Зашто се не обелодани: шта је циљ продаје ових јавних предузећа? Буџету Србије, који је према министру за финансије „у добром здрављу” и суфициту, очигледно нису неопходни приходи од продаје ових банака

Илустрација: Новица Коцић

Пре неки дан, чули смо од председника Вучића: „Телеком” и ЕПС се неће продавати. То су јавна предузећa која ће јачати и позитивно деловати на стварање услова да Србија буде земља одрживог раста и развоја. То је прави државнички став, треба га поздравити, посебно због тога, што долази након сувише дуге моралне и контроверзне транзицијске драме јавних предузећа у Србији.

Било је у Србији много проблематичних приватизација, продаја и распродаја јавних предузећа и других виталних карика српске привреде и финансија. Тим трагом, посебно је драматично било урушавање српских развојних банака почетком прве деценије 21. столећа. Био је то прави економски злочин, те тежак и мучан ударац привреди и развоју Србије. А колико је ДОС, као партија на власти, вођена и завођена једном минорном политичком групацијом била у праву, говори чињеница да ни након седамнаест година стечај ових банака није окончан. А Србија се нашла, највише због тога, у озбиљној и опасној депресији.

Вук Огњановић (Извор: Политика)

Сада, крајем 2018, иначе добре пословне и буџетске године, Министарство за финансије Владе Републике Србије објављује намеру за продају преосталих јавних банкарских акционарских друштава, односно Јубмес банке, Комерцијалне и Српске банке!? Траже се јавно „финансијски саветници” за продају!?

Нећу да верујем да је Министарство за финансије толико неспособно да, у сарадњи с другим владиним агенцијама, не може без скупих „белосветских саветника” организовати транспарентну продају тржишту занимљиве и добре робе!? Зашто се не обелодани: шта је циљ продаје ових јавних предузећа? Буџету Србије, који је према министру за финансије „у добром здрављу” и суфициту, очигледно нису неопходни приходи од продаје ових банака!? Дакле, Министарство за финансије, поред неспорне функционалне и професионалне, има и моралну обавезу да објасни о чему се овде заиста ради!?

Међутим, више је суштинских, те економско-финансијских аргумената, битних за стварање услова и целину стратегије за бржи и одржив развој земље Србије на средњи и дуги рок, који убедљиво говоре: да то не треба чинити. Заправо, мора се упозорити да би продаја ових јавних акционарских банкарских друштава у којима држава има своје озбиљне потенцијале и улоге, као и српских термовода и бања, била права организована и политички посредована економска неодговорност.

Да не останемо дужни, ево и предлога за много боља и сврсисходнија решења од „продаје”. Пре свега, Србији као напредној земљи у развоју, неопходна је добро организована банка која се стара о подупирању производње за извоз, те она која се бави целином организације и развоја комплексних извозно-увозних послова. Наиме, одржив и постојан развој Србије на средњи и дуги рок, а посебно као напредне земље у развоју којој су ради бржег раста потребна и нова задуживања,подразумева, између осталог, концепцију „извозити или умрети”. Управо из тих, и не само тих суштинских разлога, Јубмес банка је неопходна Србији. Наравно, Јубмес је неопходно реформисати и организовати користећи искуство модерно организованих извозно-увозних банака у напредним земљама у развоју и у свету уопште.

И друго. За подршку здравом и одрживом – постојаном расту и развоју земље Србије на средњи и дуги рок неопходно је имати развојно банкарство, као што га имају готово све напредне земље у развоју (Словенија, и многе друге). А сада заиста,била би добра концепција, да се две банкарске структуре, тј. Комерцијална и Српска банка, те ресурси Фонда за развој и других владиних „развојних” агенција, уз сврсисходну сарадњу са развојним банкама пријатељских земаља у развоју (БРИКС, и др.), организују као озбиљна и респектабилна капитална основа за конституисање развојне банке Србије.

Аутор је бивши савезни министар за финансије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 13. 12. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Вук Огњановић, продаја банака