Поводом текста Милета Медића „И латиница је писмо српског језика”, „Политика”, „Погледи”, четвртак, 6. децембра 2018, пренетог и на „Стању ствари“
Илустрација: Новица Коцић
И моја маленкост сматра да би се, лингвистички гледано, могло рећи да су хрватски језикословци и политичари, у својој мудрости, пристали на прихватање Вуковог стандардизованог српског језика за свој књижевни језик средином 19. века. Хрвати су тада гледали унапред – од 1850. године када су Књижевним договором у Бечу прихватили српски, Вуков/ски књижевни језик – па до 1992. године, дакле, 150 година унапред, када им је успело да своју националну идеју преко лажне југословенске (Штросмајерове) идеје и антисрпске у великој мери најпре Краљевине Југославије, а онда посебно успешно преко Брозове комунистичке Југославије узрасту као посебан (добро обједињен) народ на варијанти Вуков(ск)ог српског језика и да створе готово „чисту” националну државу која сада, за разлику од 1850. године када су били под туђом окупацијом, има, тада незамисливо, данас велику територију, има народ који је, у односу на Србе, релативно добро прошао кроз Први и Други светски рат и да у њиховом „отаџбинском рату” деведесетих година 20. века створе и свој хрватски језик и да га региструју с латиничким писмом.
Латиница је била од почетка, а и данас је писмо српског језика, али у хрватској варијанти. Јер, Хрвати су хтели и могли да улазе у „заједнички језик” са Србима само под условом да тај језик пишу својом латиницом. На то су пристали и Вук и Даничић. Дакле, том хрватском латиницом (гајицом) може да се пише српски језик, али то писмо изворно нико није сачињавао за све Србе него за Хрвате.
Дакле, тврдња М. Медића да је „и латиница писмо српског језика” тражи допуну: та латиница је планирана и састављена само за Хрвате, не за Србе. А и зашто би била сачињена за Србе, када су Срби већ имали своје ћириличко писмо које је Вук реформисао? За језик свих Срба нико није ни наменио састављање латиничког писма.
Драгољуб Збиљић
Из тога не може да проистекне да је та хрватска латиница (гајица) изворно српско писмо. Гајица је за језик из Вукове реформе озваничена по Књижевном договору у Бечу (1850). Вук и Даничић су се на тексту Договора њоме потписали и тада су је званично одобрили за хрватску варијанту Вукове језичке реформе под инструкцијама Беча. Да су тада Вук и Даничић смели да кажу да српски језик има своје писмо (ћириличко, вуковицу) и да друго писмо није потребно ни том језику ни било ком другом у Европи, Бечки договор не би био потписан. Јер, царска Аустрија је већ вековима била позната по забрањивањима српске ћирилице и наметањима латинице Србима.
А то наметање латинице Србима успело је до данас 90 одсто тек онда када су комунистичке власти после 1954. године успеле да „убеде” Србе да се постепено замени ћирилица латиницом, јер је то питање важно за „братство-јединство” с Хрватима. Политички приморани, а слаби на „братство-јединство” с Хрватима, српске власти и лингвисти су удруженим снагама успели да званично формално по Новосадском договору (1954) „равноправну латиницу и ћирилицу” доведу до данашњег стања и у Србији у коме је 90 према 10 одсто за хрватску гајицу. Говорити сада да је то „писмо српског језика” и да је то и даље „богатство двоазбучја” значи само једно – пут до скорог стопостотног полатиничавања Срба и коначну промену српског културног и националног идентитета. То је пут српске културе најпре у хрватску поткултуру и један велики корак до асимилације и православних Срба.
Закључак је неизбежан. Латиница није никада била састављена и изабрана као општесрпско писмо, а смишљено је, попут Тројанског коња убачена преко Договора у Бечу, ради олакшаних притисака на Србе у правцу њиховог полатиничавања, покатоличавања и, коначно, асимиловања.
Аутор је језикословац и књижевник
Categories: Преносимо
Како и приличи честитом језикословцу, господин Збиљић ћирилицом истину слови – красни језик србски само једно красно писмо има : ЋИРИЛИЦУ !
I vukovsku cirilicu su Austrijanci izmislili.Veca je slicnost izmedju “gajice” i “vucice” nego Vukove i slavenoserbske cirilice.Vukova reforma je odsekla SPC iz srpske kulture, ateizujuci kulturu, sto se posebno vidi u zanemarivanju religioznih razlika od strane ateizovanih srpskih intelektualaca prilikom stvaranja Jugoslavije (ideju jugoslovenstva su stvorili Austrijanci kada je 99% Juznih Slovena bilo nepismeno, a onih 1% pismenih je culo za Juzne Slovene koliko i za Veliki Prasak).Kovic cesto istice kako smo mi suvise optereceni idejom drzave i da je nas narod i identitet stariji od drzave.E, tu, nedrzavotvornu svest je donela kopitar-vukovska reforma, za razliku od Srba u KuK monarhiji koji su bili svesni veze izmedju politike, prava, kulture i identiteta.Ta nedrzavotvorna svest ogleda se u voluntarizmu srpskih inteletualaca, koji su jezik nacinili predmetom politickih dogovora i voluntarizmu srpskih vlasti koje su uvek bila iznad zakona, da bi se u Prvom svetskom ratu ta dva voluntarizma spojila u ideologiji jugoslovenstva, kao prevazilazeja unutarsrpskih sukoba dinastije i parlamenta, nemoci stvaranja pravne drzave, u sirem okviru, dakle zamenom problema vecim problemom.Prelaz sa nestabilne parlamentarne monarhije na gradjanstvo drustvo je zamenjen zamenom gradjanina novim etnosom, Jugoslovenom, cime je Kraljevina Jugoslavija postala nova “tamnica naroda”.Isto je pokusano sa izgradnjom komunizma, gde je nacionalnu afirmaciju trebalo prevazici u pojedinacnosti, ne gradjanina, vec samoupravljaca, u razdvajanju politickih sloboda (ostale u nadleznosti partije) i ekonomskih sloboda (trebali da preuzmu samoupravljaci) i sada sa evropejstvom.Najbolje od svega je sto se sada zastita cirilice, koja je svoj posao obavila, okrenula nas od Rusa i Bugara da vecno gledamo u zapadne, katolicke Jugoslovene, trazi od zakona, cime ,sa par vekova zakasnjenja, dolazimo do spoznaje da su pravo i politicka volja izvori identiteta.Eh, da “precani” nisu vodili drzavu, mozda bi sve bilo drugacije:))))
Поздрављам борбу г Збиљића за очување ћирилице али сматрам да повлачење ћирилице није плод неке завере. Доминација латинице је резултат незадрживог продора науке и технологије запада (google, apple, facebook, amazon) у целом свету. Енглески и латиница све брже освајају свет. На свим аеродромима, граничним прелазима, сви путокази, сва објашњења, упутства, поруке … писане су на енглеском. Укидање латинице у Србији било би катастрофално. Будуће генерације не би могле да опште са светом.
Зато сматрам : ДАНАС ЈЕ И ЛАТИНИЦА НАШЕ ПИСМО.
Писмо је кључ који нам омогућује комуникацију са светом, кључ који отвара ВРАТА ЗНАЊА. Данас имамо два кључа : ћирилицу која отвара само једна врата, и латиницу која отвара безброј врата.
ДЕДА ЂОЛЕ ТО НИКАД НЕЋЕ ХТЕТИ ДА РАЗУМЕ, НИКО НЕ УКИДА ЛАТИНИЦУ, НЕГО САМО У СВОЈ ЈЕЗИК ВРАЋА СВОЈЕ ПИСМО — ЋИРИЛИЦУ
Деда Ђоле, по обичају, као антићириличар коме не смета данас 90 одсто наметнуте латинице (хрватске, наравно) у Србији, све погрешно тумачи. Моја маленкост није за то да се вило где укине било која латиница, па, наравно, ни хрватска латиница. Увек сам објашњавао да је свака, а хрватска латиница посебно, потребна Србима да је знају јер на основу ње могу да читају српски језик у хрватској, бошњачкој и црногорској варијанти без икаквог превођења, јер је реч о лингвистички истом језику, а како Хрвати своју варијанту пишу само својом латиницом (што је нормално). Зато је моја напомена увек трајан: Срби нити треба нити могу да укину било коју, па ни хрватску латиницу. Међутим, Ђолету, као антићириличару, не смета то што Срби у јавности свој језик не пишу својим (ћирилички) писмом. дакле, ствар је само у томе да и Срби свој језик треба да пишу само својим писмом да се не би међусобно делили још и по писму, јер се у писму свом у свом језику не дели ниједан народ јер је то штетно. Ђоле ен зна баш ништа о историји прогон ћирилице и не зна чак ни то да у Србији никада не може и не треба да буде укинута ниједна па ни хрватска латиница гајица, јер у Србији живе и Хрвати и они никада неће писати своју језичку варијанту ћирилицом, него увек само латиницом.
Ово објашњење не пишем ради Деда Ђолета, јер он то никада неће разумети, него ради других читалаца које би деда Ђоле могао поколебати, јер не морају сви бити упућени у ова питања. Дакле, за такве кажем: нико нормалан нити тражи нити се то може и сме урадити — да се, како Ђоле каже, “укине латиница”. Латиница свака треба Србима, а хрватска поготову. Зато нема говора о “укидању латинице” јер је то непојамна глупост људи попут Деде Ђолета. Ствар је само у томе да и Срби свој језик пишу само својим писмом, када га већ имају. Дакле, српски народ мора, своје културе и свог идентитета ради, само свој језик да пишу само својом ћирилицом, а латиницу ћемо имати увек тамо где ње треба да буде, у латиничким језицима који постоје и користе се и у Србији,.И последње: Србима је важно да увек уче и хрватску латиницу таман колико треба и Хрвати да уче и знају српску ћирилицу. Али и Срби треба да науче и да знају зашто се Србима и у српском језику насилно намеће латиница уместо ћирилице у језику Срба.
Аутори текстова се углавном не јављају на несувисле коментаре, али ја то чиним из поштовања према сваком читаоцу овог сајта.
Кад би било по деда Ђоловом, онда би Срби са хрватском латиницом већ давно били у свету и неби нас се (Европа) бранили као ђаво крста. То је мишљење примитиваца да кад знаш латиницу онда си “светски”. За бити светски треба много више од латинице знати.
Једанпут сам за добру опкладу питао публику ко ми може одговорити “Како то да ни један од европских народа осим Срба нема смисла за богаћење двоазбучјем?” Изнеђу неколико стотина присутних ми нико није знао одговорити.
Навика је једна мука а одвика две муке. Да бисмо се од лоше навике зване “srpska latinica” што пре ослободили, имам један практичан предлог: транскрибовање наших имена на енглески у свим пасошима и другим званичним документима који служе у међународном правном саобраћају, као и у називима улица на туристичким подручјима и у називима туристичких локалитета у земљи…Када би тако поступили Ђоковић и Јокић не би Американце асоцирали на Џокере, што је омаловажавајуће, већ би њихова транскрибована имена изговарали врло близу ономе како их и ми изговарамо…
Можете ви расправљати до бесвести… али, ма како то трагично било, Деда Ђоле, упркос својим блесавим пролатиничним “аргументима” побеђује! А побеђује зато што су ваши властодршци једини који би стриктним законским мерама МОГЛИ да врате српској ћирилици њено природно место у јавном животу Србије – међутим, они то никада неће смети да се усуде ни да пробају да ураде, чак и ако би били у стању да схвате да је то природно. Овако, како сада ствари стоје, српска ћирилица ће током следећих 20так година чамити на 10-15% присутности у јавној комуникацији у Србији, а током и на крају тог периода ће бити неминовно и подмукло/тихо угушена.
Знамо ми то, Иоанне Дубињине, па нам џабе предочавате ту своју “мудрост” (да ће то код нас тешко успети), али ми који то знамо зато се и н предајемо у борби за враћање ћирилице у живот. А нисте у праву да би закон све решио. Без реформе у српском правопису у том смислу што би се вратило једноазбучјје српскога језика, само законско решење не би било довољно. Сигурно је решење у корист ћирилице у језику Срба само оно које подразумева измену у правопису. Јер, само када српска деца почну поново да уче да српски језик има своје писмо — само српску ћирилицу, баш као што сви други језици у Европи и свету имају своје писмо у свом језику без алтернативног писма, тада ће тек почети ћирилица да се враћа у јавност..
Е, хоћу да напишем коментар, али одмах почнем да се нервирам када прочитам коментаре од појединаца. Не могу, стварно. Наш народ је неотесан, не вреди.
Ви, Лазаре, канда не волите свој народ кад га тако, паушално, критикујете. Па није ваљда цео народ “неотесан”. Има такивх, али има и “отсаних”. Зар Ви нисте “отесани”. Дакле, није цео народ “неотеесан”.
Ви, Сибинчанине, кршите правила уљудне расправе када иронишете на рачун Дубињиина. Јеткост, злурадост, лични инвективе, томе стварно не би смело да овде буде места…
sengepenge проналази оно што у мојим речима не постоји, а криво му је што сам сматрао да није цео српски народ “неотесан”, како он малопре написа овде. А доказ сам му предочио у томе што нисам мислио да је sengepenge неотесан. И даље мислим да sengepenge није неотесан иако уме да чита нешто што није тако написано..
Д. Мирсин Сибничанин је један од псеудонима Драгољуба Збиљића.
Мршо, битно је да ли се истиан каже, а не ко је под којим именом каже. У овом случају реч је о истини за ћирилицу