Делегација наше земље у Маракешу, где је потписана декларација УН о мигрантима. Министар Ђорђевић на челу тима који је у Мароку
Министар рада Зоран Ђорђевић (Фото Н. Живановић)
Више од 160 земаља подржало је данас, у Маракешу, необавезујући споразум УН о миграцијама који треба да обезбеди сигурно, уређено и хумано кретање људи по свету. Како незванично сазнајемо, међу њима је и Србија, чију делегацију је предводио министар рада Зоран Ђорђевић.
О декларацији ће се званично гласати на Генералној скупштини 19. децембра.
Против декларације глас су подигле многе земље у региону, али и широм света, почевши од Сједињених Америчких Држава. Још пре тзв. Маракешке конференције, која је отворена јуче и траје још данас, САД, Аустрија, Мађарска, Пољска, Чешка, Словенија, Хрватска и Бугарска најавиле су да неће бити међу потписницама, тврдећи да декларација брише разлике између легалне и илегалне миграције и даје “ветар у леђа” новим селидбама. То отвара и питање да ли ће, уколико суседи додатно затворе границе, број миграната у Србији расти.
Процена је да, ипак, не би требало да утиче, јер се овим споразумом регулишу легалне миграције, студентске, радне и сл. Следећи споразум односиће се на избеглице.
Бројни високи званичници, међу којима и немачка канцеларка Ангела Меркел, подржали су Глобални пакт за миграције УН, који су потом 164 земље усвојиле акламацијом. Заговорници тврде да миграције помажу економијама подмлађивањем радне снаге у богатим земљама и обезбеђују додатне изворе прихода сиромашним земљама путем дознака које шаље дијаспора. Главни аргумент појединих држава које су “против” био је страх од великог прилива миграната.
Међународну конференцију отворили су генерални секретар УН Антонио Гутерес и председник Владе Краљевине Мароко Садедин ел Отмани, а међу учесницима су бројни председници држава и премијери, између осталих и Ангела Меркел (Немачка), Антонио Кошта (Португал), Педро Санчез (Шпанија) и Алексис Ципрас (Грчка).
ЦИЉЕВИ СПОРАЗУМА
Декларација прокламује пет циљева: приступ мигрантској кризи заснован на људским правима, заштита миграната у рањивом положају, борба против ксенофобије, расизма и дискриминације, борба против илегалне имиграције и помоћ за повратак миграната.
Categories: Вести над вестима
Било би много боље да буду предузете мере за смањење миграција из сиромашних и ратом захваћених подручја у свету. Када је у питању сиромаштво, богате земље могу да инвестирају у такве земље и запосле људе. Тиме ће подићи ниво услова за живот и смањити исељавања. Пошто су миграције углавном из ратом захваћених земаља, као сада на Блиском Истоку, смиривањем и обуставом ратних дејстава ће се и миграције самањивати. А временом ће доћи и до повратка становништава, када им се помогне од стране богатих земаља инвестирањем у разорену привреду. Невоља је више у томе што се миграције и намерно подстичу, изазивањем ратова по неким подручјима у свету. Али о томе у УН неће да говоре. Јер се тиме замерају земљама које су и изазвале те ратове.
Nije Srbija dala ništa, nego namesnička vlast. Srbija će da se probudi i da traži da se Sporazum ne potpiše (koliko je meni poznato konačno izjašnjavanje je 19.decembra) ili, ako je kojim slučaejm potpisan, da se izađe iz njega. Ako to ne uradimo Srbije neće biti.
@ razlozi za brigu – Ovo je sada Sporazum za migracije, za izbeglice će biti kasnije dogovarano ( bar su tako objavili neki naši mediji). A navodim i objašnjnje UNHCRa koja je razlika između migranata i izbeglica “Dok su izbeglice osobe koje beže od oružanih sukoba ili progona i koje su zaštićene u međunarodnom pravu kao ljudi za koje odbijanje dodele azila može imati fatalne posledice, migranti biraju da odu ne zato što su izloženi direktnoj pretnji od progona ili smrti, već uglavnom zato da bi poboljšali svoj život, objašnjava šef Odeljenja za medije u sedištu UNHCR-a u Ženevi Adrijan Edvards.”