Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло

Фото: Профимедиа

Владе БЈР Македоније и Грчке су направиле договор око спорног имена. Затим је одржан референдум у БЈР Македонији. Референдум је пропао. Поштен демократа би после тога признао пораз. Међутим, онима који стоје иза тог договора, то ништа није значило – они су насилним путем, преко уцењених и купљених посланика, кроз скупштину, донели одлуку супротну исказаној вољи грађана. Грчка је тражила да се промени име, пре него што та држава буде примљена у НАТО и ЕУ. Дакле, иза одлуке да се промени име државе стоје центри моћи са Запада под чијом су контролом владе у Атини и Скопљу.

Две трећине македонских посланика у њиховој националној скупштини је гласало да се та држава више не зове БЈР Македонија, него Република Северна Македонија. Овом одлуком више могу да буду задовољни грађани Македоније, него грађани Грчке који су против, јер је у имену остао назив Македонија, што већина Грка не прихвата. Зато постоји могућност да нека нова власт у Грчкој поништи тај споразум (и поправи односе са Русијом). Међу Македонцима све је већа поларизација, са променом назива ништа није решено дугорочно.

Они који сами себе зову Македонцима, подељени су на србофиле и бугарофиле, русофиле и еврофиле, атеисте и вернике, међу православним верницима постоје унутрашње поделе, неко је спреман да прави труле компромисе са Албанцима, а неко је против тога, итд. Као што знамо из историје, у доба антике, на простору Македоније, већину су чинила илирска, трачка и грчка племена. Током средњег века, већину су чинили Словени и Грци. Тако је остало и у модерном добу. Од Словена, на простору Македоније су живели једино Срби и Бугари. Северна Македонија је некада била део Старе Србије. У средњем веку је на том простору била и престоница Србије. У модерно доба, Срби су ослободили Македонију (тј. целу Стару Србију) и она је била део Југославије. На том простору се налази доста цркава и манастира српске православне цркве. Македонци никада нису постојали као народ. Као народ какав данас познајемо, Македонци настају за време комунизма. До тада је већина становника Македоније била везана за српски народ, СПЦ и Србију. Један део тог народа је био везан за Бугарску. Комунисти су од Македонаца створили нацију, одвојили су их од српског народа. Комунисти су створили и тзв. македонску православну цркву. Македонци, као нација, постоје тек неколико деценија (исто као и Бошњаци). Никада нису имали своју државу и своју цркву. Када се распала СФР Југославија, република Македонија је постала независна држава. Као „независна” држава, БЈР Македонија је следила политику Запада – Српска православна црква се прогони, њен владика се шаље у затвор, не поштују се права Срба који живе у БЈР Македонији, БЈР Македонија (исто као и Црна Гора) признала је тзв. државу Косово, итд. Запад преко Албанаца уцењује Македонце. Македонија је колонија.

Та нова, млада нација, још увек се формира, и покушава да се свету представи као стари и аутохтон народ. Али, не постоји непосредна веза између Македонаца из доба Филипа и Александра Македонског и данашњих Македонаца. Можда постоји веза између Словена и Илира који су живели на том простору (самим тим и са Грцима), али је неспорно да су у средњем веку на том простору живели Словени (Срби и Бугари), и да су већину чинили Срби. Тако је остало све до 19. и прве половине 20. века. Срби су ослободили Македонију, створили Југославију, али су Југославију отели комунисти, који су створили македонску нацију. Више од хиљаду година, већину на том простору чинили су Грци и Срби. Простор северне Македоније вековима је припадао Србима, а јужне Македоније Грцима. Тако су и цркве подељене. На истоку, уз границу са Бугарском, већину су чинили Бугари, на западу су Албанци постали већина. Данас је Македонија, практично, држава пет народа. Поред Македонаца, ту су и Срби, Бугари, Грци и Албанци, као најбројнија национална мањина. Трећину Северне Македоније данас у потпуности контролишу Албанци. Тренутно влада мир између Албанаца и Македонаца, пошто нова влада испуњава све захтеве Албанаца. То изазива незадовољство међу македонским националистима. Албанци су успели да створе државу унутар државе Северне Македоније. Даље од тога, за сада, не иду, јер немају за то међународну подршку. Циљ је одвајање од Македоније, стварање „Велике Албаније”.

Фото: Википедија

Македонски националисти истичу везе македонске нације са антиком, чак и са Филипом и Александром Македонским, али то није исти народ, нису њихови непосредни потомци. Савремени Македонци нису наследници тих античких Македонаца, они припадају грчкој култури, а данашњи Македонци припадају словенској култури. Међутим, ни у средњем веку, Македонци нису постојали, него Срби и једним делом Бугари, као народи који су живели на том простору (поред Грка). Можда постоје неке везе између Илира и Словена, и можда македонски националисти имају неку основу да праве посредну везу са античким Македонцима, али они заобилазе или прескачу средњи век, и српски народ који је живео на том простору, стварао краљевину и цркву, престоницу царевине, а у модерном добу, ослободио Стару Србију и укључио тај простор у своју државу. Поред Срба, ту су живели и Бугари, једино нису живели данашњи Македонци. Македонци истичу везе са античким народима, али прогоне све што је српско и прекидају везу са историјом српског народа и српске цркве. Дакле, између античких Македонаца и савремених Македонаца словенског порекла, нема непосредне везе, док је посредна веза српски народ, као највећи словенски народ на том простору од појаве Словена у историји. Поред Срба, ту су и Бугари, али, самих Македонаца, онаквих какви данас постоје као нација створена од стране комуниста, пре 20. века није било. Македонци данас јесу нација, али млада нација.

Да ли ће Македонци опстати као нација? Да ли ће на крају имати своју и од света признату православну цркву? После више од 1 000 година заједничког суживота, Македонци су, у суштини, нација настала мешањем Срба, Бугара и мањим делом Грка. Македонски језик настао је мешањем бугарског и српског језика. Део Македонаца има српско порекло, а део има бугарско порекло. Срби су национална мањина. Македонски националисти раскидају све везе са српским народом и прекрајају историју. Они нису тако оштри према Бугарима, Након што је Бугарска ушла у ЕУ и Нато, велики број Македонаца је узео држављанство Бугарске, Бугарска православна црква има добре односе са тзв. македонском црквом. Део Македонаца је и даље на страни Србије, воли српски народ и зна за своје српско порекло, верни су СПЦ. Такође, већина Македонаца више воли Русију, него Запад. Јер, Македонци су православни Словени и припадају истој култури, цивилизацији и вери као и Срби, Бугари и Руси. Језици и писма су скоро иста. То је словенска и православна цивилизација. У ширем смислу, сви припадају тзв. византијској цивилизацији – преко Грка из Источног римског царства је примљено хришћанство, сви заједно су остали православни, најсветије место православних Словена је Атос, сви поштују Ћирила и Методија, тако да су везе са Грцима нераскидиве. Православни Словени су увек помагали Грке у борби за слободу.

У овом тренутку, Република Северна Македонија нема добре односе ни са Србијом, ни са Грчком, ни са Русијом. Бугарска и Србија се свађају око Македоније. Грчка и Русија воде дипломатски рат. Цркве иду ка расколу, док све додатно компликује однос Цариградске патријаршије према „црквама” у Македонији, Црној Гори и Украјини, али и према грчкој цркви. Исто се дешава у Црној Гори и у Украјини, свуда је између православних Словена посејано „семе зла”. Неко ће рећи и неће бити далеко од истине: непријатељ нас је разбио и успешно остварује своје интересе. Али, да ли је непријатељ крив? Ко може браћу у крви, или браћу у Христу, да завади, и како такву заједницу може неко да раздели? Као што сам написао у једном тексту – егоманијацима, сујетним људима и „месијама” није потребан спољашњи непријатељ да их завади, они су непријатељи једни другима. Зато нису криви спољашњи непријатељи за поделе у народу или расколе у Православној Цркви. У таквој заједници увек постоје поделе и заваде ко ће да буде први, траје рат сваког против сваког, тј. „човек је човеку вук”. Таквој заједници није потребан спољашњи непријатељ, а пошто непријатељ (тј. нека велика сила која жели да окупира овај део света) увек постоји, лако користи методу „завади па владај”. Гордост је „гроб љубави”.

У унутрашње односе, и уопште, македонско питање, мешају се сви осим Србије. Србија се још 1991. године повукла из Македоније, и понаша се као да је Македонија далеко колико и Аустралија, тј. као што су заборављени Срби који живе у Аустралији, заборављени су и Срби који живе у Македонији, иако је Македонија суседна држава и место где се налазила српска престоница. Србија треба и има право да се пита око најважнијих питања што се тиче Македоније, али прво Србија мора да се ослободи и да не буде више колонија Запада. После тога, Србија треба све да учини да се створи православни савез између Бугарске, Грчке, Македоније и Србије. Србија има право да штити своје интересе, али то треба да ради тако да се дође до компромиса и до трајног мира. Северна Македонија треба да буде уређена као Швајцарска. Северна Македонија мора да спаја све суседне државе, а не да их дели. Македонски националисти морају да схвате да без сарадње са Србима, Бугарима, и Грцима, не могу да сачувају државу (Албанци ће сигурно да се одвоје), а тешко да могу да опстану и као нација (део Македонаца ће да се врати међу Србе, а део међу Бугаре, остали ће бити завађени – сукоб између Заева и Груевског, који је побегао у Мађарску, то најбоље показује. Тај бег Груевског показује и колико је Тиранска платформа бушна и колико су далеко од победе они који су довели Заева на власт, тј. да и Груевски има јаку подршку у свету). Македонци морају да се, паралелно, договоре са Србима, Бугарима и Грцима (а ови међусобно), па тек онда могу да праве договор са Албанцима. У суштини, Срби, Бугари и Македонци су скоро исти народ, исто важи за руски народ, сви смо браћа у Христу, браћа смо и са Грцима. Ако смо искрено сабрани у име Христа, понашаћемо се као браћа.

Гордости има у национализму, због тога је етнофилетизам јерес. Треба бити родољуб, али не треба бити националиста, посебно ако говоримо о духовној заједници. Због Македоније се свађају српски, бугарски, грчки и македонски националисти, и један део православних верника. Са друге стране, родољуби и православни верници, у свим овим државама, су опозиција прозападним структурама. Када су превише националисти, Срби, Бугари, Грци и Македонци се свађају и деле. Када су родољуби и искрени верници, Срби, Бугари, Грци и Македонци се сабирају, сарађују и заједно се боре против спољашњег непријатеља. Ту је и економски интерес – кроз наше државе пролази кинески Пут свиле, руски Турску ток…

Categories: Разномислије

Tags: Грчка, Македонија, Никола Варагић