Актуелна Влада Хрватске је привржена заштити људских и мањинских права, стога и ужива подршку представника мањина, рекао митрополит Порфирије током конференције на тему “Религијска и људска права унутар Европске уније – заједничка одговорност”
Фотографије: Emilie Gomez, Европски парламент 2018.
Конференцију, одржану у Бриселу 4. децембра 2018. године поводом 70-годишњице од усвајања Опште декларације о људским правима, организовао је Европски парламент. Обраћање митрополита Порфирија преносимо у целости:
Госпође и господо чланови Европског парламента,
Осећам посебну част и велику одговорност зато што могу да вам се обратим поводом 70-годишњице усвајања Опште декларације о људским правима. Њен први члан гласи: Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и савешћу па једна према другима требају поступати у духу братства. Мени као православном хришћанину, али засигурно и сваком другом хришћанину, као и сваком другом верујућем човеку, ово не само да није, него и не може бити страно, јер су у овим речима сабрани одјеци речи Божјих, независно од тога у којој су религијској светој Књизи записане. Зато велику част осећам пред вама који представљате грађане Европске уније и шире, а велику одговорност пред Господом нашим и пред темом која нас је сабрала и о којој данас говоримо.
Не могу а да не осећам велику одговорност пред онима који су пре 70 година, с дивљења достојном вером и моралном одговорношћу, усвојили овај документ као одговор на ужасе и страхоте које су људи у име своје расе, вере и нације били спремни да учине људима друге расе, вере и нације, као и снажно заузимањe за једнакости и слободе сваког човека и народа, као и равноправности у добробити сваког појединца и сваке државе. Такође, морам истаћи да је човек и његов свет после усвајања ове величанствене Декларације почео постајати бољи него што је био пре ње, иако она никада није била скуп обавезујућих правила за појединце и народе.
Истовремено, драга браћо и сестре, дубоко сам забринут, а сигуран сам да у томе нисам усамљен, због тога што се последњих година и деценија ова идеја људских права неретко претвара у средство за наметање воље моћних над мање моћнима, развијенијих над мање развијенима. При том, то наметање не повећава добробит људских права, већ често узрокује хаос, немире, ратове, и покреће милионе на избеглиштво и миграције. Сигуран сам, драга браћо и сестре, да делите моје скромно уверење о томе да употреба људских права као средства за постизање било које врсте доминације директно руши дух Опште декларације. Декларација о људским правима пред нас поставља тежак, али никако не и безнадежни задатак заједничког тражења баланса између прогреса у сфери поштовања права личности и мањина, с једне стране, и очувања националног, културног и верског идентитета појединачних народа, с друге.
Такође, не могу а да не изразим забринутост због појаве одступања па и одустајања од вредности људских права у нашим европским земљама, на Балканском полуострву, у неким земљама бившег Источног блока, као и у ратовима обухваћеном делу света, и с времена на време, обнављања идеологијâ због којих је Општа декларација и донета. Охрабрен сам тиме што сте и ви то препознали, па сте недавно великом већином донели Декларацију против говора мржње и обнове неонацистичких и неофашистичких политика, нормализације фашизма, расизма, ксенофобије и других облика нетолеранције у Европској унији. Као човек који долази с простора бивше Југославије, из Хрватске, са искуством страхота Другог светског рата и ратног распада заједничке државе, морам вам рећи да с надом и зебњом гледамо у вашем правцу.
Ми наше најсвежије ране, уопштено говорећи, нисмо залечили, нисмо обновили поверење, посебно међу младима, на начин на који сте многи од вас то учинили у односима између ваших народа и држава. Кренули смо у то. Посвећени смо томе. Лично сам посвећен томе. Наша помесна Црква промовише екуменски, међурелигијски и световни дијалог, брине за обесправљене и апелује да се свугде и увек поштују људска права и достојанство. Али ме брине то што, иако смо посвећени зацељивању свежих рана и удаљавање од идеологија распада заједничке државе, примећујемо обнављање говора мржње и историјског ревизионизма којем је циљ рехабилитација поражених покрета, домаће варијанте нацизма и фашизма, и негирање њихових злочина. Такво негирање жртава концентрационог логора Јасеновац или појединих логора за децу који су за време Другог светског рата постојали на подручју тадашње Независне Државе Хрватске, у данашњој Хрватској представља озбиљну претњу свему у шта ми хришћани и сви људи добре воље верујемо и свему што су наши преци хтели и постигли Општом декларацијом о људским правима.
Несумњиво, Устав Републике Хрватске, законодавни оквир који се тиче заштите људских и мањинских права као и антидискриминацијски закон којима се прописују општа забрана и кажњавање сваког ко позива на употребу насиља, на националну, верску или расну мржњу и било који други облик несношљивости, дуже од деценије уназад, усклађени су са највишим европским стандардима и обезбеђују предуслове за модерна демократска достигнућа у поштовању људских права и људског достојанства. Упркос томе, године иза нас сведоче о све учесталијем кршењу људских и мањинских права, бележе говор мржње и ширење етничке нетрпељивости у јавном простору, затим бројне физичке и вербалне нападе усмерене према лицима српске националности у Хрватској, без обзира да ли се ради о јавним личностима, грађанима, женама и мушкарцима, младима или старијој популацији. У годинама после уласка Републике Хрватске у Европску унију (2013.) број пријављених инцидената се повећао, стога апелујемо на хрватску Владу да спроводи ове благотворне законе које имамо и који штите сваког грађанина. Припремајући се за наступајуће ЕУ изборе у мају, ово би подстакло посланике да се не користе говором мржње против мањина или већина како би добили гласове.
Актуелна Влада Републике Хрватске је привржена заштити људских и мањинских права, стога и ужива подршку представника мањина. У поступањима Владе и њеног Премијера можемо препознати труд и добру намеру и зато изражавамо молитвену подршку и наду да ће имати истрајности, одлучности и храбрости за деловање конкретним корацима, а зарад промовисања демократских, европских вредности и цивилизацијских тековина препознатим Општом декларацијом о људским правима. Јер како каже шпански социјални мислилац Хосе Ортега-и-Гасет, цивилизација је пре свега воља за суживотом. Међутим, воља за суживотом представља обавезни предуслов признавање другоме права на живот и општа људска права.
Молим се Богу, поштоване посланице и посланици, да ви будете још снажнији у вашем опредељењу и деловању да не само сачувате, него да и даље изграђујете и унапређујете Европску унију као простор мира, толеранције и равноправности. Такође се молим Богу да се и ми на европском југу одупремо демонском искушењу идеологије чисте нације и тла. Молим се Спаситељу нашем Исусу Христу, који се управо у ове дане рађа, да би свој небески мир донео међу нас, да сви постанемо браћа и једни другима ближњи. Јер вера хришћанска нас учи да: „нема више Јевреја ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један човек у Христу Исусу“ (Гал 3, 28). Бог вас благословио!
Наслов и опрема: Стање ствари
(Митрополија загребачко-љубљанска/Српска православна црква, 7. 12. 2018)
Categories: Преносимо
А-НА-КСИ-ОС !
А-НА-КСИ-ОС !
А-НА-КСИ-ОС !
Ми јесмо сви браћа, само под условом да признјемо ”Господа Бога
Оца – ”Сведржитеља Творца Неба и Земље, свега видљивог и
невидљивог…”
Ми јесмо сви браћа – од једнога Оца, али нисмо сви ”усиновљени”,
нисмо сви под ”Очевим кровом”, по избору од Бога Оца нам дате
слободне воље, кроз Јединородног Сина Божијег Исуса Христа, у
Духу Светоме, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином
поштује и слави…”
И Блудни и Верни син су браћа, од једнога Оца, али Блудни син
је одступио од Оца, а Верни син је остао под ”Очевим кровом”.
И Каин и Авељ су од једнога Оца, али Каин не беше веран Оцу и
уби брата Авеља.
1054 г. Блудни син /католици/ одступи од Оца, и остави Оца и Њему
Верног сина – Православног брата /Саборну и Апостолску Цркву/,
и удаљи се, оде из Очевог дома, и од тада није под ”Очевим кровом”,
те, по Духу Светомe, не може ни бити брат, све док се не покаје, врати
Оцу, измоли опроштај и поново приступи Заједници Свете Саборне
и Апостолске /Православно-Правоверне/ Цркве.
Драган Славнић
Мудро састављен, митрополитов говор у Европском парламенту у Бриселу је одржан на правом месту, људима који можда нису чули за логор у Јасеновцу
Говор треба прочитати у целости. Укратко :
Митрополит је истакао да ми наше најсвежије ране на Балкану нисмо залечили и да у Хрватској долази до обнављања говора мржње и негирања жртава концентрационог логора Јасеновац или појединих логора за децу који су постојали у НДХ . . .
Рекао је да године иза нас сведоче о све учесталијем кршењу људских и мањинских права . . . о бројним физичким и вербалним нападима на Србе у Хрватској . . .
Апеловао је на хрватску владу да подстакне посланике да се током наступајућих ЕУ избора у мају 2019, не користе говором мржње против мањина или већина како би добили гласове . . .
вредно помена је, неподношљиво млако и неубедљиво изговорена ЈЕДНА реченица полу-критике на адресу данашњих настављача геноцидне политике и идеологије мржње монструозне НДХ.
Истовремено, с обзиром у каквом змијском гнезду је горњи текст изречен, даје аутору какво-такво оправдаање за потрошено време на писању текста, напор и трошак пута у Брисел, итд…
Такође, не треба заборавити да се Владика Порфирије из Брисела враћа у — Кроацију.
“вредно помена је” —–> “Једино вредно помена је”
Као поштовалац екуменизма, хтео бих да поздравим међурелигијски дијалог и конгресе на којима се окупљају и дискутују истакнуте верске личности из целог света. Ево говора митрополита волоколамског Антонија на затварању конгреса, 15 септембра 2022 :
Ваша екселенцијо,
Поштовани Касиме-Жомарте Кемелевичу,
Ваше Светости,
Поштовани верски поглавари, поштовани учесници,
Конгрес је јединствена платформа за спровођење међурелигијског дијалога у евроазијском региону. Од 2003. године састанци Конгреса се одржавају редовно и окупљају истакнуте верске личности из целог света. Желео бих да изразим захвалност на овој важној иницијативи свим организаторима форума, као и председнику Републике Казахстан Касиму-Жомарту Кемелевичу Токајеву.
Централна тема Конгреса вођа светских и традиционалних религија била је јачање мира међу религијама, државама и народима. Овај проблем ових дана постаје све актуелнији. Господ Исус Христос у Јеванђељу каже да су блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати (Мт. 5:9). Верници не треба да се дистанцирају од проблема који постоје у свету, већ да заузму активну позицију, помогну у стварању мира и међусобног разумевања, да утеше страдалнике.
Завршни документ Конгреса садржи низ веома значајних одредби.
Пре свега, то су речи о кључној улози духовних и моралних смерница за превазилажење штетних појава, које доводе до подела и сукоба. Веома је важна идеја о потреби очувања културне и верске разноликости, у којој су народи и религије уједињени заједничким вредностима, чувајући притом свој идентитет. У земљама постсовјетског простора добро смо свесни предности таквог приступа и подржавамо међурелигијски мир. Тешко је преценити потребу за веронауком, која је најважнија превенција екстремизма и радикализма. Таква писменост служи као одбрана од манипулације религијом од стране неискрених политичара. Идеја о потреби превазилажења неједнакости и неправде је веома актуелна. У контексту расподеле ресурса између развијених земаља и тзв. „земљама трећег света“, енергетске, прехрамбене и економске безбедности, ово питање је сада веома оштро. Сматрам исправним размишљање о потреби интензивирања сарадње између верских, националних, међународних и јавних институција, јер је данас веома важно да свет превазиђе разлике и заустави ривалство за глобалну хегемонију.
Посебно желим да напоменем позитивну чињеницу да је Декларација нашег форума заснована на признавању чињенице стварања човека и свега што постоји од стране Бога, Божанског промишљања о свету, богоданост вечних закона постојања, морала и моралности.
Од велике вредности је и чињеница да се поменуте изјаве, поткрепљене ауторитетом најзначајнијих верских поглавара света, декларацијом форума преносе у јавни простор. Тако ће их чути многи људи, укључујући и оне који доносе одлуке у међународној арени. Често многи људи забораве на тако наизглед једноставне ствари, које је човечанство вековима чувало у светим књигама, у предањима религија, у својим душама. Веома је добро што их је на то VII Конгрес поглавара светских и традиционалних религија данас поново јавно подсетио.
Захваљујем се руководству и организаторима Конгреса на правилно постављеним акцентима и значењима. Данас је више него икада важно да људи чују такве речи из уста верских вођа.
Захваљујем се свим присутнима на отворености за дијалог и продуктивној комуникацији која се одвијала. Желим вам мир, духовну радост и снагу у вашој тешкој, али тако важној служби!