Албанија и тзв. Косово су још пре неколико година покушали да овај музички инструмент региструју у Унеску као баштину свог културног наслеђа, али је тај захтев одбијен јер тзв. Косово није члан Унеска
Фото: Танјуг
ПРИШТИНА – Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, као део културног наслеђа Србије, амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај инструмент припада византијској или арапској култури, пише Коха.
Декларацију је у име свих земаља представио албански амбасадор при Унеску Ферит Хоџа.
Албанци тврде, пише портал, да су гусле њихов традиционални инструмент и они га зову лаута, преноси Танјуг.
Тврди се, наиме, да су Албанија и тзв. Косово још пре неколико година покушали да овај музички инструмент региструју у Унеску као баштину свог културног наслеђа, али је тај захтев одбијен јер Косово није члан Унеска.
„Овај стари музички инструмент распрострањен је широм Динарске области, од Словеније до Албаније и даље, од Румуније, Бугарске, али и Македоније, Хрватске, БиХ. То је албанска лаута. Али сличне песме певају и Словени са инструментом који се зове гусле”, наводи портал.
Додаје се да Црногорци тај инструмент као Срби називају гусле.
Наводе и да лауту, за Албанце, и гусле за Србе и Црногорце, користе у Русији, Чешкој, али и у Арабији.
За Румуне су гусле исто лаута, као за Албанце.
„Али коме припада овај инструмент, византијској или арапској култури? Албанско Министарство културе каже да је у контакту са црногорским, како би се и друге земље Југоисточне Европе укључиле у доношењу консензуса. Заједнички захтев амбасадора Албаније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине је зато упућен Унеску”, пише овај приштински дневник у онлајн издању.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Српска гусларска традиција нема никакве везе ни са Византијом ни са Арапима, и оно што је чини посебном није сам инструмент, већ наша богата усмена књижевност, којој заиста нема равне на овим просторима, па ни шире. То је оно што је Унеско препознао као вредност, а не сам инструмент, који је ван оквира те богате традиције крајње незанимљив.
Арапска музика, каквом је познајемо данас, је плод византијске музике, с одређеним персијским утицајима. То је познато свима који ишта знају о историји музике. Једино што су Арапи донели са собом када су кренули у своја освајања били су Куран, и њихов језик. Сви остали препознатљиви аспекти арапске културе преузети су од других у периоду од 7-8. века надаље.
Гусларска традиција Босне и Херцеговине, Црне Горе и Хрватске не постоји ван оквира српске културе. То, разуме се, за Хрвате није никаква препрека да својатају и овај аспект српске културе. О њиховој браћи, монтенегринима и потурицама, сувишно је уопште и говорити. Јасно је и птицама на грани да ова шака јада од ‘народâ’, чији идентитети су у целини засновани на антисрпству и илузијама, све ово ради из болесне потребе да напакости Србина.
Дакле, ово је потпуно бесмислено. Ако шћиптари мисле да се њихова ‘лаута’ може мерити с нашим гуслама, и богатом традицијом чији су оне део, нека поднесу засебан захтев Унеску. Надам се да неће бити претерано разочарани кад им обзнане да је овај свет препун инструмената, а да ниједан од њих није сам по себи достојан статуса који је додељен српским гуслама. Потребно је уз то имати и још нешто, што Срби имају, а Шћиптари немају.
Jos jedna posledica falsifikovane srpske istorije. Skoro svakodnevno imamo po neki nonsens ovog tipa kao i sada kada su gusle u pitanju. A bice toga jos. Dok neki cekaju na strucnjaka da im objasni neke stvari, srpska nazovi inteligencija kukavicki cuti i de-fakto izdaje sopstveni narod u trenutku kada je u pitanju njegov fizicki opstanak.
Milun Perovic – Boro i Ramiz – 1. dio – (Audio)
Лаут је инструмент са четити жице и такође је србски.