Oдлуком о постављању споменика на предложеном месту показаћемо још једном тотално непоштовање сопствене историје, јер је ова локација сигурно набизарнија могућа за подизање споменика краљу Александру I Kарађорђевићу
Фото: Лична архива Слободана Малдинија
На седници Скупштине града Београда донета је одлука о постављању споменика краљу Александру I Kарађорђевићу на платоу између Старог и Новог двора. У образложењу одлуке подсећа се на историјски значај краља Александра, убијеног у атентату у Марсељу 1934. чиме је постао „прва жртва фашизма у Европи“, а будући споменик је један од начина да „покажемо однос према сопственој историји.“ Добро је што ће наша престоница напокон одати почаст краљу Ујединитељу, творцу Kраљевине Југославије. Међутим, одлуком о постављању споменика на предложеном месту показаћемо још једном тотално непоштовање сопствене историје, јер је ова локација сигурно набизарнија могућа за подизање споменика краљу Александру I Kарађорђевићу!
На месту будућег споменика одиграо се 1903. срамни догађај, у српској историји познат као Мајски преврат. Био је то војни државни удар у којем су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга, чиме је прекинута лоза династије Обреновић која је владала Србијом од средине 19. века. Након Мајског преврата на чело Србије дошла је династија Kарађорђевић. У овом преврату убијена су 123 најближа члана краљевске породице Обреновић, која је практично затрта, и још око 200 најближих сарадника српског краља. У ноћи између 10. и 11. јуна 1903. краљ и краљица су погубљени у Старом двору, а њихова бајонетима унакажена гола тела бачена су кроз прозор у двориште, где су додатно искасапљена секиром, управо на месту на којем је по недавној одлуци предвиђено да буде подигнут споменик краљу Александру I Kарађорђевићу. Одмах по изласку сунца Београд је окићен заставама, а убице српске краљевске породице парадирале су Београдом са интимним деловима искасапљених тела натакнутим на сабље. Ово злодело заувек је променило лице Србије у свету. Тадашњи руски посланик у Србији Чариков посматрао је зверски чин са терасе руског посланства које се налазило преко пута двора, са места где се данас налази споменик последњем императору сверуском Николају II. Британски лист „Гардијан“ писао је тада да су оваквим понашањем Срби „показали да су гори од Арнаута“ (Албанаца). На престо је доведен кнез Петар Kарађорђевић, отац Александра I, који је дотада живео као обичан грађанин у Женеви.
У ноћи крвавог пира из двора су украдени Немањина оснивачка повеља Хиландара, позната као Хиландарска тапија, и чувено Мирослављево јеванђеље. Тек почетком Првог светског рата, Мирослављево јеванђеље је откривено код новопостављеног краља Петра I Kарађорђевића, док је Хиландарској тапији изгубљен сваки траг.
Уместо утврђивања пуне истине о Мајском преврату и срамног крвавог погубљења краљевског пара, изненађује подизање споменика краљу Александру I Kарађорђевићу на месту злочина над краљем претходником. То је најлошије, најбизарније решење, са несагледивим последицама.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/Crystal ship, 7. 12. 2018)