Драгослав Пакић: Манифест Жутих гаћа

У НАТО ни по коју цену, али ако је цена повољна, ипак размислити. Уколико покушају да преваре, одмах их бомбардовати. Уранијум не штедети па макар због тога и осиромашили

Опрема за протест Жутих гаћа

Када су се тајни агенти једне зараћене стране инфилтрирали у редове супротног табора у намери да провере због чега противнички војници носе црвене кошуље, вратили су се са извештајем да је противничка команда издала наређење о црвеним кошуљама са циљем да се, приликом рањавања војника, крв закамуфлира и тако избегне деморализирајући ефекат на остале војнике.

После дуже и свеобухватне анализе извештаја тајних агената, војни врх друге стране је издао кратку наредбу: За нашу војску – жуте гаће!

Жуте гаће су, потом, преко жуте патке прерасле у жуте прслуке. Жути прслуци у освајачке походе не иду на тенковима и другим борбеним превозним средствима, него, за разлику од Коштунице, иду наоружани јајима са акцентом на посебан значај жуманаца. Циљ шетњи и употреба жуманаца је да се закамуфлира деморализирајући ефекат крвавих кошуља.

Противнички табор, да би на делу показао већ пословичну толеранцију и разумевање за намучени народ, понудио је своје експерте да за жуте прслуке сачине маршруту жуте траке којом би учесници слободно и неометано шетали до миле воље и до пет милиона.

Жута трака би од Трга Републике преко Панчева ишла до Обреновца а од Обреновца све Савом до гондоле. Ту би се чекало на довршетак радова на гондоли који само што нису почели. По окончању изградње и обављених пробних вожњи, шетачи би гондолом били преведени жедни преко воде Саве све до Победника, за кога се зна кога представља и шта показује летећим ван-Земунцима и ходајућим ван-Београђанима. Потом би их таксијем возали до Скупштине, а и шире. Тамо би их чекао црвени тепих, плех музика, Титова гарда и по сендвич за сваког учесника. Сендвичи би се, као доказ бриге за измучени народ, делили у скупштинском ресторану по цени која важи и за посланике. Такође измучене.

Поред израде пројекта за жуту траку, радна група би, да би се избегли малигни утицаји са стране, израдила и нацрт – МАНИФЕСТА ЖУТИХ ГАЋА.

Жуте гаће испод жутих прслука (Фото: Бета/АП)

Манифест би имао четири (као онај у Француској) плус три поглавља.

Међународна политика

  1. Да Француска обавезно врати Србији оно место које јој по заслугама и француским мерилима и припада. Одмах до Тачија па мало лево.

Економија

  1. Увести принцип три пута три једнако је четири, односно, радну недељу спустити на три дана а плате и пензије повећати три пута.
  2. Уклонити са путева радаре, камере и министарку Михајловић.

Слобода медија

  1. Слободу дати дневним гласилима а недељници нека остану ту где и јесу јер њих ионако нико не чита пошто недељом у Србији нико не ради, а оних 11,3% ни радним данима.
  2. Да се ТВ претплата укине и уместо ње уведе новчана награда за гледаоце који емисије са политичким темама успевају да одгледају до краја.

Култура

  1. Изградити нова позоришта да глумци не би били принуђени да наступају на улицама где им неки необразовани гледаоци више звижде него што аплаудирају.

Геополитика

  1. У НАТО не улазити ни по коју цену, али ако је цена повољна, ипак размислити. Уколико покушају да преваре, одмах их бомбардовати. Уранијум не штедети па макар због тога и осиромашили.
  2. Са натовцима разговарати као са себи равнима што и није тешко јер су они равни нули.

Међунационални и међурелигијски односи

  1. Сваки разговор на ову тему илустровати познатом фотографијом на којој мајка Ружица Пејовић из села Комаране код Пријепоља седи између синова Луке и Алије. Текст испод фотографије би гласио:

Мајка Ружица са синовима Луком и Алијом (Извор: Вести онлајн)

Син Алија: „Луко ћетниће, перверзњаку геноцидни, признај геноцид у Сребреници ако мислиш да те водим на баклаве, ћетен алву, тулумбе у сафту и праву кахву у филџану“.

Син Лука (реплика): „Ој, Алија балија, ти ћеш мени као да те ја не знам. Продао си веру за вечеру на чијем су менију и биле посластице због којих би ме братски навео на танак лед пошто знаш да сам слабашан на слаткише и на турску кафу са доста соца да ми моја верна љуба гледа у шољу како би видела имам ли неки добитак, да ли је варам и стоји ли ми неки пут. За њу је ово задње најважније“.

Мајка Ружица у улози председавајућег: „Будите пристојни синови моји, држите се пословника о раду иначе ћу вас послати у ћошак да клечите на каменчићима, а на вечеру слободно и не помишљајте. Угасићу вам светло и искључити микрофон.“

Животни стандард

Живи били па видели.

Наздравље!



Categories: Сатиристика

Tags: , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading