Смисао буди наду, а не празна обећања. Тамо где владају бесмисао и безнађе – људски живот ништа не вреди
Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)
Кад се умножава број понижаваних, поткраданих, злоупотребљаваних,
застрашиваних, слаганих – бесмисао завлада, друштво оболи и ствари не слуте на добар развој.
То што ће у пуцању чира можда и бити кажњени они који понижавају, поткрадају, злоупотребљавају, застрашују, лажу људе, и чине сваковрсно насиље, може бити само привремена и невелика утеха за то што је земља темељно упропаштена.
Бесмисао и даље може да влада и да порађа нове наказне друштвене облике.
Прво што треба урадити то је људима у безнађу вратити поглед ка смислу. Смисао буди наду, а не празна обећања. Тамо где владају бесмисао и безнађе – људски живот ништа не вреди. И кад тад људски живот постаје једнаковредан мртвим стварима. Тад долазе заиста гадна времена.
Дужност Цркве (рукоположеног свештенства и свих верујућих) је да се у временима кад бесмисао завладава свом снагом баци на сведочење смисла.
Ако на време не покренемо себе на подвиг – наша одговорност као чувара истинског смисла биће преогромна. Оправдања нам неће бити од помоћи. Ни малокрвно „Даће Бог“.
Једино што нас може оправдати је велики и искрен труд, до границе наших снага. А Бог помаже најпре тамо где људи дођу до границе својих снага, где пронађу границу својих могућности.
Овако даље, да се правимо да није баш толико лоше – неће ваљати. Никако.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар