, свакако не мрзећи и пожелевши срећу свима, неспорно је да су макар какви, не мислим на њихов клир, мада сам почео и о нашим јерарсима не баш у духу послушања нека ми Бог опрости, али је јерарх макар кажу био, и Његово Преосвештенство Артемије и само желимо да видимо шта је истина-ако је и имао дипломатски рад чак и са нато државницима, то само доказује да је покушао све ради мира-па су акле хришћани макар некакви од обичног народа и у овим другим конфесијама, али јасно је да је нама и канонима забрањено општење са њима. Екмечић је писао о Москаљима који су одбијали физички контакт са њима, иако не мислим ни приближно овако, против сам свих крајности-али и раслабљивања вере до ових мера како је сада код нас, не смемо да мењамо чак и време побогу рођења Сина Божјег.