Без обзира на корисну иницијативу за подизање нових обележја српским великанима, не смемо да дозволимо штетно уклањање вредног националног споменика културе истакнутог српског вајара Сретена Стојановића
Два споменика под називом „Борба“, рад вајара Сретена Стојановића из 1948. односно 1949. (Извор: Crystal Ship)
Почетком осамдесетих изградио сам Споменик палим борцима у Добруши код Истока, на западу Косова и Метохије. Неколико месеци пре отварања споменика 1985. године, дошао сам да погледам моје дело. Запрепастио сам се када сам на врху споменика, на темену обелиска постављеног у центру, угледао црвену звезду петокраку. Одмах сам уложио протест, прво код извођача радова, а потом и код председника Општине Исток, са захтевом да црвена звезда петокрака одмах буде уклоњена, из уметничких разлога. Сматрао сам да моје дело не треба да представља идеологију, већ да има искључиво естетски садржај. Веровао сам да је време идеологије и соцреализма у уметности одавно прошло. Мој захтев је одбијен, чиме сам постао једини аутор на подручју некадашње Југославије посттитовог периода на чијем уметничком делу је примењена звезда петокрака са јасном идеолошком поруком. Почетком деведесетих мој споменик је срушен, првенствено због овог идеолошког обележја.
Одмах по победи коалиције „Заједно“ 1997. и конституисања прве Скупштине Београда у којој нису на власти комунисти или социјалисти, са торња Старог двора збачена је звезда петокрака и замењена двоглавим орлом. Године 2003. „пала“ је и последња петокрака коју су комунисти 1946. поставили на врх куполе Новог двора, чиме су дефинитивно избрисани симболи наше комунистичке прошлости.
Недавно је Општина Вождовац објавила анкету са питањем које наводи испитанике на жељени одговор: „Да ли сте за то да се на улазу у зграду општине Вождовац поставе нови споменици Васи Чарапићу, вожду Карађорђу, војводи Степи и Милунки Савић?“ Иза питања стоји намера да се са места улаза у зграду уклоне постојећи споменици социјалистичког идеолошког садржаја и замене онима са другачијом поруком. Неодвојиво од архитектуре објекта, данас се ту налазе два споменика под називом „Борба“, рад вајара Сретена Стојановића из 1948. односно 1949. који представљају партизанку и партизана с једне и радницу и радника са друге стране. Сретен Стојановић је академик, вајар, један од првих професора на Академији ликовних уметности у Београду. Иза себе је оставио значајна дела: споменике Карађорђу испред Храма Светог Саве, Његошу испред зграде Филозофског факултета, Филипу Вишњићу. Његово монументално здање „Слобода“ на Иришком венцу, међу најлепшим примерима југословенског соцреализма, доживело је уништење када је украден бронзани рељеф дуг десетак метара и тежак више стотина килограма!
Београд већ има два споменика Чарапићу, Карађорђу и војводи Степи, а Милунки Савић подигнути су споменици у Рашкој и Инђији. Без обзира на корисну иницијативу за подизање нових обележја српским великанима, не смемо да дозволимо штетно уклањање вредног националног споменика културе истакнутог српског вајара Сретена Стојановића, посебно не због његовог идеолошког карактера.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/Crystal Ship, 21. 12. 2018)