У НАТО ни по коју цену, али ако је цена повољна, ипак размислити. Уколико покушају да преваре, одмах их бомбардовати. Уранијум не штедети па макар због тога и осиромашили
Када су се тајни агенти једне зараћене стране инфилтрирали у редове супротног табора у намери да провере због чега противнички војници носе црвене кошуље, вратили су се са извештајем да је противничка команда издала наређење о црвеним кошуљама са циљем да се, приликом рањавања војника, крв закамуфлира и тако избегне деморализирајући ефекат на остале војнике.
После дуже и свеобухватне анализе извештаја тајних агената, војни врх друге стране је издао кратку наредбу: За нашу војску – жуте гаће!
Жуте гаће су, потом, преко жуте патке прерасле у жуте прслуке. Жути прслуци у освајачке походе не иду на тенковима и другим борбеним превозним средствима, него, за разлику од Коштунице, иду наоружани јајима са акцентом на посебан значај жуманаца. Циљ шетњи и употреба жуманаца је да се закамуфлира деморализирајући ефекат крвавих кошуља.
Противнички табор, да би на делу показао већ пословичну толеранцију и разумевање за намучени народ, понудио је своје експерте да за жуте прслуке сачине маршруту жуте траке којом би учесници слободно и неометано шетали до миле воље и до пет милиона.
Жута трака би од Трга Републике преко Панчева ишла до Обреновца а од Обреновца све Савом до гондоле. Ту би се чекало на довршетак радова на гондоли који само што нису почели. По окончању изградње и обављених пробних вожњи, шетачи би гондолом били преведени жедни преко воде Саве све до Победника, за кога се зна кога представља и шта показује летећим ван-Земунцима и ходајућим ван-Београђанима. Потом би их таксијем возали до Скупштине, а и шире. Тамо би их чекао црвени тепих, плех музика, Титова гарда и по сендвич за сваког учесника. Сендвичи би се, као доказ бриге за измучени народ, делили у скупштинском ресторану по цени која важи и за посланике. Такође измучене.
Поред израде пројекта за жуту траку, радна група би, да би се избегли малигни утицаји са стране, израдила и нацрт – МАНИФЕСТА ЖУТИХ ГАЋА.
Манифест би имао четири (као онај у Француској) плус три поглавља.
Међународна политика
- Да Француска обавезно врати Србији оно место које јој по заслугама и француским мерилима и припада. Одмах до Тачија па мало лево.
Економија
- Увести принцип три пута три једнако је четири, односно, радну недељу спустити на три дана а плате и пензије повећати три пута.
- Уклонити са путева радаре, камере и министарку Михајловић.
Слобода медија
- Слободу дати дневним гласилима а недељници нека остану ту где и јесу јер њих ионако нико не чита пошто недељом у Србији нико не ради, а оних 11,3% ни радним данима.
- Да се ТВ претплата укине и уместо ње уведе новчана награда за гледаоце који емисије са политичким темама успевају да одгледају до краја.
Култура
- Изградити нова позоришта да глумци не би били принуђени да наступају на улицама где им неки необразовани гледаоци више звижде него што аплаудирају.
Геополитика
- У НАТО не улазити ни по коју цену, али ако је цена повољна, ипак размислити. Уколико покушају да преваре, одмах их бомбардовати. Уранијум не штедети па макар због тога и осиромашили.
- Са натовцима разговарати као са себи равнима што и није тешко јер су они равни нули.
Међунационални и међурелигијски односи
- Сваки разговор на ову тему илустровати познатом фотографијом на којој мајка Ружица Пејовић из села Комаране код Пријепоља седи између синова Луке и Алије. Текст испод фотографије би гласио:
Син Алија: „Луко ћетниће, перверзњаку геноцидни, признај геноцид у Сребреници ако мислиш да те водим на баклаве, ћетен алву, тулумбе у сафту и праву кахву у филџану“.
Син Лука (реплика): „Ој, Алија балија, ти ћеш мени као да те ја не знам. Продао си веру за вечеру на чијем су менију и биле посластице због којих би ме братски навео на танак лед пошто знаш да сам слабашан на слаткише и на турску кафу са доста соца да ми моја верна љуба гледа у шољу како би видела имам ли неки добитак, да ли је варам и стоји ли ми неки пут. За њу је ово задње најважније“.
Мајка Ружица у улози председавајућег: „Будите пристојни синови моји, држите се пословника о раду иначе ћу вас послати у ћошак да клечите на каменчићима, а на вечеру слободно и не помишљајте. Угасићу вам светло и искључити микрофон.“
Животни стандард
Живи били па видели.
Наздравље!
Categories: Сатиристика
Оставите коментар